I KNJIGE JE SLUŠAO KAO MUZIKU: Ksenija Škarić, unuka Vladana Desnice, o sećanjima na književnog velikana i negovanju njegove baštine

PISCU "Proljeća Ivana Galeba", Vladanu Desnici (1905-1967) izuzetno je bilo stalo do zvuka književnosti.

Foto Privatna arhiva

Tražio je od svoje supruge da mu tekstove čita iz druge sobe, ne bi li mogao da čuje kako zvuče reči, kakav ritam ima rečenica...

Ovo za naš list otkriva njegova unika Ksenija Škarić, koja je preksinoć prisustvovala beogradskoj premijeri Desničnih muzičkih dela u Narodnoj biblioteci Srbije:

- To je verovatno povezano i sa muzikom, činjenicom da je i komponovao - nastavlja, dodajući da je u porodičnom predanju ostalo i sećanje na njegov izuzetno lep glas. - U njegovoj arhivi, ostavštini, uz note postojao je i jedan dokument gde je sam popisao svoja muzička dela. Dugo se, do unazad nekoliko godina, niko nije prihvatao toga da uzme te note i dobro ih pročita, vidi o čemu se tu zapravo radi. I za porodicu je bilo pravo otkriće, kada se na to usudio moj muž, Igor Šuljić.

Foto: Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Tako je, prateći suprugov rad, kompozicije svoga dede, slušala na različite načine, od onog, kako kaže, suvog, kompjuterskog tona, kada računar čita note, do prvih pokušaja izvođenja. Tri kompozicije snimile su prvo pijanistkinja Vlasta Đura i pevačica Josipa Bilić, a snimak je emitovan 2017. na otvaranju izložbe posvećene Vladanu Desnici u Kuli Jankovića, u Islamu Grčkom.

- Moja dobra prijateljica, Vlasta Đura, je potom sa studentima muzičke akademije u Zagrebu pripremila koncert, koji je prema konceptu, da dela izvode mladi, sličan ovom beogradskom izvođenju, za koga mogu da kažem da je odlično - tvrdi Škarićeva, koja je po profesiji akademski vajar, ali radi kao restaurator drevne, polihromirane skulpture, što je i doktorirala na istoriji umetnosti.

Od četvoro dece (Olga, Jelena, Nataša i Uroš) koje su imali Vladan i njegova supruga Ksenija (rođena Carić, iz Jelse sa ostrva Hvara) - sedmoro unuka i četvoro praunuka, jedino se Ksenija bavi umetničkom profesijom. Ostali su naučnici, lekari, pravnici...

- Zanimljivo je da je moja majka Olga, posle osmdesete počela da piše i sada je objavila treću knjigu. Prilično neobično. Ona ne propagira mnogo svoja dela, a teme kojima se bavi, što nije ni čudno za nekog u njenom dobu, su starost i smrt - otkriva Ksenija Škarić, rođena samo godinu dana pre smrti Vladane Desnice. - Imam fotografiju gde me drži kao bebu i to je najbliži direktni kontakt koji sam imala sa njim. Drugi su bili indirektni.

Kada je reč o daljem izučavanju zaostavštine velikog pisca i mogućim novim iznenađenjima njegova unuka kaže:

- Sada se dosta čitaju pisama. Pored onih koja su ušla u knjigu "Epistolar", objavljenu u Zagrebu, postoje druga. Stalno se nešto otkriva, sa istorijskog stanovišta, a ima i nekih nedovršenih pripovedaka, na koje se obraća trenutno više pažnje.

U nasleđu porodice je i Kula Jankovića (Desnice su sa ženske strane naslednici čuvenog Stojana Jankovića, koji je u 17. veku bio vođa srpskih kotarskih uskoka, a za zasluge u borbi protiv Turaka, dobio i titulu konjanika od Mletačke Republike). Tu je pisac stvorio neka od svojih najznačajnijih dela, a i sahranjen je u crkvi pored utvrđenja. Ovo istorijsko zdanje poseduje i vredne zbirke ikona, srednjevekovnog oružja, etnografsku i arheološku zbirku, biblioteku sa 6.000 knjiga, kolekciju stilskog nameštaja, geografske karte...

- Zgrade koje su srušene u poslednjem ratu su pod krovom - otkriva Desničina unuka dokle je stigla obnova čuvene kule. - I iznutra su prostorije prilično uređene, pa sada predstoji sređivanje zbirki i stvaranje sigurnosnih i mikroklimatskih uslova u kojima bi se prema muzeološkim kriterijumima čuvali eksponati. Oni su, ipak, spašeni i sačuvani, velikim delom i zahvaljujući Miši Saviću, kustosu muzeja u Benkovcu, koji je deo zbirki sklonio u Beograd. Potom je to, kroz međudržavnu razmenu, vraćeno porodici.

PREDLOG ZA ULICU U BEOGRADU

GOVOREĆI o značaju Vladane Desnice za našu kulturu i književnost, uoči koncerta u NBS, njen v. d. upravnik i pisac, Vladimir Pištalo, istakao je da je on "po kvalitetu, ako ne po širini opusa, ravan Andriću". Pištalo je otkrio i kako je NBS pokrenula inicijativu da jedna ulica u Beogradu ponese ime ovog velikana.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Preporučujemo

Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Potraga za domom

26. 10. 2021. u 14:41

Kultura

0 2

CRNA GORA KAO PESNIČKA TEMA Bećković: Svi pesnici su nekada bili prema Crnoj Gori, a sada su od Crne Gore

21. 10. 2021. u 08:20

Kultura

0 0

BLAGO IZ ZELENE ĐAČKE SVESKE: Ekskluzivno otkrivene neobjavljene pesme "Fragment" i "Pejsaž" iz rukopisne zaostavštine Ivana V. Lalića

19. 10. 2021. u 10:25

Kultura

0 6

ČUDESNO "PUTOVANjE" BUĐANOVAČKOG JEVANĐELjA: Svetlana Tomin o izgubljenom svedočanstvu iz 1548. o prisustvu Srba u Sremu i pre Velike seobe

19. 10. 2021. u 12:19

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije