Kultura

PRAVDA ZA MAJKU ZEMLJU: Radovi šezdeset umetnika iz svih delova sveta na izložbi "Efekat pregleda" MSUB

М. КРАЉ

19. 06. 2021. u 09:35

ZAPOČET minulog oktobra, postavkom umetničkih radova u Parku skulptura MSUB, ali drugim delovima Beograda, međunarodni projekat "Efekat pregleda", nastavlja se danas, od 13 časova, otvaranjem izložbe radova 60 umetnika iz svih delova sveta, koji će biti postavljeni na svim nivoima zdanja na Ušću.

ПРАВДА ЗА МАЈКУ ЗЕМЉУ: Радови шездесет уметника из свих делова света на изложби Ефекат прегледа МСУБ

Projekat, čiji su kustosi Zoran Erić i Blanka del Toro, bavi se raznorodnim ekološkim problemima, sa željom da podstaknu zaštitu životne sredine.

Kada se govori o nepravdi koje čovečanstvo nanosi planeti, ključan termin je, ističu autori postavke - "ekološka pravda". Smatraju zato da je nužna promena našeg shvatanja da je čovek u središtu sveta, jer je upravo njegovo iscrpljivanje resursa koje priroda nudi i zagađivanje životne sredine dovelo do ugrožavanja, pa i nestanka brojnih vrsta živog sveta.

Izložba zato u središte pažnje postavlja umetnike i gledišta koja se prema životnoj sredini odnose s poštovanjem, nasuprot nadmenosti i oholosti koje odlikuju savremeno društvo. Radovi se bave problemom ekološke pravde, ali i vezama između klimatskih promena i drugih oblika nepravde, kao što su rodna i rasna diskriminacija, korporativni imperijalizam, značaj dekolonizacije i izmeštanje čoveka iz središta sveta.

Ove teme podeljene su u šest odvojenih celina, svojevrsnih eko-laboratorija, koje nose nazive: rod, rasa i kolonijalni trag; vodoutopije; bez ivica (problem ekologije zemljišta); pouke straosedelačkog znanja; nakon antropocena (posthumanizam, animizam i mnogostrukost vrsta živog sveta); povratak u budućnost (futurologija i spekulativni realizam).

Ali i samo nastajanje izložbe držalo se postulata postavljenih u njenoj koncepciji. Odnosno, tokom realizacije, autori su se držali niza smernica održivosti da bi smanjili "ugljenični otisak" čitave izložbe. Izbegavali su upotrebu "zagađivača", materijala od nafte i njenih derivata i avio-prevoza umetničkih radova. Zato je realizacija zamisli prepuštena lokalnoj proizvodnji, i izvedena biorazgradivim materijalima i prenamenjenoj i recikliranoj građi.

Projekat obuhvata i globalnu mrežu partnera, organizacija (bave se lokalnim problemima zaštite životne sredine) i muzeja. Među njima su Muzej umetnosti u Poriju (Finska), Atlantski centar za modernu umetnost (Las Palmas, Španija), MUCA-Roma i Casa del Lago UNAM, (Meksiko Siti), Pilchuk (Sijetl, SAD), ARTPORT_making waves, (Frankfurt, Nemačka), ARTSail (Majami, SAD), Institut za proučavanje društva, rada i politike Univerziteta Vitvatersranda (Johanesburg, Južnoafrička Republika) i Galerija Božidara Jakca u Kostanjevici na Krki (Slovenija).

ODUMIRANjE ILI POVRATAK U BUDUĆNOST

SVEČANO otvaranje izložbe zakazano je za 13 časova, a u 15 je zakazana panel diskusija "Oblici odumiranja: zemlja, voda i biodiverzitet", u okviru koje će kustosi projekta voditi razgovor s umetnicima Vaskom Araužom, Markusom Hislajtnerom, Elenom Laveles, Huanlijem Karionom i grupom Škart. Sledeći panel - "Povratak u budućnost: alternative, mogućnosti i spekulativna scenarija", od 16.30, donosi diskusiju sa Kingom Kjelžinskom, Anom Moreno, Mihaelom Nažarom, Robertinom Šebjanič i Huanom Zamorom. Ispred Muzeja, od 18 časova, biće izveden zvučni performans Jakoba Kirkegarda.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

(MAPA) KRAJEM LETA ČEKA NAS KATASTROFA: Morske temperature na rekordnom nivou, veliki rizik od razornih oluja

Svet

0 13

(MAPA) KRAJEM LETA ČEKA NAS KATASTROFA: Morske temperature na rekordnom nivou, veliki rizik od razornih oluja

ISTORIJSKI toplotni talas koji je zahvatio Mediteran i Evropu podigao je temperaturu mora na rekordne nivoe, povećavajući rizik od razornih poplava i ekstremnih vremenskih nepogoda širom južne Evrope u narednim mesecima, piše sajt Severe Weather Europe.

01. 07. 2025. u 13:58

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

Svet

0 6

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45