REAGOVAĆEMO AKO POSTAVE RAKETE NATO U UKRAJINI: Neuvijen odgovor Vladimira Putina na oštre poruke lidera Severnoatlantskog saveza

AKO NATO pređe ruske crvene linije u vezi sa Ukrajinom, Rusija će biti prinuđena da reaguje. Razmeštanje ofanzivnih raketnih kapaciteta na tlu Ukrajine Moskva će smatrati "okidačem", čije povlačenje će podrazumevati i adekvatan odgovor.

Foto AP

Ova jasna i neuvijena poruka predsednika Rusije Vladimira Putina bila je odgovor na poruku generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga koji je na dvodnevnom samitu Alijanse, u letonskoj prestonici Rigi, saopštio da "će Rusija platiti visoku cenu u slučaju vojne agresije na Ukrajinu". Američki državni sekretar Entoni Blinken je dodao i da će obavestiti 29 kolega iz NATO o obaveštajnim podacima kojim raspolažu SAD o dešavanjima na istoku Ukrajine i mogućnosti ruske invazije.

Odgovarajući na niz izjava čelnika NATO, pojedinih članica i ukrajinskih funkcionera koje su i poslednjih dana upozoravale na navodno učestalo rusko zveckanje oružjem u Ukrajini i crnomorskom basenu, Putin je apelovao:

- Nadam se da će zdrav razum prevladati na svim stranama, ali želeo bih da NATO povodom Ukrajine bude svestan zabrinutosti Rusije u pogledu sopstvene bezbednosti - rekao je Putin na investicionom forumu u Moskvi, koji se održavao paralelno sa okupljanjem šefova diplomatija NATO članica u Rigi.

Ruski predsednik je naglasio da je Rusija opravdano zabrinuta zbog, kako kaže, činjenice da se u blizini njenih granica izvode vežbe velikih razmera. To se odnosi na neplanirane manevre, kakvi su nedavno održani u Crnom moru, kada su strateški bombarderi leteli na svega 20 kilometara od ruske granice.

- Rađanje pretnji iz Ukrajine za nas je crvena linija. Jer ako se na teritoriji Ukrajine pojave borbeni sistemi, vreme leta raketa do Moskve biće između sedam i 10 minuta. U slučaju upotrebe hipersoničnog oružja to vreme je svega pet minuta. Zamislite to. Ipak, nadam se da do toga neće doći i da će prevladati zdrav razum i odgovornosti - izjavio je Putin.

Ruski predsednik današnjim istupom više nego jasno se osvrnuo na eventualne planove Zapada da na tlu Ukrajine razmesti moćne raketne sisteme koji će na nišanu držati ruske gradove. Odnosi između Rusije i NATO poslednjih nedelja su izuzetno napeti, čemu su posebno doprineli preteći tonovi sa samita šefova diplomatije NATO.

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov ne isključuje da će Kijev krenuti u vojnu avanturu, primetivši da Zapad odavno gura Ukrajinu u antiruske akcije.

- U blizini naših granica raspoređuju se jedinice i borbena tehnika zemalja NATO, uključujući američku i britansku. U Ukrajini, na kontakt-liniji u Donbasu, gomila se sve više snaga koje imaju zapadne instruktore - konstatovao je Lavrov.

U jeku vrlo zategnutih odnosa Alijansa se oglasila i dokumentom nazvanim "Odnosi Rusije i NATO" u kome se jednostrano iznosi širok spektar optužbi na račun Moskve - od aneksije Krima, vojnih provokacija na granicama NATO država, agresivne nuklearne retorike, do hibridnih akcija i mešanja u izborne procese.

- Živimo u svetu sistematske konkurencije. Rusija i Kina ugrožavaju pravila na kojima je zasnovan međunarodni poredak. Balans moći se menja, a demokratija i sloboda su pod velikim pritiskom - rekao je Stoltenberg i dodao da je novi strateški koncept prilika da se utvrdi kako će se NATO izboriti sa novom realnošću.

Reagujući na dokument, rusko ministarstvo spoljnih poslova navodi da je iluzija da NATO doprinosi jačanju regionalne bezbednosti i poručuje: "Setimo se SR Jugoslavije".

- Treba se prisetiti posledica NATO bombardovanja Jugoslavije, kao i uništavanja libijske državnosti. Poslednji primer je Avganistan. Dvadesetogodišnje prisustvo kontingenta NATO u Avganistanu, a zatim njihov nagli beg, nisu ostvarili nijedan od planiranih ciljeva. Situacija se samo pogoršala - konstatuje MIP Rusije.

Moskva smatra da NATO "testira čvrstinu" Rusije slanjem vojnih brodova i aviona u granične zone, primoravajući je da reaguje.

- U poslednje vreme primećujemo znatno povećanje vojnog prisustva NATO u crnomorskom regionu. Učestale su posete ratnih brodova sa raketnim naoružanjem, letovi američke strateške avijacije, održavaju se velike vojne vežbe. Praktično svake nedelje identifikujemo više od 50 izviđačkih aviona i bespilotnih letelica koje krstare duž naših granica - podseća Moskva i naglašava da su ruske reakcije isključivo odbrambene, srazmerne i uzdržane.

Odgovarajući na optužbe da Rusija navodno "povećava vojno prisustvo u Ukrajini", aludirajući na ruske akcije na Krimu, Moskva podseća da je Krim deo Rusije, ali i upozorava da konfrontacija jača isključivo zbog širenja NATO na istok.

- NATO optužuje Rusiju za vojnu aktivnost u kontakt-zonama. Ali te zone su se pojavile upravo usled širenja NATO - podseća rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Okupljeni u Rigi bave se migrantskom krizom, sa kojom se suočavaju članice NATO - takođe u susedstvu Rusije - Poljska, Litvanija i Letonija. U jeku migrantske krize na belorusko-poljskoj granici oglasio se i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko:

- Belorusija će Rusiji ponuditi svoju teritoriju za razmeštanje nuklearnog naoružanja ako nuklearno oružje zemalja NATO bude u Poljskoj. Nuklearno oružje koje će biti najefikasnije u takvoj situaciji. Spremni smo za to na teritoriji Belorusije - zaključio je Lukašenko.

NOVA GODINA, NOVA RAKETA

PUTIN je u današnjem obraćanju rekao da, kada je reč o širenju borbenih položaja zapadnog raketnog naoružanja, Rusija ne sedi skrštenih ruku. On je objavio da je Rusija uspešno testirala hipersoničnu raketu, koja će biti u upotrebi već početkom 2022. godine. Novi projketil ima brzinu devet puta veću od brzine zvuka, a vreme eventualnog udara od aktiviranja do udara na (zapadni) položaj je svega pet minuta.

LETONIJA TRAŽI VOJSKU SAD

Ministar odbrane Letonije Artis Pabriks rekao je da je toj zemlji potrebno stalno američko vojno prisustvo da bi se vojno odvratila Rusija i zato želi da pojača svoje odbrambene potencijale američkim protivvazdušnim raketnim sistemima "Patriot".

- NATO može za kratko vreme da pošalje više od 40.000 vojnika u Letoniju, ako to bude neophodno - izjavio je Stoltenberg nakon sastanka sa letonskim predsednikom Egilom Vevitsom u Rigi dan pred početak NATO samita. On je istakao da će "NATO obezbediti prisustvo savezničkih trupa u regionu Baltika kako bi sprečio dalje pogoršanje situacije na granicama Letonije, Litvanije i Poljske".

NATO ZABRINUT ZBOG DODIKA

Stoltenberg kaže da je savez zabrinut, zbog "zapaljive retorike" srpskog člana Predsedništva i lidera SNSD Milorada Dodika i iz Republike Srpske.

- U pogledu BiH smo zabrinuti zbog bilo kakvog pokušaja da se podriva multietničnost institucija, a posebno Oružanih snaga koje su jedna od najuspešnijih multietničkih i institucija u BiH. NATO je bio važan u izgradnji Oružanih snaga BiH kao jake, multietničke institucije. Zato smo zabrinuti zbog zapaljive retorike gospodina Dodika, i iz Republike Srpske - rekao je Stoltenberg novinarima.

Preporučujemo

Svet

2 0

"TO JE OPASNOST" Putin zabrinut zbog obimnih vojnih vežbi u blizini granica u blizini Rusije

30. 11. 2021. u 21:57

Svet

1 2

PUTIN OCENIO: Kina skoro stigla Ameriku u sferi hipersoničnog naoružanja

30. 11. 2021. u 15:13

Svet

1 1

PUTIN PORUČIO: Moskva će delovati ako NATO pređe "crvene linije"

30. 11. 2021. u 14:31

Svet

0 1

PET MINUTA DO NATO-a! Putin o moćnoj ruskoj raketi od 9 mahova - Uspešno smo je testirali

30. 11. 2021. u 13:46

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije