HRABROST I PRKOS U OKU KAMERE: U okviru "Dana Belgoroda u Beogradu" tvorena izložba ruskih i fotoreportera "Večernjih novosti" (FOTO)

IZLOŽBA fotografija pod nazivom "Juče Beograd. Danas Belgorod. Krvavi trag NATO" juče je otvorena u Ruskom domu, u okviru dvodnevne manifestacije "Dani Belgoroda u Beogradu".

Foto: Zoran Jovanovic

Crno-bele slike osvetljavaju sudbine dva grada, koja su povezana ne samo istim imenom, već i sličnim stradanjima. Izložba predstavlja paralelu između stradanja Beograda tokom NATO agresije 1999. godine i Belgoroda, koji 25 godina kasnije proživljava svoj pakao pod ukrajinskim granatama.

Slike Beograda iz 1999, kada su NATO bombe rušile mostove, kuće, škole, bolnice, svojim objektivima, tok 78 dana agresije, "uhvatili" su sadašnji i bivši foto-reporteri "Večernjih novosti" i one su izložene uz fotografije razorenog Belgoroda koje je snimio ruski fotograf Sergej Venjavski.

- Naši narodi doživeli su velike tragedije - rekao je Nikolaj Rjapuhin, odbornik Skupštine grada Belgoroda. - Vi ste imali raspad SFRJ, a mi SSSR. Ne bi bilo dovoljno 1.000 fotografija da se predstave sve nesreće ruskog i srpskog naroda. Niko, nažalost, ne može da vrati poginule. Njih treba uvek da se sećamo. Mladi treba da vide ove slike, da bi spoznali kako neoprezni postupci mogu da dovedu do velikih tragedija.

Autor fotografija iz Belgoroda, ruski foto-reporter Sergej Venjavski, iako nije došao na skup u Beograd, poslao je poruku:

- U prethodne dve godine prošao sam gotovo sve teritorije koje se nalaze neposredno do fronta. I najviše me je impresinirao nepokolebljivi duh lokalnog stanovništva. Oni se ne predaju i nastavljaju da žive. "Mi živimo i živećemo" je i glavna poruka ove izložbe.

Ova izložba je proletos, povodom 25 godina od NATO agresije na SRJ, predstavljena u Moskvi, a očekuje je i predstavljanje u Belgorodu.

Foto: Zoran Jovanovic

 

- Belgorod i Beograd, kao i Rusiju i Srbiju vezuju duboki istorijski i bratski koreni. Na stranicama istorije, nažalost, ispisali su i teške dane. To su oni crni dani nad dva bela grada, ali i istovremeno dani prkosa, borbe, otpora, koji su, ma koliko bili teški, uvek vodili u pobedu. O tome svedoče fotografije Sergeja Venjavskog, sadašnjih i nekadašnjih foto-reportera "Večernjih novosti" Dragana Milovanovića, Igora Marinkovića, Zorana Jovanovića, Nikole Fifića, Alekse Stankovića, Miloša Cvetkovića i kolege iz Tanjuga Rada Prelića. To su fotografije koje svedoče patnju, strepnju, hrabrost i što je najvažnije - istinu. Istinu koja je često teško dostižna, ali koja kao dete vremena uvek pronađe svoj put do videla ma koliko je oružja i moći upereno u nju i protiv nje - rekla je Jelena Matijević, urednik rubrike Reportaže u "Večernjim novostima".

Manifestaciju "Dani Belgoroda u Beogradu" je blagoslovio mitropolit vranjski Pahomije, a u ime gradonačelnika Belgoroda, Dmitrij Razumov uručio je specijalno priznanje Nebojši Kuzmanoviću, direktoru Arhiva Vojvodine za negovanje veza srpskog i ruskog naroda. Usledila je promocija dvojezične izuzetno vredne knjige grupe autora "Srbi u Belogorju i Rusiji, neraskidive istorijske i kulturne veze". Ona govori kako su se mnoge srpske porodice, u različitim istorijskim periodima, odselile u Rusiju, gde su imale značajnu ulogu u duhovnom, vojnom i državnom životu. Počevši od 17. veka, pa i danas, njihove sudbine su neraskidivo povezane sa Belgorodom.

Foto: Zoran Jovanovic

- Malo ljudi zna da na prostoru današnje Ukrajine, a bivšeg Ruskog carstva, ima mnogo Srba i njihovih potomaka - rekao je Kuzmanović. - Pre dve godine u Arhivu Vojvodine napravili smo izložbu o seobi Srba u Rusko carstvo. Tada nismo znali da u belgorodskom kraju živi veliki broj potomaka Srba. U martu ove godine putovao sam u Belgorod, na otvaranje izložbe. Tada sam upoznao direktora Belgorodskog arhiva. Iznenadio sam se kad mi je rekao da se zove Pavel Subotin i da je poreklom Srbin. Odlučio sam da napravimo knjigu o rusko-srpskim korenima.

Ističući da u knjizi ima mnogo lepih priča o Srbima ili Rusima srpskog porekla, Kuzmanović je među znamenitim ličnostima izdvojio pesnika i folozofa Nikolaja Stankjeviča (1813-1840).

- Bilo bi dovoljno da smo samo o njemu napisali knjigu - rekao je direktor Arhiva Vojvodine. - Živeo je svega 27 godina, ali njegova slava nikada nije prestajala. Bio je jedan od inicijatora iskrene ruske misli koja je razumevala tradiciju. Njegove misli su sledili Bakunjin, Dostojevski, Tolstoj, Turgenjev i mnogi drugi.

Foto: Zoran Jovanovic

Imena mitropolita Teodosija iz Vršca, arhiepiskopa Petra (Smelića), prezimena Horvata, Duka i mnogih drugih Srba, važan su deo belgorodske istorije.

Profesor i teolog Milana Babić je naglasila da su se Srbi vremenom asimilovali, ali su sačuvali autentičnu srpsku slobodarsku misiju.

- Ima mnogo srpskih tragova u belgorodskoj oblasti - rekao je dr Ranko Gojković. - Srbi su bili ktitori najstarijih hramova u tim krajevima, a doprineli su razvoju ruske imperije. Belgorod je bio granično područje, a u to vreme Srbi su bili graničari u Austrougarskoj carevini. Pod velikim pritiskom katoličenja, vrhunski srpski kadar je prešao u Rusiju i ostavio neizbrisiv trag.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije