DOBA KADA SMO IŠLI U KORAK SA SVETOM: Vek nadrealizma u galeriji "Rima"
SVETSKOM jubileju, obeležavanju jednog veka od kada je Andre Breton objavio Manifest nadrealizma, čime je u Parizu zvanično osnovan jedan od najuticajnijih umetničih pravaca 20. veka, na jedinstven način priključila se i Galerija "Rima" u Beogradu.
Foto Dokumentacija galerije "Rima"
U njihovom prostoru u Pariskoj ulici, na izložbi u čast stogodišnjice čuvenog avangardnog pokreta, premijerno je našoj publici predstavljeno i Bretonovo pismo Marku Ristiću i redakciji časopisa "Nadrealizam danas i ovde", koje je sa odgovorima na "Anketu o želji", bilo upućeno 1932. godine.
Foto Dokumentacija galerije "Rima"
Ova postavka podseća i da se u Srbiji, odnosno Kraljevini Jugoslaviji, nadrealizam paralelno i ravnopravno razvijao sa onim u Francuskoj i u Evropi. Nosioci tih naprednih ideja bili su tada mladi intelektualci koji su posle Prvog svetskog rata studirali u Parizu, a potom osnovali nadrealističku grupu - Marko Ristić, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević, Dušan Matić, Stevan Vane Živadinović-Bor, Konstantin Koča Popović, Petar Popović, Radojica Živanović-Noe, Branko Milovanović, Aleksandar Vučo, Đorđe Kostić, Đorđe Jovanović i Oskar Davičo.
Želje izvor saznanja
ŽELjA je jedan od centralnih pojmova nadrealizma, usvojen iz Frojdove psihoanalize, a opšti rečnik nadrealizma definiše je kao "duboku, nesavladivu i obično spontanu težnju koja podstiče svako ljudsko biće da na ovaj ili onaj način prisvaja svako drugo biće, neku "stvar" ili neko "mesto", težnju čije je ishodište i vrhunac u seksualnosti", podseća kustoskinja Sofija Milenković, dodajući da je Breton u svom pismu odgovorio na svih sedam pitanja o želji:
- Poslednjim odgovorom Breton najveći značaj pridaje željama dece, koje roditelji i vaspitači ne smeju sputavati i ispod kojih se krije stvarni život. Detinjstvo se hrani radoznalošću i onim fantazijama koje su izvor "pravog" saznanja za nadrealiste, a koje oni naknadno, prevashodno kroz poeziju i različite vidove umetnosti, pokušavaju da ožive.
Svedočanstvo o zajedničkom angažovanju srpskih i francuskih nadrealista, ali i potvrda njihove ravnopravne pozicije unutar samog pokreta, upravo je pismo sa sedam Bretonovih odgovora na "Anketu o želji", objavljeno u trećem i poslednjem broju glasila srpskih nadrealista, zajedno sa odgovorima Renea Krevela, Pola Elijara i Salvadora Dalija, poslatim specijalno za to izdanje štampano junu 1932. Ovom, kao i ostalim Betonovim pismima, ali i drugim vrednim dokumentima iz zaostavštine Marka Ristića, posle njegove smrti, gubi se svaki trag.
- Oktobra prošle godine, pismo se pojavilo u Parizu na aukciji Mille nuits de reves VI, zajedno sa drugim kuriozitetima iz kolekcije Ženevjeve i Žan-Pola Kana - kaže, za "Novosti", Aleksandar Milojević, osnivač i vlasnik galerije "Rima", koji je ovaj vredan dokument kupio i vratio u zemlju. - Ono je važno zbog doprinosa sagledavanju značaja beogradskog pokreta, koji je bio jedan od najvažnijih izvan Francuske, u jednom periodu, a pominje se i u katalogu rezone Andre Breton.
Značajni prevodi
INDIVIDUALNA prepiska između Ristića i Bretona, otpočela je godinu dana pre pojave Manifesta nadrealizma i nastavila se razmenom knjiga, plakata, rukopisa, fotografija i drugog materijala, napominje Milenkovićeva:
- Ristić je u više navrata prevodio odlomke iz Bretonovih tekstova, njegovu poeziju i fragmente iz knjiga. Pored odgovora na "Anketu o želji", za treći broj časopisa "Nadrealizam danas i ovde" preveo je odlomak iz neobjavljene knjige "Spojeni sudovi", Dalijev nadrealistički roman "Živeo Nadrealizam!", pesme Pola Elijara, Renea Šara, Krevelov tekst "Porodica", kao i jedan Aragonov programski članak. Veći prevodilački poduhvat bila je knjiga Andrea Žida "Podrumi Vatikana", koju je Ristić tridesetih godina preveo za izdavačku kuću "Narodna prosveta".
Prema Milojevićevim rečima, i pre večerašnje premijere, domaća stručna javnost pokazala je veliko interesovanje za ovo pismo. Pored njega, među eksponatima na izložbi će se naći i publikacije koje su izlazile pod oznakom "Nadrealistička izdanja", a prema rečima kustoskinje "Rime", Sofije Milenković, predstavljaju jedinstvenu izdavačku delatnost beogradskih nadrealista. Objavljivali su knjige, prospekte, pamflete i reklamni materijali.
- Osim toga, biće prikazani časopisi iz prednadrealističke faze koja počinje 1922. i traje sve do konačnog osnivanja grupe i otpočinjanja kolektivnog delovanja trinaestorice nadrealista - dodaje Milenkovićeva. - To su časopisi "Putevi", "Putevi - Nova serija" i "Svedočanstva". Takođe, biće izložen i treći broj časopisa "Nadrealizam danas i ovde", u kojem je objavljen Bretonov odgovor na "Anketu o želji", kao i drugi broj u kojem su postavljena pitanja na pomenutu anketu. Tu je i crtež "Ivicom sna", Dušana Matića...
Foto Dokumentacija galerije "Rima"
Kako naglašava ova istoričarka umetnosti, u tekstu koji prati postavku, nadrealistički pokret je imao internacionalni karakter - razvijao se u Belgiji, Španiji, Čehoslovačkoj, Engleskoj, Švajcarskoj, Portugaliji, Nemačkoj, kao i na drugim kontinentima, a od samog početka prisutan je i u Srbiji:
- Većina pokreta izvan Francuske bila je aktivna tek od 1930, dok su se francuski i srpski nadrealizam razvijali sinhronizovano punu deceniju između 1922. i 1932.
Posle uvođenja šestojanuarske diktature u Jugoslaviji, obračuni sa levičarskim pokretima i partijama, i hapšenja Kostića, Popovića, Jovanovića i Daviča, pod optužbama za komunističko delovanje, beogradska nadrealistička grupa 1932. je prestala da postoji, čime je okončana i kolektivna saradnja francuskog i srpskog nadrealizma.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
POČELO KAO PARODIJA: Kako je nastala srpska himna "Bože pravde"?
NAROD ju je zavoleo na prvo slušanje kao kompoziciju iz jedne predstave, a nakon što je uručena kao poklon za 18. rođendan jednom srpskom vladaru, zvanično je postala i državna himna.
25. 04. 2025. u 11:15
ŠKOLU JE ZAVRŠILA VANREDNO: Šta je po struci Ana Ivanović?
ANA je pre skoro deceniju prekinula sportsku karijeru, a na tenis su je roditelji upisali kada je imala samo pet godina.
24. 04. 2025. u 12:10
PREVIŠE "SLUČAJNOSTI": Da li je ovo DOKAZ da je Ester oduvek želela da bude Ana? (FOTO)
ANA Ivanović i Bastijan Švajnštajger ovih dana su glavna tema nemačkih medija, koji ne prestaju sa spekulacijama o razvodu, a uspeli su da nađu i navodnog krivca. Na meti im je Ester Sedlaček, voditeljka koja je široj javnosti postala poznata tokom Evropskog prvenstva u fudbalu prošle godine. Da priča bude još komplikovanija, nedavno je obelodanila da je trudna.
25. 04. 2025. u 09:50
ŠIROK 200M, DUG 170KM: Zidaju grad budućnosti, objavljene fotografije iz vazduha (VIDEO)
NOVI snimci otkrivaju kako nastaje "Linija" u Saudijskoj Arabiji - grad budućnosti, ali i gradilište katastrofalnih uslova.
24. 04. 2025. u 14:12 >> 17:04
"ZAR TO NIJE SRAMOTA?" "Nikada neću oprostiti Josipi Lisac to što je uradila! Teška uvreda, ne prilazim joj od tada"
"JA SAM to primio kao jednu tako tešku uvredu koju joj nikada neću oprostiti."
23. 04. 2025. u 20:31
RUSIJA JE ZGROŽENA: Dobila je ovu vest i ne može da veruje da se to dogodilo
RAT u Ukrajini, odnosno "specijalna vojna operacija" kako to Rusija naziva, ponovo je za jednu od sporednih stvari iznedrio i sportski potez. Najnovije vesti na temu "sportske sankcije Rusima" stižu iz sveta sporta u kome su Rusi među najboljima na svetu.
24. 04. 2025. u 12:33
ŠOJGU UPOZORAVA: Taj potez bi mogao dovesti do trećeg svetskog rata
SEKRETAR Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu upozorio je da bi uvođenje mirovnjaka na istorijske teritorije Rusije moglo dovesti do trećeg svetskog rata.
24. 04. 2025. u 19:46
MAKRON POSLE RUSKOG NAPADA: Hitno nam je potreban mir
RUSKI raketni napad na grad Sumi na severu Ukrajine naglašava hitnu potrebu za nametanjem primirja Rusiji, izjavio je danas predsednik Francuske Emanuel Makron.
13. 04. 2025. u 15:34
USTAŠLUK NA DELU I Hrvatski kardinal veliča Tompsona - totalno ludilo u Hrvatskoj
KOLIKO je Hrvatska ogrizla u mržnji prema Srbima govori činjenica da je čak i tamošnji kardinal govorio o koncertu Topsona poznatog po pesmama koje veličaju klanje Srba.
24. 04. 2025. u 17:01
Najnovije iz rubrike
JASNA ĐUROVIĆ ZA "NOVOSTI": Imam moć i to je sve što ću reći, a nagrade su ljudi koje upoznate (FOTO)
NAŠA mala, ali hrabra ekipa stoji iza ovakvog televizijskog remek-dela. Ovo što mi radimo, u drugim medijima ne bi moglo da funkcioniše bez desetoro članova i ko zna koliko terenskog rada, pa i ko zna koliko vremena provedenog u montaži. Ne znam da li treba da nam imponuje, ili smo u stanju da preuzmemo toliko posla na sebe. Svakako, ima tu svega, a najviše onoga da to ne bi mogao da radi baš svako, da ne kažem bilo ko.
25. 04. 2025. u 12:05
POZORIŠNA KRITIKA: Majka Đuka vidi najdalje
U GODINI u kojoj Narodno pozorište "Toša Jovanović" u Zrenjaninu pokušava da obeleži status svog grada kao ovogodišnje Prestonice kulture, predstava "Đuka", po tekstu Milice Konstantinović i u režiji Ane Tomović vrlo uspešno brani opravdanost tog izbora.
25. 04. 2025. u 08:00
PALATA RAJHL KROZ VREME: Stručno vođenje kroz jedno od najlepših arhitektonskih zdanja Subotice
GALERIJA savremene umetnosti u Subotici, u subotu, 26. aprila, organizovaće tematsko vođenje kroz zdanje u kome se nalazi, kroz čuvenu Palatu Rajhl.
25. 04. 2025. u 06:30
JOŠ JEDNA TREŠNJA NA KNJIŽEVNOM STABLU: Jeleni Kalajdžija iz Republike Srpske u Aleksincu će biti uručena nagrada "Gordana Brajović"
KAO novi laureat nagrade za najbolju knjigu za decu i mlade, Jelena Kalajdžija iz Republike Srpske, postaviće danas svoju trešnju na stilizovano drvo ispred osnovne škole u rodnom Subotincu Gordane Brajović, po kojoj nosi naziv ovo priznanje. Tako će se priključiti plejadi naših najznačajnijih pera na kojima su stasavale generacije.
24. 04. 2025. u 16:17
IKONE MIOMIRA DEDOVIĆA: Izložba u Rančićevoj kući
SAKRALNI opus akademskog umetnika Miomira Dedovića, biće predstavljen na njegovoj samostalnoj izložbi "Ikone", koja će biti otvorena u Rančićevoj kući, galeriji Centra za kulturu opštine Grocka,u petak, 25. aprila u 18 časova.
24. 04. 2025. u 07:00
Komentari (0)