HAG PONOVO ORUĐE ZA PRITISAK NA SRBIJU: Bramerc u Savetu bezbednosti UN uporedio našu zemlju sa Ruandom, pomenuvši mural Mladiću

POSLE oko 1.200 godina zatvora na koje su srpski generali, vojnici i zvaničnici osuđeni, plus šest doživotnih kazni, stotina hiljada stranica dokaznih materijala poslatih u Hag i skoro 30 godina haškog staža, iz Mehanizma za krivične tribunale i dalje "cede" nove zahteve koje koriste kao politički pritisak na Srbiju.

ХАГ ПОНОВО ОРУЂЕ ЗА ПРИТИСАК НА СРБИЈУ: Брамерц у Савету безбедности УН упоредио нашу земљу са Руандом, поменувши мурал Младићу

Foto: TANJUG/ Xinhua/Wu Wei

Tako je u ponedeljak, pred Savetom bezbednosti UN na kojoj je podnet izveštaj o radu suda, opet sinhronizovano preko njegovog predsednika Karmela Ađijusa, tužioca Serža Bramerca i ambasadora SAD, Velike Britanije i Norveške, poslata poruka da Beograd mora da uhapsi i izruči radikale Vjericu Radetu i Petra Jojića, koji su optuženi za nepoštovanje suda, iako nema zakonskih osnova za to. Osim toga, slučaj murala bivšem generalu Republike Srpske Ratku Mladiću u Beogradu podignut je na međunarodni nivo.

Bramerc je tako poručio da se na taj način veličaju ratni zločinci:

- Mural Mladiću u Beogradu i objava ekstremističkih grupa iz dijaspore Ruande imaju jednu tužnu zajedničku stvar. Oni pokazuju da danas, više od 25 godina kasnije, postoje i dalje oni koji negiraju, relativizuju i minimizuju presude suda o genocidu, zločinima protiv čovečnosti i ratnim zločinima.

U njegovom izlaganju nije, na primer, pomenuta Hrvatska, iako je, recimo, pre samo tri dana u zagrebačkom naselju Lanište osvanuo mural s likom hrvatskog generala Slobodana Praljka, koji je osuđen u Haškom tribunalu, a nakon presude ubio se u sudnici ispijanjem otrova. Takođe, u septembru Koranski most je odlukom karlovačkog gradskog veća dobio ime po specijalnoj jedinici "Grom" čiji je pripadnik Mihajlo Hrastov ubio 13 razoružanih vojnika JNA, zbog čega ga je Vrhovni sud osudio kao ratnog zločinca.

Istovremeno, ne prihvataju se molbe Srbije da se makar poboljšaju uslovi osuđenicima, srpskim državljanima koji su bolesni i oni, prebace, ako ne u zemlju maticu makar u neku bližu državu. Tako, na primer, bivši predsednik RS Radovan Karadžić, koji kaznu služi u Velikoj Britaniji mesecima čeka na pregled kod oftalmologa, nema novac da kupi šta mu je potrebno u kantini, moli da dobije jače svetlo u ćeliji, a porodica i prijatelji ne mogu da ga posećuju, jer je daleko. Strašan je i zatvor u Estoniji, gde kazne služe bivši predsednik Republike Srpske Krajine Milan Martić i general Vojske RS Dragomir Milošević, kao i Milan Lukić. Porodice im dolaze jednom godišnje, jer let iz Beograda sa presedanjima traje 24 sata.

Advokat sa iskustvom iz haške sudnice Zoran Živanović kaže, za "Novosti", da su u UN usvojena Mandelina pravila koja, ne ulazeći u to šta je ko uradio, da li je kazna manja ili veća predviđaju humanost prilikom izdržavanja.

- Ljudi koji su osuđeni ne smeju da izgube nadu da će se jednog dana vratiti u normalan život, a jedan od glavnih uslova za to je blizina porodice. Tako predviđaju da osuđenici treba da služe kaznu što bliže mestu gde žive njihovi najbliži. A, haška praksa daleko odudara od Mandelinih pravila, a Tribunal je upravo organ UN - navodi Živanović i podseća da njegov klijent Vujadin Popović, bivši oficir Vojske RS, koji služi kaznu u Nemačkoj, gde su uslovi bolji nego u drugim zemljama, nije video porodicu dve godine.

Inače, naš ambasador pri UN Nemanja Stevanović pokušao je u Njujorku da po ko zna koji put nametne temu položaja naših osuđenika i ponovio da Srbija daje sve garancije da se prebace u našu zemlju, ali to nije naišlo na odobravanje.

U utorak se oglasila Srpska radikalna stranka, opominjući da je "drskost predsednika i tužioca Tribunala prešla sve granice":

- Malo im je što su Srbima izrekli 1.200 godina zatvora, pa bi sada da menjaju svest naroda. Sada im smeta što Srbi znaju i ponavljaju da u Srebrenici nije bio genocid. Umesto da vode računa o uslovima u kojima osuđeni Srbi izdržavaju zatvorske kazne i da pristanu na zahtev da se svim Srbima omogući izdržavanje kazni u Srbiji, oni svoje apanaže pravdaju optužujući Srbiju zbog nesaradnje.

NE PUŠTAJU NA SLOBODU

DOLASKOM Karmela Ađijusa na čelo Mehanizma u Hagu ukinuta je praksa da se zatvorenici puštaju posle dve trećine odslužene kazne. Tako, na primer, iako su ispunili ovu vremensku odrednicu u zatvorima su i dalje Nebojša Pavković, Dragoljub Kunarac, Radivoje Miletić i Radoslav Brđanin.

- Ađijus je propisao uslove za puštanje na slobodu posle dve trećine kazne, koji su iracionalni i ne odgovaraju standardima. Među njima su, na primer, da mora da prizna zločine, ali i da se žrtve praktično slože sa tim da zatvorenih izađe na slobodu, što je teško - objašnjava Živanović.

On dodaje da je paradoks slučaj policijskog generala Sretena Lukića kojeg su Poljaci vratili u Hag, jer je odležao 15 godina, što je po njihovom zakonu, uz dobro vladanje, uslov za puštanje.

U ESTONIJI MESEČNA PLATA PET EVRA

NAJBOLjI uslovi su u skandinavskim zatvorima. Tako je jedan naš, sada već bivši zatvorenik, imao sreće da ovde boravi. Tako su ga domaćini pravo sa aviona iz Haga odvezli u turističku turu, pokazali mu znamenitosti grada, a kasnije, tokom kazne, smeo je da odlazi u pozorišta i muzeje.

Sa druge strane, naši u Estoniji, zbog neznanja jezika mogu samo da rade proste poslove, čiste hodnike i to je plaćeno pet evra mesečno. Ali, ne mogu ni to svakog meseca, već tek svakog trećeg.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (2)

ALBANCI U ŠOKU: Ne mogu da veruju uz koju pesmu je Srbin ušao u ring u Tirani (VIDEO)