Kultura

POZORIŠNA KRITIKA - BITEF: Istorija kao usud

Dragana Bošković

16. 09. 2021. u 15:28

DVOSTRUKI, 54/55. Bitef je, kao svoj Prolog, na sceni Beogradskog dramskog pozorišta upriličio premijeru mladog nemačkog reditelja Ersana Mondtaga, "Living rum" ("Dnevna soba").

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - БИТЕФ: Историја као усуд

U koprodukciji BDP i Bitefa, mlada nada evropskog teatra je pokazala deo trilogije, započete ranije, sa namerom da mapira današnjicu, kroz pojedinačne sudbine. Takođe mladi, a već etablirani umetnici, Tijana Grumić (koautor, dramaturg) i Jug Đorđević (asistent reditelja) dobro su uputili Mondtaga u ovdašnja zbivanja, koja su promenila tok istorije. Znani fudbalski meč, koji je prekinut objavom da je umro Tito traje neopravdano dugo na početku predstave, kao uvod u kome ćemo saznati da je mlada operska pevačica Katarina Malković (Iva Ilinčić) tako izgubila šansu da debituje te večeri na sceni beogradskog Narodnog pozorišta, sa Pučinijevom "Toskom". To je pravi realizam, bez željene primese magičnosti, gde se kuva na sceni, tušira i ispuštaju gasovi. Suprug mlade umetnice (Ljubomir Bulajić) otići će, u haosu devedesetih u rat, kao vojnik, i neće se iz njega vratiti. To saznajemo iz drugog dela predstave, kada vremešna operska diva Katarina Malković (Vesna Čipčić) dolazi u samotni isti stan (samo izokrenut, zbog nečega), sudarajući se na izlazu iz lifta sa sobom samom, mladom (!). Sudbinu dive na dan odlaska u penziju saznajemo iz slušanja Dejana Đurovića, i primadone, koji razgovaraju u kultnoj radio-emisiji "Dragstor ozbiljne muzike". Za to vreme, nju samo gledamo kako živi svoju svakodnevicu, dok, u finalu, rotacija tih prostora ne spoji sve njih...

Prezime operske dive, Malkovič, asocira na film "Biti Džon Malkovič" i unapred obezbeđuje poverenje gledaoca, da će se odviti bizarna priča. Sam dan, kada je objavljena smrt Josipa Broza Tita je markantana istorijska činjenica, no, za pogibiju Katarininog muža je nedovoljno bitna činjenica, pa ostaje da, kao ukras, visi na tkivu intimne drame.

Sam lik, koji tumači Bulajić, ne daje mnogo materijala da se razigra i razmašta, mada je ovaj glumac dokazano zavodljivo spontan na sceni. Obe Katarine, mlada i ona na kraju svoje (pedagoške) karijere, tumače svoje strasti sa suviše razlike, da bi prirodno bile ista ličnost. Neka karakterna linija se, ipak, provlači od početka do kraja ljudskog života.

Smrt Broza je, po predstavi, izazvala bratoubilački rat, u kome je poginuo muž primadone, pa je ona, zbog toga, prekinula svoju blistavu međunarodnu karijeru i okrenula se pedagogiji... Lapidarno, nedovoljno za istinitu motivaciju, uprkos dobroj glumi, vrlo zanimljivom rešenju scene, prekrasnim kostimima (Josa Marx) i doprinosu još jednog školovanog glumca, Dejana Đurovića, koji je svojim glasom bio čitava jedna scenska studija nostalgije.

Preporučujemo

POZORIŠNA KRITIKA - SAŽALJENJE I STRAH U SLUŽBI IZLEČENJA: Hana Anđeli Jovčić: Lečenje duše in vivo, monodrama. Teatrijum

Kultura

0 4

POZORIŠNA KRITIKA - SAŽALjENjE I STRAH U SLUŽBI IZLEČENjA: Hana Anđeli Jovčić: "Lečenje duše in vivo", monodrama. Teatrijum

16. 08. 2021. u 13:19

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 60

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15