PET SCENARIJA ZA FRANCUSKU BEZ VEĆINE: Levičari od Makrona traže mandat

Francuska je mamurna posle istorijskog preokreta koji se dogodio na vanrednim parlamentarnim izborima.

Foto: AP Photo/Francois Mori/Profimedia/Ilustracija

Ovaj mamurluk levica je "zaradila" slavljem i neprospavanom noći posle iznenadnog i neočekivanog trijumfa, krajnja desnica usled glavobolje izazvane šokom od gubitka "već dobijenih" izbora, a predsednički tabor zbog činjenice da će u sledećih pet godina morati da se navikne na kohabitaciju.

Prema konačnim rezultatima, levičarski Novi narodni front osbojio je 182 poslanička mesta, koalicija oko predsednika Makrona 163, a krajnja desnica iz Nacionalnog okupljanja 143. Za skupštinsku većinu potrebno je 289 glasova, ali levica je već poslala poruku da namerava da upravlja zemljom s manjinskog vladom, onako kako je Makronova stranka to činila do sada. Levičari su zato zatražili od stanara Jeliseja da im ponudi mandat.

Najviše glasova unutar ujedinjene levice osvojili su krajnji levičari Žan-Lika Melanšona, iako im socijalisti "dišu za vratom", na trećem mestu su ekolozi, a na četvrtom komunisti. To, u principu, kandiduje Melanšona za mandatara, ali su levičari istakli da će o svemu podrobno razmisliti i svog zajedničkog kandidata konsenzusom odrediti tokom sedmice.

Melanšonov veliki minus je to što ga optužuju za antisemitizam u atkuelnom sukobu u Gazi. Na slavljeničkom okupljanju u nedelju uveče na pariskom Trgu republike opet se vijorilo mnoštvo palestinskih zastava. Francuski Jevreji su naročito zabrinuti. Umerene struje u zemlji traže ličnost koja bi mogla da smiri strasti, a ne da ih razbukta. Konačnu reč daće, po ustavu, predsednik Makron, ali će se povoditi po demokratskim načelima, da prihvati onu ličnost koju je sama istakla pobednička struja.

Za to vreme, takođe po demokratskim pravilima, dosadašnji premijer Gabrijel Atal je juče pre podne podneo ostavku na ovu funkciju. Predsednik Makron ga je zamolio da trenutno ostane na položaju da bi ozbezbedio stabilnost u zemlji, i zahvalio mu se na svemu što je do sada učinio.

Reagovali su i iz inostranstva. U Francuskoj prenose reči portparola Kremlja Dimitrija Peskova, da Rusija "nema ni nadu, ni iluziju" oko poboljšanja odnosa između Pariza i Moskve, naročito kada se radi o ukrajinskom konfliktu.

- Za Rusiju, najbolja bi bila pobeda političkih snaga spremnih da učine napor da se obnove naši bilateralni odnosi. Ali, za sada, ni kod koga ne vidimo takvu jasno izraženu političku volju, pa ne gajimo naročite nade i iluzije u tom smislu – prenose u Parizu reči Peskova.

S druge strane, nemačka vlada je izrazila "određeno olakšanje jer se nisu realizovale stvari od kojih su strahovali", po rečima Stefena Hebeštrajta, portparola Olafa Šolca.

Francuzi su pokazali da ne žele krajnju desnicu. Predsednik Republikanaca Erik Sjoti, koji se s delom članstva pridružio Nacionalnom okupljanju, istakao je da je šef države "na srebrnoj tacni dao relativnu većinu Melanšonu" i poručio da se radi o "demokratskom državnom  udaru". Krajnji desničari su već prihvatili poraz i zauzeli busiju u opoziciji. Iako su ostvarili mnogo slabiji rezultat od očekivanog, ovoliki broj njihovih poslanika u skupštinskim klupama do sada nije viđen. Marin le Pen je rekla da je to samo odložilo njihov dolazak na vlast.

U suprotnom taboru, levičari su uspeli da se sakupe "s koca i konopca" da bi napravili branu krajnjoj desnici, ali se u skupštinskim klupama ni do sada nisu previše slagali. Već je najavljeno da će zasedati u različitim političkim grupama. Teško će se vladati, opet dekretima ili ustavnom klauzulom bez glasanja u skupštini koja povlači izjašnjavanje o poverenju vladi. Makron bi skupštinu ponovo mogao da raspusti tek za godinu dana.

Francuska je ostala duboko podeljena. S jedne strane, odahnuli su predstavnici kulturološki mešovite zajednice koji su odvajkada dolazili u ovu zemlju prihvata. Spontano su, kada su saznali rezultat, izlazili iz metroa i slivali se na Trg republike, neki s bebama u naručju. S druge strane, još su zabrinutiji oni koji ističu preveliki broj migranata i loš bezbednosni aspekt.

Pred Francuskom je sada pet scenarija za formiranje vlasti, od kojih neki ulaze u domen naučne fantastike. Pored formiranja manjinske vlade levičara, tu su još i eventualno sklapanje savezništva između Makronovih centrističkih liberala i klasičnih desničara iz redova Republikanaca, koalicija "po nemačkom principu", tehnička vlada ili institucionalna kriza.

Iako to nije u francuskoj političkoj kulturi, sve je više onih koji predlažu da se napravi politički kompromis poput onog u Nemačkoj, ali i koji se već decenijama upražnjava u Evropskom parlamentu, da suprutstavljene struje umerenih levičara i desničara, sastave vladu poštujući minimum sopstvenih i državnih interesa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije