SVETA GORA PRE ATOSA: Planina Uludag u današnjoj Turskoj čuva tajne prve monaške države

SVETI Ćirilo i Metodije pošli su u misiju širenja pismenosti i pravoslavlja među Slovenima sa Svete Gore, ali ne sa one na Atosu, već iz prve "monaške države" začete u 4. veku na planini Mizijski (Bitinijski) Olimp u Maloj Aziji.

foto:B. Subašić

Sveta Gora Olimpska stekla je slavu od 8. do 9. veka kao uporište pravoslavaca poštovalaca ikona, koje su vizantijski carevi ikonoborci progonili kao idolopoklonike. Baš tada u priču o prvoj Svetoj Gori ulaze Sloveni, preciznije Srbi. Mnogo pre dolaska "slovenskih apostola" Ćirila i Metodija, na njega je došao Sloven isposnik i čudotvorac Sveti Joanikije. On je proslavljeni gardijski oficir dok u 8. veku nije odbacio mač i otišao na planinu da bude pustinjak. Poticao je iz kolonije balkanskih Slovena u podolimpskoj vojno-upravnoj oblasti Opisikiji, čije ime znači "carska garda". U nju su od 7. veka doseljavani balkanski Sloveni da budu stratioti, krajišnici carstva, a glavni grad zvao se Gordoserba, po ovdašnjim Srbima.

- Vojnici Opsikiona bili su pratnja, garda i počasna straža careva - navodi istoričar Ivan Ignjatijevič Mališevski.

Oficir Joanikije se demobilisao u pustinjake, ali ni u planini nije mogao da se reši careva i visokih činovnika, otkrio je vizantolog Klajv Fos. Iako na planini nije bilo mnogo manastira, imala je oreol svetosti i privlačila reke poklonika, iako su hodočastili isključivo pešice, bez obzira na društveni rang.

- Privlačili su ih blagoslovi živih svetaca. Sveti Joanikije je primio niz visokih crkvenih velikodostojnika i državnih službenika, uključujući i cara, koji su tražili njegov blagoslov ili savet. Pred kraj života i car Konstantin Sedmi otputovao je na Mizinijski Olimp da traži blagoslov od tamošnjih otaca, kao ranije njegov otac, Lav Šesti. Olimp je bio posebno poznat po mirotočećim grobovima isposnika - navodi Fos.

foto:B. Subašić

O brojnosti Slovena u prvoj Svetoj Gori svedoči i slovensko ime njenog uglednog manastira Gradina. Po jednoj hipotezi, Ćirilo i Metodije su upravo zbog slovenskog okruženja odabrali olimpski manastir Polihrono za pripremu velikog poduhvata kodifikovanja glagoljice i ćirilice kao slovenskih pisama i prevođenje svetih hrišćanskih spisa sa grčkog.

- Ćirilo i Metodije bili su vizantijski državni službenici zaduženi da kroz pismenost i bogosluženje na slovenskom jeziku priključe sve Slovene pravoslavnoj vaseljeni sa centrom u Konstantinopolju. To je bila državna misija, a ne individualni poduhvat i logično je da su u tome imali podršku već hristijanizovanih Slovena - kaže slavista dr Viktor Savić, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.

Žitija "solunske braće", kako se Ćirilo i Metodije često nazivaju po mestu rođenja, svedoče da misiju nisu započeli u Solunu, već na Svetoj Gori Olimpskoj, koja je smatrana srcem pravoslavlja, kao Sveta Gora Atonska danas.

- Već u petom veku na Mizijskom Olimpu su postojali monasi i manastiri. Oni se množe brzo i bez buke. Kada u 8. veku okolnosti motivišu monahe da igraju vodeću ulogu u borbi protiv protivnika ikona, u olimpskoj oblasti se pojavljuje skoro stotinu manastira, bezbroj skitova i čitava legija svetaca - zapisao je 1935. francuski naučnik Menton, koji je na Mizijskom Olimpu otkrio tragove oko 150 manastira, skitova i kelija.

foto:B. Subašić

Od naselja skromnih koliba i pećinskih skrovišta u 9. veku je nastala monaška država sa mnoštvom uglednih manastira, poznatih po velikim bibliotekama i učenim monasima. Tada su pravi podvižnici, kao nekada Joanikije, odlučili da potraže mirnije prebivalište. Preselili se se u divljinu planinskog poluostrva na Halkidikiju, sa visokim vrhom nalik Olimpu.

- Istorija Svete Gore Atonske započinje sa svetim Jevtimijem Mlađim, koji je doslovno zbog gužve monaha koja je zavladala na Mizijskom Olimpu oko 860. potražio novo mesto za tihovanje na tada pustom Atosu - kaže dr Predrag Komatina, viši naučni sevetnik u Vizantološkom institutu SANU.

foto:B. Subašić

OD 1935. NOSI IME VELIKA PLANINA

SVETA Gora Olimpska se prostirala na svernim padinama današnjeg Uludaga nad Bursom, u pojasu od 600 do 1.500 metara nadmorske visine, a manastiri su podignuti na temeljima svetilišta helenskih bogova. Planina visoka 2.453 metra je u osmansko vreme nazvana Kešiš dagi (Planina monaha), a od 1935. se zove Uludag - Velika planina.

Preporučujemo

Svet

0 1

"JUTROS JE SVE MIRNO U LAVRI": Iguman poziva monahe da ostanu verni Crkvi (FOTO)

04. 04. 2023. u 08:44

Svet

0 1

VERNICI SE OKUPLjAJU ISPRED KIJEVSKO-PEČERSKE LAVRE: Očekuje se novi pokušaj preuzimanja hrama (VIDEO)

03. 04. 2023. u 10:22

Republika Srpska

0 1

I SRBI SU U DRUGOM SVETSKOM RATU DOŽIVELI GONjENjE CRKVE: Solidarnost sa monasima Kijevsko-pečerske lavre u Ugljeviku

03. 04. 2023. u 12:00

Svet

5 11

BRISEL PRIZNAJE RASKOLNIKE: Ovu odluku doneli na vrhuncu krize u Kijevsko-pečerskoj lavri

04. 04. 2023. u 16:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije