TRI DANA, TRI AVIONA: Misteriozni kineski teretnjaci nestali sa radara u blizini Irana

DAN NAKON što je Izrael napao Iran prošlog petka, teretni avion je poleteo iz Kine. Sledećeg dana je poleteo još jedan, iz priobalnog grada. U ponedeljak – još jedan, ovog puta iz Šangaja.

Foto: Profimedia

Podaci o letu pokazuju da su svi avioni leteli ka zapadu duž severne Kine, prešli granicu Kazahstana, zatim ušli u Uzbekistan i Turkmenistan - a potom nestali sa radara blizu Irana, piše „Telegraf“ .

Dodatnu sumnju budi činjenica da je u planu leta kao krajnje odredište navedena luka u Luksemburgu, iako avioni izgleda nikada nisu ušli u evropski vazdušni prostor.

Pojavila se zabrinutost oko toga šta Kina može da šalje Iranu dok je rat sa Izraelom u toku.

Stručnjaci za avijaciju upozoravaju da se tip aviona koji se koristi – teretni Boing 747 – obično koristi za prevoz vojne opreme i oružja i za ugovorne radove sa državama.

„Ovakvi teretni pošiljke ne mogu a da ne izazovu interesovanje, upravo zbog očekivanja da bi Kina mogla da pomogne Iranu“, rekla je Andrea Gizeli, predavačica na Univerzitetu u Ekseteru i stručnjakinja za odnose Kine sa Bliskim istokom i Severnom Afrikom.

Foto:Foto: EPA-EFE/JEROME FAVRE

Kina i Iran strateški su partneri

Kina i Iran su strateški partneri, povezani pre svega protivljenjem poretku koji predvode SAD i podrškom novoj, „multipolarnoj“ fazi u globalnoj diplomatiji.

Iran je takođe jedan od ključnih dobavljača energije Kini - isporučuje do dva miliona barela nafte dnevno - tako da nije iznenađenje što bi Peking mogao da traži načine da stabilizuje Islamsku Republiku.

„Pad sadašnjeg režima bio bi ozbiljan udarac i izazvao bi veliku nestabilnost na Bliskom istoku, što bi na kraju ugrozilo energetske i ekonomske interese Kine“, rekao je Giseli.

„Pored toga, verovatno postoje mnogi unutar Irana koji očekuju neku vrstu pomoći od Kine.“

Kina ranije nije mnogo marila za međunarodnu osudu – na primer, poslala je Iranu hiljade tona materijala za balističke rakete, koji bi mogao biti korišćen u razvoju nuklearnog oružja.

Peking je oprezan, ali mogućnost isporuka ostaje otvorena

Uprkos svemu, stručnjaci smatraju da Kina trenutno deluje veoma oprezno.

Otvoreno mešanje u izraelsko-iranski sukob moglo bi da ugrozi pokušaje Kine da stabilizuje odnose sa Sjedinjenim Državama, najvećim saveznikom Izraela. Peking se i dalje oporavlja od trgovinskog rata sa Vašingtonom sa visokim ulozima.

„Prisustvo kineske vojne opreme bi to onemogućilo, posebno zato što već postoje glasovi u SAD koji žele da idu u rat kako bi, između ostalog, potisnuli Kinu“, kaže Giseli.

Iako je „verovatnoća da Kina otvoreno šalje odbrambene sisteme Iranu i dalje mala“, mogućnost „ne sme biti isključena i mora se pažljivo pratiti“, rekao je Tuvija Gering, stručnjak za Kinu i Bliski istok u Izraelskom institutu za studije nacionalne bezbednosti.

Unsplash

Skrivene rute i mutni tereti

Bez nezavisnih inspekcija, nemoguće je sa sigurnošću znati šta su avioni prevozili. Na kasnijim letovima, neki avioni su poleteli iz blizini granice između Irana i Turkmenistana, a zatim su, na osnovu radara, preusmereni ka Luksemburgu, prema javno dostupnim podacima.

Luksemburška kompanija Kargoluks, koja je obavljala letove, tvrdi da njihovi avioni nisu koristili iranski vazdušni prostor, ali nije odgovorila na pitanja o sadržaju tereta.

Javnost ne može da verifikuje teretne manifeste, i iako opasna roba ili poseban teret moraju biti prijavljeni operateru i agentima, informacije mogu biti netačne ili namerno obmanjujuće.

Kina je i ranije pokušavala da sakrije oružje u pošiljkama komercijalne robe - na primer, delovi za dronove bili su označeni kao delovi za vetroturbine, prema pošiljkama koje su presrele evropske vlasti.

Istraga lista „Telegraf“ prošle godine otkrila je da je Kina pokušala da pošalje dronove vredne milijardu dolara u Libiju, skrivene kroz mrežu paravan kompanija u Velikoj Britaniji, Tunisu i Egiptu – u zamenu za sirovu naftu.

(Index.hr)

BONUS VIDEO-

Preporučujemo

Svet

0 0

SI ĐINPING I PUTIN RAZGOVARALI TELEFONOM: Lideri dve sile razmatraju četiri inicijative

20. 06. 2025. u 09:12

Svet

0 1

BRITANSKI BROD U TAJVANSKOM MOREUZU Hitno se oglasila se Kina

20. 06. 2025. u 08:38

Svet

0 1

"TREBA ULAGATI NAPORE U SMIRIVANjE SUKOBA, A NE OBRNUTO": Si Đinping apeluje na deeskalaciju konflikta Irana i Izraela

19. 06. 2025. u 14:19

Svet

0 2

KINA PODRŽALA POZIV 21 ZEMLjE NA MIR: Poziva na poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta

17. 06. 2025. u 12:38

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije