Dodatak Kultura

POGLED ISKOSA: Sećanje na velikana

Дејан Ђорић

16. 04. 2025. u 08:00

PET godina je prošlo od odlaska poslednjeg velikog srpskog istoričara umetnosti Stanislava Staše Živkovića (1923-2020).

ПОГЛЕД ИСКОСА: Сећање на великана

Boža Kovačević - Portret Staše Živkovića - Foto Kolekcija Vujasinović

Uz Nikolu Kusovca zadnji je pripadnik plemenitaške linije srpske likovno-naučne humanistike, koja započinje sa Svetozarom Radojčićem, Vojislavom Đurićem, Gordanom Babić, Dejanom Medakovićem, Radmilom Mihajlović, Sretenom Petkovićem, Miodragom Jovanovićem, Vojislavom Koraćom i Lazarom Trifunovićem na katedri Istorije umetnosti beogradskog Filozofskog fakulteta. Toj sjajnoj grupi naučnika treba pridodati i Aleksu Čelebonovića i Miodraga B. Protića, Živkovićevog prijatelja. Reč je o stručnjacima koji su na osnovu brojnih analiza ostvarivali sinteze i sveukupne studije, koje danas sve više nedostaju i imali su širu kulturu od istorije umetnosti. 

Prijatelji su Živkovića oslovljavali samo Staša, a među njegovim višedecenijskim saradnicima bio je i dr Miodrag Đorđević, uz Branibora Debeljkovića i Mirka Lovrića najveći umetnički fotograf koga smo imali. Staša je bio naš najveći ekspert za umetnost rane moderne, početak dvadesetog veka i njegove knjige se i danas preporučuju studentima istorije umetnosti. 

Čak se i izuzetni Lazar Trifunović čudio gde Staša pronalazi i iznosi na svetlo dana opuse i podatke o zaboravljenim impresionistima. Njegova stručnost dala mu je za pravo da samo on uz Nikolu Kusovca izdaje sertifikate o autentičnosti umetničkih dela. On se, međutim, bavio najšire i umetnicima celog dvadesetog veka, bio je i likovni kritičar, a ne samo kabinetski radnik. Na poprištu borbe snaga na likovnoj sceni bio je strogo nacionalno usmeren, odbacivao je ekstreme savremenih avangardi, branio slikare sledbenike visokog modernizma, apstraktne umetnike ali i mlade figurativce i iracionaliste. 

Dragana Jovanovića Danilova i pisca ovih redova je u likovnoj kritici smatrao svojim učenicima i naslednicima. Privatno i javno je bio jedan od najvećih diplomata koji se mogu sresti, za njega nije bila bezizgledna nijedna situacija, što mu je omogućilo da krajnje uspešno vodi dve naše najvažnije galerije u centru grada - Galeriju Kulturnog centra Beograda, u herojsko vreme našeg poznog moderizma, od 1958. do 1968, a zatim i Galeriju SANU do 1989. godine, kada je penzionisan. 

Nastavio je da piše još tri decenije, ruke su mu u dubokoj starosti drhtale dok bi čitao svoj tekst na otvaranjima međutim, to što je napisao bilo je odlično. Tih i nenametljiv, kakav je bio po naravi, sa svojih 97 godina, kao profesor, doktor nauka, slavni mačevalac, brižni otac i deda, bio je svedok i saučesnik većeg dela likovnih dešavanja u srpskoj umetnosti dvadesetog veka. Kada je zauvek otišao, naša kultura se obrukala, osim na sajtu Crvene zvezde i u "Večernjim novostima" nije bilo ozbiljnijeg pomena o ovom sjajnom čoveku i stručnjaku, kao što nikada nije izašao neki zbornik njemu u čast, kako to uobičajeno Nemci rade za svoje humanističke naučnike.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Intesa banner
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ZNATNO NIŽA KAMATNA STOPA: Iskoristite specijalnu ponudu

ZNATNO NIŽA KAMATNA STOPA: Iskoristite specijalnu ponudu