TRAMP PRETI NAPUŠTANJEM NATO-A ZBOG GRENLANDA: Da li to zaista može da uradi?

NAKON što razgovori ministara spoljnih poslova Grenlanda i Danske i američkih zvaničnika u sredu nisu doneli rezultate, predsednik SAD Donald Tramp suočio se sa pitanjima o tome koji bi njegovi naredni koraci mogli biti.

Foto: Profimedia

Razgovarajući sa novinarima u Ovalnom kabinetu, Tramp, koji nastavlja da pojačava pritisak na Grenland u svojoj želji da anektira ovu teritoriju, odbio je da isključi mogućnost izlaska iz NATO-a, piše Tajm.

- Grenland je veoma važan za nacionalnu bezbednost - rekao je Tramp, dodatno insistirajući na svom argumentu o teritoriji Kraljevine Danske. On je zatim rekao da SAD „ne mogu da se oslone na Dansku“ da zaštiti Grenland od ruskih i kineskih interesa i upozorio da ima mnogo opcija koje može da istraži.

- To ste saznali prošle nedelje sa Venecuelom - rekao je Tramp, pozivajući se na operaciju koja je rezultirala hvatanjem i zadržavanjem svrgnutog predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegove supruge Silije Flores.

Ministar spoljnih poslova Danske Lars Leke Rasmusen izjavio je da i dalje postoji „suštinsko neslaganje“ između Danske i SAD oko toga šta sledi za Grenland. U demonstraciji snage, Danska je u sredu najavila proširenje svog vojnog prisustva na ostrvu i oko njega.

Foto: Profimedia

Nekoliko evropskih saveznika iz NATO-a postupilo je isto, a među zemljama koje su se obavezale da pošalju vojno osoblje na teritoriju nalaze se Švedska i Nemačka.

"Grenlad nije stvar samo Danske, nego celog NATO"

Premijerka Danske Mete Frederiksen izjavila je u četvrtak da je odbrana Grenlanda „zajednička briga“ celog NATO-a. Podržavajući taj stav, danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen rekao je novinarima u Kopenhagenu da Danska planira „veće i trajnije“ prisustvo NATO-a kako bi se obezbedila sigurnost ostrva.

- Ključno je pokazati da bezbednost na Arktiku nije samo stvar Kraljevine Danske, već celog NATO-a - rekao je Poulsen.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute ranije ove nedelje naglasio je značaj „Arktika i arktičke bezbednosti, jer znamo da, kako se pomorski putevi otvaraju, postoji rizik da će Rusi i Kinezi biti aktivniji“.

Ističući geopolitički značaj lokacije ostrva, rekao je da su u toku razgovori o tome kako ga održati bezbednim.

Foto: Profimedia

Međutim, Tramp, koji je više puta iznosio nezadovoljstvo savezom, tvrdio je da je sve manje od američke kontrole nad Grenlandom „neprihvatljivo“ i insistirao da NATO "treba da predvodi put da SAD to dobiju".

Tramp je ranije pominjao mogućnost izlaska iz NATO-a zbog drugih sporova, i kako i ovog puta odbija da isključi tu opciju, raste zabrinutost zbog odnosa SAD sa alijansom.

Tajm je razgovarao sa pravnim ekspertima o tome da li bi Tramp mogao zakonski da izvede SAD iz NATO-a, ukoliko bi krenuo tim putem, kao i o širim posledicama koje su u igri.

Šta je NATO i kako je nastao

Organizacija Severnoatlantskog ugovora tokom godina se širila od svog osnivanja 1949. godine, a danas je 32 države deo zapadne alijanse.

Prema NATO-u, organizacija je osnovana na tri principa: „odvraćanje sovjetskog ekspanzionizma, sprečavanje oživljavanja nacionalističkog militarizma u Evropi kroz snažno severnoameričko prisustvo na kontinentu i podsticanje evropske političke integracije“.

U periodu nakon Drugog svetskog rata, usledila je trka između saveznika u zapadnoj Evropi i Sovjetskog Saveza da nametnu uticaj na druge zemlje na kontinentu, u senci izbora i pučeva u centralnoj Evropi.

Foto: AP

Porast američkog interesovanja za spoljne intervencije, posebno u Evropi, doveo je do toga da SAD, Belgija, Kanada, Danska, Francuska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Portugalija i Ujedinjeno Kraljevstvo potpišu Vašingtonski sporazum, odnosno Severnoatlantski ugovor, u aprilu 1949. godine. Ugovor, koji i danas predstavlja osnovu NATO-a, sastoji se od 14 članova.

- Strane se saglašavaju da će se oružani napad na jednu ili više njih u Evropi ili Severnoj Americi smatrati napadom na sve njih - navodi se u Članu 5.

Amerika i NATO

SAD su ostale ključna članica NATO-a od njegovog osnivanja. U govoru nakon formiranja saveza u aprilu 1949. godine, predsednik Hari Truman rekao je:

- U ovom paktu, nadamo se da ćemo stvoriti štit protiv agresije i straha od agresije. Narodi koji su ovde predstavljeni povezani su dugogodišnjim vezama. Ujedinjuje nas zajedničko nasleđe demokratije, individualne slobode i vladavine prava. To su veze mirnog načina života. U ovom paktu mi im samo dajemo formalno priznanje - dodao je.

NATO se širio tokom 20. i 21. veka, a zemlje poput Turske i Grčke pridružile su se početkom 1950-ih.

- Ne održavamo bezbednosne ustanove samo da bismo branili imovinu ili teritoriju ili prava u inostranstvu ili na moru. Mi održavamo bezbednosne snage da bismo branili način života - rekao je predsednik Dvajt Ajzenhauer o ugovoru 1954. godine.

Tokom svog prvog mandata u Beloj kući (i u prvim mesecima drugog mandata), Tramp je javno iskazivao nezadovoljstvo NATO-om, pre svega zbog troškova odbrane i visine doprinosa koje svaka članica plaća. Tvrdio je da SAD ne bi trebalo da plaćaju najviše za odbranu.

AP Photo/Evan Vucci

U avgustu 2018. Tramp je podsetio na razgovore koje je vodio sa zvaničnicima NATO-a prethodne godine.

- Neko je rekao: "Da li biste nas napustili ako ne platimo naše račune?" Mrzeli su moj odgovor. Rekao sam: "Da, razmatrao bih to" - ispričao je Tramp.

(Evropske zemlje su 2018. u proseku trošile 1,5% BDP-a na odbranu, u poređenju sa stopom SAD od 3,39%.)

U decembru 2024. godine, pre nego što se vratio u Belu kuću kroz drugi mandat, Tramp je rekao da NATO „iskorišćava“ SAD i da će SAD ostati članica samo ako ostali „plate svoje račune“.

Prošle godine Tramp je uspeo da NATO lideri pristanu da podignu potrošnju za odbranu na 5% ekonomskog učinka svake države do 2035. godine.

Da li Tramp može zakonski da izvede SAD iz NATO-a

Zakon o ovlašćenjima za nacionalnu odbranu (NDAA) iz 2024. godine „nastojao je da postavi čvrstu pravnu kočnicu na svaki budući pokušaj da se Sjedinjene Države izvedu iz NATO-a tako što bi zabranio predsedniku da to učini bez dvotrećinske apsolutne većine u Senatu ili bez akta Kongresa - kaže Ilarija Di Đoja, viša predavačica američkog prava na Univerzitetu Birmingem Siti.

- Ipak, ta pravna ograničenja ostaju daleko od čvrstih.

Di Đoja kaže da postoji više načina na koje bi Tramp mogao da traži zaobilazno rešenje, ukoliko bi zaista želeo da izvede SAD iz alijanse.

- Tramp bi mogao da pokuša da zaobiđe zakonsko ograničenje Kongresa pozivajući se na predsednička ovlašćenja u spoljnoj politici, pristup koji je i ranije pominjao kako bi zaobišao ograničenja Kongresa u pogledu istupanja iz ugovora  objašnjava Di Đoja u za Tajm.

- Nije jasno da li bi bilo koja strana imala pravni osnov da takvu odluku ospori na sudu. Najverovatniji tužilac bio bi sam Kongres, ali kako Republikanci kontrolišu Senat, politička podrška za takvu tužbu je daleko od sigurne. Rezultat bi bio ustavni sukob između izvršne vlasti i Kongresa, pri čemu bi sudovi najverovatnije bili arbitar.

Tramp je više puta izjavljivao da SAD moraju da steknu Grenland kao pitanje „nacionalne bezbednosti“. Prema rečima Di Đoje, predsednik bi mogao da pokuša da upotrebi ovaj argument kao legitiman.

Tramp „bi mogao da predstavi istupanje iz NATO-a kao neophodno za nacionalnu odbranu, pozivajući se na široka ovlašćenja vrhovnog komandanta (Član II, Odeljak 2)“, kaže ona.

Kertis Bredli, istaknuti profesor prava na Univerzitetu u Čikagu, navodi da bar postoji određeni presedan, ukazujući na to da je predsednik Džimi Karter 1978. godine povukao SAD iz ugovora o međusobnoj odbrani sa Tajvanom, što je formalizovano 1980. godine.

Ipak, s obzirom na NDAA iz 2024, ako bi Tramp pokušao da izvede SAD iz NATO-a, to ne bi bilo nimalo lako i mogle bi uslediti pravne posledice.

Foto: Profimedia

Bredli napominje da, pošto Vrhovni sud često donosi odluke u korist Trampove administracije, Kongres bi mogao teško da ga pobedi na sudu, ali bi pravni odgovor mogao doći i sa druge strane.

- Ako postoje izvođači koji imaju ugovore sa NATO-om i koji bi mogli da izgube novac zbog povlačenja SAD, to bi bila ekonomska šteta koja bi im potencijalno dala osnov da podnesu tužbu - navodi on.

Iako Tramp ima opcije, pravni okvir je u najboljem slučaju nejasan, slažu se eksperti.

- Sama ideja o izlasku SAD potkopava poverenje, koheziju i kredibilitet kolektivne odbrane - kaže Di Đoja, ističući da je sama sugestija o izlasku SAD iz NATO-a već nanela veliku štetu.

- Trampovo ponovljeno dovođenje u pitanje alijanse slabi odvraćanje, uzdrmava evropsko bezbednosno planiranje i ohrabruje protivnike.

Nalazeći da je alijansa „najvažniji sporazum o uzajamnoj odbrani u eri posle Drugog svetskog rata“, Bredli kaže da bi izlazak SAD bio iznenađujući i da je mnogo verovatnije da ćemo videti nastavak „tenzija sa NATO-om“ nego formalno povlačenje.

- Ali Tramp me je i u drugim stvarima iznenađivao - dodaje on.

Preporučujemo

Svet

0 1

TRAMP PONUDIO EL SISIJU: Posredovaću u sporu sa Etiopijom, oko vode iz reke Nil

16. 01. 2026. u 23:11

Svet

0 1

PUTIN PORUČIO: Uvođenje bespilotnih sistema nije prolazni trend, već nužnost

16. 01. 2026. u 22:35

Svet

0 0

TEK TREĆA EVROPSKA KOMPANIJA: Vrednost proizvođača mašina za proizvodnju čipova ASML prešla granicu od 450 milijardi evra

16. 01. 2026. u 22:22

Svet

0 0

STARMER NEĆE SUSRET S PUTINOM: Evropski lideri predložili, Britanac odbio - Kremlj reagovao: "Destruktivan stav Londona"

16. 01. 2026. u 22:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije