OAZA MIRA U UŽARENOM RATNOM OKRUŽENJU: "Večernje novosti" u Jordanu, zemlji istorijskih i prirodnih čuda (FOTO)

AKO postoji država na zemljinom šaru sa nebrojeno različitih bogatstava na jednom mestu, onda je to Jordan: po površini nešto manja od Portugalije, izlazi na dva mora - Crveno i Mrtvo, s bogatom vegetacijom na severu i pustinjom na jugu, izrasla je na najrazličitijim civilizacijama.

foto V.Strugar

Od tragova starog arapskog plemena Nabatejci, preko grčkih, rimskih, vizantijskih i otomanskih - sačuvala je sve istorijske slojeve do savremenog doba. I, naravno, one biblijske: na njenoj reci Jordan krstio se Isus Hristos, na Maherontu je odrubljena glava Jovana Krstitelja, sa planine Nebo pokazao je Gospod Mojsiju Obećanu zemlju, odavde se uzneo i Sveti Ilija na svojim vatrenim kočijama...

Jordan je mlada država na drevnom postolju, jedna od najliberalnijih u arapskom svetu. Opstaje na užarenom tlu i trusnom ratnom okruženju, vođena mudrom i odmerenom politikom kralja Abdulaha Drugog i njegovih prethodnika. U zemlji živi oko 11 miliona stanovnika, od kojih je gotovo pet miliona u glavnom gradu Amanu. Zvanični podaci kažu da je 92 odsto žitelja muslimanske veroispovesti, ostali su hrišćani koji sa sunarodnicima žive u istinskom skladu i razumevanju.

foto V.Strugar

Ipak, rat u Gazi je ovog proleća ostavio posledice i u neposrednom susedstvu - turisti Jordan, po rečima domaćina, poslednja četiri meseca uglavnom zaobilaze. Zato je ovde neubičajeno tiho za mart koji je, zapravo, špic sezone. Za "proređene" putnike namernike to se pokazalo kao neočekivano srećna okolnost, jer bez velike gužve mogu da obiđu najveće atrakcije ove zemlje, nabatejski grad Petru i rimski Džeraš. Na početku putovanja obilazimo gotovo pust Um Kais, star oko 2.200 godina. On je u rimsko doba imao oko 12.000 stanovnika i 450 dućana, sa razrađenom infrastrukturom: širokim trotoarima, dijagonalno popločanim ulicama, mrežom tunela i kanalizacijom. Odavde se kao na dlanu vidi sirijska i izraelska granica, gora Tavor, grad Nazaret, Galilejsko jezero. Na samo jednom zidu prepoznaju se svi istorijski slojevi, među kojima su najupadljiviji oni crni od bazaltnog vulkanskog kamenja.

Foto V. Strugar

Glavni grad Aman, koji zovu i "beli grad Levanta", smešten između plodne zemlje i pustinje, podeljen je na stari i novi,moderni deo. Čini se, koliko god je jasna arhitektonska razlika, isto toliko je i uočljiva socijalna podela, na siromašni u "ultra" bogati deo Amana. I dok su u starom načičkani lokali sa suvenirima, tradicionalnom odećom, ukrštenim sukovima (pijacama) uz obilje ukusa i mirisa, u novom preovlađuje beton, staklo, velike firme, šoping-molovi i užurbani poslovni ljudi.

foto V.Strugar

Zajedničko je da se i u jednom i drugom delu ovih dana podjednako poštuju ramazanski praznični običaji, kojima je prilagođeno i radno vreme restorana. Ipak, turisti i u tim okolnostima su u prilici da lako i jeftino (1 JOD je naših 150 dinara) usput nešto prezalogaje, a solidan obrok može se pronaći već od tri jordanska dinara.

Sa širokim osmehom dobrodošlice dočekuju strance, uz obavezno pitanje odakle dolaze. Zanimljivo da mnogi, pa i oni skromnijeg obrazovanja, znaju za Srbiju i raspituju se kako se u njoj živi posle raspada Jugoslavije. Uostalom, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka mnogi Jordanci su kod nas studirali, neki se i oženili Srpkinjama, pa ne čudi što u glavnom gradu postoji i Klub "Jugoslovena" - bivših studenata u SFRJ. Tako nas rođački dočekuje sin jednog od njih, Al Nahar Muhanad. Njegova nedavno preminula majka Biljana savršeno je sve četvoro svoje dece, rođene u Jordanu, naučila srpski jezik.

Foto V. Strugar

U ovoj zemlji bratsku pomoć i okrilje našle su tokom mnogobrojnih sukoba na Bliskom istoku izbeglice iz Sirije, Iraka i, naravno, Palestine. Iako zarad sopstvenog mira održavaju sa svim stranama u aktuelnom sukobu odnose "miroljubive koegzistencije", očekivano, njihovo srce i solidarnost je na strani Palestinaca. Ipak, retko su golim okom vidljivi znaci podrške na amanskim ulicama - osim napisa u dnu čuvene Rainbow ulice (Stop killing children in Gaza) nad ljuljaškom za decu u obliku srca i jednog ulaza u kafe u zabačenoj uličici u modernom delu grada - We stand with Gaza...

Foto: Фото В. Стругар

POGLEDAJ GALERIJU

Kada je o porukama reč, na drugi način, zanimljiva je i ona na ulasku u Jordanski muzej, koja svedoči koliko je u toj bogatoj zemlji štednja na ceni: za razliku od Ujedinjenih Arapskih Emirata u kojima dnevno, stanovnik prosečno troši 652 litra vode, jordanski žitelji moraju da se "snađu" sa tek 90. Voda nestaje i iz Mrtvog mora, najniže tačke na površini planete - 427 metara ispod nivoa mora. Reč je, zapravo, o ogromnom slanom jezeru u koji se uliva reka Jordan. Kroz njega se zbog visoke koncentracije soli ne može koračati, uz usputna upozorenja plivačima da je u vodi opasno okretanje na stomak, a more je toliko "mrtvo" da u njemu nema flore i faune. Iz godine u godinu, zbog obilnog isparavanja i nedovoljnog priliva iz reke Jordan, smanjuje se sve više, pa je u poslednjih sto godina njegova površina gotovo prepolovljena a nivo vode se spustio za skoro 40 metara.

Bilo kako bilo, Mrtvo more i dalje je među glavnim atrakcijama za turiste, a o čuvenoj Petri, koja je deo svetske baštine Uneska i jedno od sedam svetskih čuda novog sveta, i crvenoj pustinji Vadi Ram da i ne govorimo. Zapadnoj civilizaciji trebalo je da se "dese" filmovi "Indijana Džons", "Lorens od Arabije", "Ratovi zvezda", "Transformersi" - pa da shvate kakva neopisiva i još neistražena lepota postoji na drugom kraju sveta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije