"POHLEPA ĆE PROGUTATI SVE": Pisac Aleksandar Jugović - Kako zaustaviti sunovrat civilizacije, postalo je retoričko pitanje

NOVI roman Aleksandra Jugovića, "Slava živima" govori o prećutanoj i skrivenoj istoriji Beograda s početka Drugog svetskog rata, ali i ovom vremenu u kome taj rat ni posle 80 godina nije okončan.

Foto Novosti

Pisac nam predočava koliko je opasno i tragično gajiti zablude iz kojih, po pravilu, samo izniču nove. Upečatljivi likovi romana su zapravo neumrli junaci oko čijih života se i sada pogađamo, ubeđujemo, periodično im dižući i spuštajući cenu, prodajući ih iz različitih trenutnih interesa, skupo ili bagatelno sa rafova nacionalne (pseudo)istorije.

Teme koje pokreće ovaj roman nisu do kraja protumačene, te i danas istoričari polemišu o tome šta se zapravo desilo 27. marta i preispituju ulogu ljudi koji su prihvatili da budu deo okupacione vlade. U srži romana je čovek - zatočenik okolnosti koje su mu nametnute.

- Roman "Slava živima" slika dva paralelna vremenska toka - istoriju Beograda nakon aprilskog bombardovanja 1941. godine, tačnije početak okupacije, i 2006. godinu u kojoj je usvojen Zakon o rehabilitaciji - kaže Jugović za "Novosti". - Sa mnoštvom faktografije pokušao sam da približim današnjem svetu, najobjektivnije moguće, one ljude koji su duboko pogođeni ratnim strahotama, i one koji taj rat koriste da bi se ovajdili ne birajući sredstva. Dakle, teme romana, iako smeštene u određeni istorijski kontekst, ne pripadaju samo jednom vremenu, niti samo jednom podneblju. Takav odnos prema preživljavanju imali su stanovnici i drugih prestonica u ratnim požarima.

* Koliko čitalac može da nauči o sebi samome čitajući ovu knjigu?

- Tačno onoliko koliko sme i hoće da bude objektivan prema sebi. Čovek je na jednoj vrsti probe svog karaktera u svim životnim okolnostima, različito reaguje na pritiske i iskušenja. Istoričari, uslovno rečeno, uočavaju samo konstantu, stereotip, a pojedinci su zanemareni sa stanovišta epoha. Zato postoji književnost, da istakne borbu pojedinca, bilo da je unutrašnja ili vidljiva, pred naletima tragičnih okolnosti koje tvore društvena kretanja, uključujući ratove, ideologije, nemirna primirja. Stradanje pojedinca sa stanovišta etike mora biti polazna tačka sveukupne, globalne ljudske patnje kojom je svet pogođen. Danas se u svetu vode ratovi, svi se pozivaju na moral i prava čoveka, a žrtve nisu iste. Čovek iz Afrike, iz daleke nerazvijene države, nema istu vrednost kao, recimo, čovek sa Zapada.

* Čini se da nismo izvukli nikakve pouke iz prošlosti...

- Kako zaustaviti sunovrat civilizacije, postalo je retoričko pitanje. Zapali smo u ćorsokak, knjiga nema ni vrednost, ni uticaj koji je imala, umni ljudi više nisu autoriteti, pohlepa je gospodar svih religija bez nade, stručnost je teret, ambicija je važnija od znanja. Najbolje prolaze oni koji se bave poslom u koji se ama baš nimalo ne razumeju. Jurnjava za plenom jedino garantuje prividan uspeh.

* I u vašem romanu vremenski tok iz 2006. godine potvrđuje tu cikličnost nemoći pojedinca u sukobu sa nepravdom. Da li smo zauvek izgubili tu bitku?

- Nisam prorok, ali ukoliko se ne promeni odnos između sveta i pojedinca, ukoliko se bezdušnost sveta ne zaustavi, nema nam spasa. Planeta gori od bombi, nevini stradaju, dok se vlast združena sa basnoslovnim kapitalom uvećava na račun stradalih. Pohlepa će progutati sve.

Preporučujemo

Kultura

0 0

MIRA KARANOVIĆ KAO MARLEN DITRIH: Predstava u režiji Harisa Pašovića gostuje u BDP

18. 04. 2024. u 16:51

Kultura

0 1

NOVA PREDSTAVA IZ CIKLUSA „ZABAVNA ISTORIJA“: Premijera „Nasmešite se, ptičica!" u Dečjem kulturnom centru Beograd

18. 04. 2024. u 16:21

Kultura

0 0

PROGRAM "BOOKING BALKAN": Rajko Grlić i Stefan Arsenijević u KC Grad

18. 04. 2024. u 14:16

Kultura

0 0

„ALABAMA“ - PRIČA O MLADALAČKOM NASILjU: Kazalište „Virovitica“ gostuje u Novom Sadu

18. 04. 2024. u 14:38

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije