PUTIN PORUČUJE: Štitimo Rusiju svim sredstvima, Moskva spremna na pregovore sa Ukrajinom, ali o četiri nove teritorije razgovora više nema
PRAVO na samoopredeljenje je neotuđivo pravo Donjecke i Luganske narodne republike, Zaporoške i Hersonske oblasti, koje je potvrđeno i prvim članom Povelje Ujedinjenih nacija - saopštio je ruski predsednik Vladimir Putin na početku govora na ceremoniji potpisivanja sporazuma o stupanju novih teritorija u sastav Ruske Federacije, koja je od juče veća za dve republike i dve oblasti.
U Georgijevskoj dvorani u Kremlju juče u 15 sati svečano je potpisan međunarodni dogovor o pripajanju Rusiji Donjecke i Luganske narodne republike, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti, u kojima se narod na referendumu izjasnio da želi da živi u sastavu Ruske Federacije. Ceremoniji potpisivanja prisustvovali su članovi ruskog parlamenta. U ime Rusije dogovor je potpisao predsednik Vladimir Putin, u ime Donjecke narodne republike njen predsednik Denis Pušilin, a u ime Luganske narodne republike Leonid Pasečnik, dok je za Zaporošku oblast potpisao Jevgenij Balicki i za Hersonsku Vladimir Saldo.
Prema rečima ruskog predsednika, sudbina žitelja DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti je zajednička. Pošto je zamolio zvanice da minutom ćutanja odaju poštu svim žrtvama u Donbasu, predsednik Rusije je rekao da se nada da će Federalna skupština podržati zakone o ujedinjenju novih teritorija s Ruskom Federacijom. Posle potpisivanja dogovora dugo se apludiralo u Kremlju uz ovacije: "Rusija, Rusija!"
Putin je pozvao Kijev da prestane sa bojevim dejstvima:
- Rusija je spremna na pregovore sa Ukrajinom, ali o četiri nove teritorije, gde su održani referndumi, razgovora više ne može biti. Milioni ljudi su se izjasnili na referendumu sa kim žele da žive... Ljudi koji žive u Zaporožju, Hersonu, Lugansku i Donjecku postaju zauvek naši građani. Oni su odlučili da se vrate svojoj pravoj istorijskoj otadžbini. Mi ćemo zaštititi svoju zemlju svim sredstvima koje imamo. Ponovo ćemo izgraditi razrušene gradove, razvijaćemo infrastrukturu i socijalnu obezbeđenost građana - objasnio je Putin.
On je istakao da će se pamtiti svi koji su se 2014. godine suprotstavili neonacistima, kao i oni koji su poginuli u specijalnoj vojnoj operaciji. Ruski predsednik smatra da Zapad nema, i nikada nije imao, pravo da govori o demokratiji, da su zapadne elite bile i ostale kolonizatorske. On je podsetio da je Rusija bila na čelu antikolonijalnog pokreta.
Komentarišući odnos Zapada prema Rusiji, Putin je kazao da im ona ne treba, ali je ona potrebna narodima Ruske Federacije. Putin ističe da je Zapad u Ukrajini skinuo masku i želi da razvali Rusiju da bi sačuvao kolonijalni sistem. On je ponovio da Zapad umesto demokratije porobljava i eksploatiše, jer je jednopolarni svet koji su napravili antidemokratski, lažljiv i licemeran.
- Zapadne elite su bile i ostale kolonizatorske - kazao je Putin.
On je podsetio da je Amerika jedina zemlja na svetu koja je dva puta koristila atomsko oružje, bombu.
I ovom prilikom Putin je ponovio da građani Rusije ne žele da se odreknu tradicionalnih vrednosti i da niko neće umesto tate i mame roditelje broj jedan i dva.
Rusija je juče prihvatila nove teritorije kakve su imali 2014. godine, pre državnog udara. To znači da će Rusija dobiti novih 108.000 kvadratnih kilometara i više od deset miliona stanovnika. Svi građani novih teritorija Rusije dobiće personalne dokumente najkasnije za nekoliko meseci. Više od 90 odsto stanovnika Donbasa već ima ruske dokumente.
U četvrtak je Putin potpisao ukaze kojima je priznao državni suverenitet i nezavisnost Zaporoške i Hersonske oblasti. U tim ukazima piše da je odluka o priznavanju doneta na osnovu opšte priznatih principa i normi međunarodnog prava i principa ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda, što se garantuje Statutom Organizacije ujedinjenih nacija. A svoju želju je narod iskazao na referendumu od 23. do 27. septembra. U Donjeckoj narodnoj republici je za pripajanje Rusiji glasalo 99,23 odsto stanovnika, u Luganskoj narodnoj republici 98,42, dok je u Zaporoškoj oblasti 93,11 posto zaokružilo "da", a u Hersonskoj oblasti 87,05 procenata.
Rukovodioci republika i oblasti u kojima su održani referndumi tako visok procenat podrške objašnjavaju i time što su vlasti iz Kijeva sve vreme davali komandu svojoj artiljeriji da gađa projektilima stambene i druge civilne objekte gde su ginuli nedužni ljudi. U vreme referenduma su zasipali gradove "leptirićima", nagaznim minama koje se u travi ne vide, pa je već do sada mnogo dece, ali i odraslih, ostalo bez nogu.
Pošto je grad Zaporožje još pod kontrolom vlasti iz Kijeva, privremeno je glavni grad Zaporoške oblasti Melitopolj.
Da podsetimo, nezavisnost Donjecke i Luganske narodne republike Putin je priznao 21. februara kad je takođe potpisao ukaz o priznavanju nezavisnosti te dve republike. Putin je objasnio da je takvo rešenje doneo jer je Kijev organizovao da sprovede blickrig kao što je bilo 2014. i 2015. godine.
- Rusija je činila sve da se sačuva teritorijalna celovitost Ukrajine, ali se u tome nije uspelo zbog toga što se suština vladavine rukovodstva u Kijevu nije menjala - rekao je Putin.
Do rata ne bi ni došlo da su u Kijevu bili voljni da realizuju Minske dogovore i daju osnovna prava Rusima koji žive na jugoistoku Ukrajine. Da podsetimo, njima je bilo oduzeto čak i pravo da ruski bude, zajedno sa ukrajinskim, ravnopravni jezik u sredinama gde su Rusi većina.
Priznavanje nezavisnosti Donjecke i Luganske narodne republike nije bilo tajno, jer je o svojim namerama Putin informisao predsednika Francuske Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca. I tada je Putin govorio o ključnoj ulozi Lenjina u stvaranju Ukrajine, u njenim socijalističkim granicama.
U Kijevu ne odustaju od namere da silom vrate teritorije na kojima je održan referendum o pripajanju Rusiji. Ukrajinska vojska koncentriše svoje snage na granicama Zaporožja. U Kijevu taj pravac smatraju prioritetnim u narednom kontranapadu. Na drugoj strani, u ruskom parlamentu tvrde da imaju dovoljno snaga da zaštite nove regione koji su od petka ušli u sastav Rusije.
Kad je u petak iz Zaporožja krenula kolona ljudi koji su hteli da pređu u deo koji je sada pod kontrolom Rusa, ukrajinska vojska je otvorila žestoku artiljerijsku vatru. Ukrajinci tvrde da su pobili oko trideset ljudi koji nisu uspeli da dođu u grad Energodar. To je uobičajena osveta ukrajinske vojske svima koji žele da napuste gradove koji su još pod kontrolom Kijeva. Rukovodilac Zaporoške oblasti Jevgenij Balicki kazao je da je to što su ubili 23 čoveka na propusnom punktu Vasiljevka dokaz da ukrajinsko rukovodstvo želi da uništi rusko stanovništvo. Balicki kaže da su ukrajinski artiljerci čak 15 puta gađali kolonu Rusa koji su krenuli ka Energodaru. Raketnim udarom ukrajinske vojske u toku noći je u centru Hersona ubijen Aleksej Kateriničev, prvi zamenik rukovodioca Vojno-civilne administracije Hersonske oblasti.
PATRIJARHA SPREČILA KORONA
RUSKI patrijarh Kiril (75) nije prisustvovao svečanosti u Kremlju, jer je, kako je saopštila njegova informativna služba, oboleo od virusa korona. Lekari kažu da mora da miruje, ali se ne nalazi u kritičnom stanju. Inače, patrijarh Kiril je među prvima primio rusku vakcinu protiv korene i podržavao je sugestije lekara kako bi se što pre pobedila epidemija kovida.
NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"
SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.
22. 11. 2024. u 09:14
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (2)