ZABLUDE O ĆOSIĆU JOŠ POSTOJE: Zoran Avramović, sociolog kulture

KAKO je Dobrica Ćosić razmišljao o društvu i politici? Ideološki, dogmatski, kritički, zdravorazumski, analitički? Metafizički ili iskustveno? Apstraktno ili argumentacijski? Šta preovlađuje u njegovom mišljenju: skepticizam, optimizam, racionalizam? Šta brani, a šta kritikuje u društvu i politici?

Foto M. Anđela

Sve idući tragom ovih pitanja, sociolog kulture Zoran Avramović ispisao je višestruko značajnu i čitljivu studiju "Dobrica Ćosić i politika", koja je u izdanju "Pravoslavne reči" objavljena u godini obeležavanja veka od rođenja ovog pisca. U knjizi su pod lupu stavljene političke ideje i mišljenja, koje je Ćosić objavljivao u tekstovima različitog žanrovskog profila. U knjigama "Akcija" (1964), "Moć i strepnje" (1967-1971), "Srpsko pitanje-demokratsko pitanje" (1978), "Stvarno i moguće" (1982), "Promene" (1992), šestotomna "Lična istorija jednog doba", koju je pisao više od pola veka, "Kosovo" (2004), "U tuđem veku" (2011), kao i u mnogobrojnim intervjuima za domaće i strane medije.

Kao partijski funkcioner i poslanik, u vlasti je učestvovao 23 godine i za to vreme bio veliki pobornik komunizma i jugoslovenstva, da bi kasnije postao žestoki kritičar političkog jednoumlja i "otac nacije". U kojoj meri je priznavao svoje zablude? Odgovarajući na ovo pitanje, Avramović kaže:

- Ljudi se teško rastaju od svojih zabluda. Ćosić nije bio takav. Od osamdesetih godina on često govori i zapisuje da su dve najveće njegove zablude komunistički socijalizam i jugoslovenstvo. Delio je zabludu ideološkog vremena, ali za razliku od većine drugih on je priznao da je zakoračio na pogrešan put istorije. Ne treba, međutim, zastati na ovom samopriznanju. Sa odbacivanjem zabluda o kojima je reč, usledila je borba za demokratizaciju države i nacionalno osvešćivanje. U toj borbi bio je zajedno sa profesorima marksistima predvodnik srpske kritičke inteligencije.

Da li se kao predsednik SRJ ponašao u skladu sa svojim mišljenjem, ili je praksa nalagala drugačije delovanje?

- Za ondašnju državu njegova uloga je bila od značajne političke koristi. Bio je na čelu države u izuzetno teškom vremenu. Nije Ćosić bio bez političkog znanja, hrabrosti i odlučnosti. Na međunarodnoj konferenciji u Londonu 1992, Zapad je tražio da u završni dokument uđe zaključak da je Srbija "agresor u BiH". Dobrica je zapretio da će napustiti konferenciju ako se to prihvati. I uspeo je. Zauzeo se za mirno rešenje ratova, omekšao Zapad, pokazao je veštinu u praktičnom političkom radu 1992/1993 godine. I sve to kao "borbeni pesimista".

Foto M. Anđela

Ko su mu bili najveći protivnici, a ko prijatelji?

- I Ćosićev život govori nešto o nama Srbima, o našoj inteligenciji. U politici je imao protivnike na vlasti i u opoziciji. Protivnike je imao i u književnosti ali ne zbog poetičkih, već ideološko-političkih stavova. Retko viđenu mržnju sipao je na Dobricu naročito pisac iz Šumadije. A kada je prihvatio funkciju predsednika SRJ gotovo svi stari prijatelji su mu okrenuli leđa. Zašto? Nije Dobrica stupio na tu dužnost zbog slave i materijalne dobiti, već da bi pomogao državi i narodu.

Pratila ga je tokom života etiketa nacionaliste. Šta je od toga istina?

- Nacionalista je pojam sa mnogo pozitivnih i negativnih značenja. Proizvoljna upotreba pojma je ogromna. Ćosić se okrenuo srpskom nacionalizmu sa uvek naglašavanom tolerancijom prema drugim nacijama u SFRJ. Njegova odbrana srpskih prava i interesa imala je sva demokratska obeležja. Antipatriote koriste pomenutu etiketu zbog njegove brige za Srbe izvan Srbije u vreme razbijanja SFRJ. A ko je nacionalno častan i politički odgovoran mogao da zaboravi sve srpske žrtve pale za novu državu 1918. da bi Srbi 1992. godine ostali u Hrvatskoj i BiH bez rešenog statusa? To je bila legitimna briga za nacionalna prava Srba i nije se Dobrica imao bilo kome izvinjavati zbog svog patriotizma.

Kakav je odnos Ćosićevog književnog dela i političkih stavova? Mnogi su to izjednačavali i pojednostavljivali...

- U srpskoj književnosti nije bilo politički aktivnijeg pisca od Dobrice. Analizirao sam u prethodnoj knjizi (Ćosić između politike i književnosti) odnos između ova dva teksta i pokazao da je sačuvao svoju književnost od vlastite političke angažovanosti.

Ali, u našoj javnosti ima intelektualaca koji lako izriču sudove o stvarima o kojima malo znaju. Tako se uvrežila ocena po kojoj je njegova književnost politička zato što se bavio praktično i publicistički javnim stvarima. Problem je što takve ocene opstaju i kada se dokaže da ništa od istinitosti u njima nema.

Kakav je bio njegov odnos prema religiji i hrišćanstvu, čemu ste posvetili jedno poglavlje u knjizi?

- Počeo je kao ateista, a završio život kao pravoslavni hrišćanin. Put je išao od uočavanja značaja pravoslavne crkve, kako u istoriji tako i savremenosti srpskog naroda.

Njegovi česti razgovori sa patrijarhom Pavlom otkrili su mu snagu crkve u duhovnom i nacionalnom povezivanju Srba. Odlasci u Hilandar i čitanje religijske literature učvrstili su Dobricu u znanju i veri da je pravoslavna crkva, uz jezik i književnost, osnovni stub srpskog istorijskog postojanja. Ne bi škodilo da se s vremena na vreme, čitaju njegovi tekstovi o religiji i patrijarhu Pavlu.

Kada se sve sabere, kakvo je Ćosićevo političko nasleđe?

- Srskoj književnosti je ostavio značajne romane. U srpskoj kulturi bio je čuvar jezika i pisma, tradicije, pravoslavlja. Srpska politička kultura će ga pamtiti kao predvodnika demokratskih inicijativa i otpora represiji u SFRJ. Njegova kritička misao je ponekad bila u znaku trenutnih osećanja. Svoje kritičare je ćutke posmatrao. Na mržnju je odgovarao humanizmom. Jedan je od prvih Srba koji su doveli u pitanje jugoslovenstvo i komunizam. Jedan od najzaslužnijih što se Srbija vratila svom imenu i svojoj državotvornoj tradiciji.

ČEKAJU BISTU

KAKO će Ćosićeva godišnjica biti obeležena?

- Merila za trajna obeležja ličnog doprinosa kulturi se šire i razlivaju. U odnosu na neke druge godišnjice, Ćosićeva je skromna. Najavljen je skup u SANU. Nova zora je imala temat i to je zasada sve. KPZ Srbije podnela je aprila meseca predlog Gradu Beogradu da se postavi bista (koju je uradila Drinka Radovanović) na Kalemegdanu. To bi bio dug srpskoj kulturi i milionima čitalaca njegovih romana. Godina je na izmaku, a odgovora nema. Čudno!

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici

Preporučujemo

Kultura

0 0

IVANU IKIĆU DRUGI GRAN-PRI U LESKOVCU: „Nečista krv – greh predaka“ i Stefan Arsenijević zatvorili 14. LIFFE (FOTO)

22. 09. 2021. u 00:36

Kultura

0 1

ZAVRŠEN KONKURS ZA IDEJNO REŠENjE PAVILjONA MSUB: Dodeljene tri nagrade

21. 09. 2021. u 17:26

Kultura

0 1

LjUDI NA MARGINAMA - GLAVNI GLUMCI: Filmski režiser Želimir Žilnik u Zrenjaninu

20. 09. 2021. u 19:23

Kultura

0 0

STRAŠILA BEZ POSLA: Reditelj Filip Ken razvija nadrealnu viziju "ekološke revolucije"

18. 09. 2021. u 14:40

Poznati

0 0

SILVANA JAVNO O PRELjUBI: Sudarila se kolima sa Radmilom i pretukla njegovu ljubavnicu

01. 10. 2021. u 15:43

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije