BRITANCI IZ SENKE HRABRE KURTIJA: Perfidna igra Londona, Priština uslovljava formiranje ZSO
I PORED pritisaka iz Brisela i Vašingtona, premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti ne samo da se i dalje opire da sprovede dogovor o Zajednici srpskih opština već iznosi i šest uslova za njeno formiranje, a sve "na talasu" podrške Velike Britanije.
Naime, od zemalja Kvinte (SAD, Francuska, Nemačka, Italija i Velika Britanija), jedino predstavnici Londona do sada nisu insistirali da Priština najpre primeni ono na šta se obavezala Briselskim sporazumom pre 10 godina i osnuje ZSO, a da tek onda započnu pregovori o evropskom planu za Kosovo i Metohiju, zasnovanom na Šolc-Makronovom predlogu.
Da Britanija ne podržava ovakav redosled koraka bilo je jasno i iz izjave njihovog izaslaniika za Zapadni Balkan Stjuarta Piča, koji je rekao da je "ZSO važan element u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, ali da to pitanje ne bi trebalo da sprečava postizanje drugih dogovora između dve strane".
Očigledno osokoljen ovakvim stavom, Kurti je u četvrtak u prištinskoj skupštini nastavio da "sahranjuje" Briselski sporazum. On je izneo svoje zahteve za ZSO, među kojima su i da se ona preimenuje, da bude u skladu sa kosovskim ustavom i zakonima, da ne bude jednonacionalna i da Srbija prethodno ukine paralelne strukture na severu Kosova i da bude predato sve nelegalno oružje.
VUČIĆ: SPRDNjA SA SVETOM
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da je šest zahteva koje je postavio Kurti za formiranje ZSO "sprdnja, i to više sa međunarodnom zajednicom nego sa Beogradom".
- Naš odgovor na te zahteve je - ne može. Da li to znači da neće da formiraju, možda neće. ZSO je definisana prvim i osnovnim sporazumom i o sadržini Zajednice postoje četiri sporazuma.
Tu, međutim, nije bi okraj njegove destruktivne politike, pa je kao uslov za ZSO zatražio i da ona bude deo "konačnog sporazuma i da se sprovede nakon međusobnog priznavanja". Otišao je i korak dalje, postavljajući uslov da Srbija povuče pisma upućena najvišim zvaničnicima pet država članica EU koje ne priznaju samoproglašenu nezavisnost Kosova, u kojima Beograd traži da te zemlje ne prihvate aplikaciju Prištine za članstvo u Uniji.
Za sada nema konkretnijih reakcija iz ključnih zapadnih političkih centara na novu opstrukciju Kurtija. Oglasio se portparol EU Peter Stano, koji je juče ponovio da stav Brisela o formiranju ZSO ostaje nepromenjen, ali nije komentarisao uslove koje je Kurti postavio za njeno formiranje.
On je samo napomenuo da su neophodni konkretni koraci kako bi se unapredio proces dijaloga o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Stano je takođe podsetio da je Priština preuzela kao međunarodnu obavezu stvaranje ZSO i da je na Kosovu da tu obavezu sprovede.
Interesantno je i da se specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak u sredu sastao sa britanskim "specijalcem" Pičom, što se u diplomatskim krugovima tumači kao pokušaj da se izdejstvuje da i zvanični London bude u potpunosti na kursu koje su zauzele SAD i vodeće evropske zemlje kada je reč o daljem raspetljavanju kosovskog čvora.
Inače, SAD i Brisel već su krenuli sa primenom kaznenih mera prema Prištini zbog odbijanja da formira ZSO, zaustavljajući proces pristupanja tzv. Kosova Savetu Evrope.
DAČIĆ: ZNAJU NAŠE CRVENE LINIJE
ŠEF diplomatije Ivica Dačić koji je u Vašingtonu prisustvovao Molitvenom doručku i imao niz sastanaka sa vodećim ljudima američke administracije, rekao je da je za našu zemlju velika stvar da i SAD i EU, iako znaju "crvene linije" Srbije, pristup Beograda dijalogu sa Prištinom ocenjuju kao konstruktivan i odgovoran. On je ponovio da formiranje ZSO "preduslov svih preduslova" i jedna od crvenih linija Srbije. Druga je priznavanje tzv. Kosova, to jest pitanje članstva Prištine u UN.
Prema rečima Dačića, možda najvažnija poruka u Vašingtonu jeste da se nastup i pozicija predsednika Vučića, odnosno Srbije, ocenjuje konstruktivnom i odgovornom i često se poredi sa Prištinom i Kurtijem, za koga postoje suprotne ocene.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da bi prihvatanje evropskog plana za KiM bio važan korak za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i još jednom ponovio da je primena Briselskog sporazuma i formiranje ZSO zakonska obaveza Prištine.
- Briselski sporazum je nešto što su dogovorili Beograd i Priština, i bez obzira na to što sadašnji predstavnici privremenih prištinskih institucija ne prihvataju taj sporazum, on će morati da se sprovede u jednom trenutku - rekao je Eskobar u intervjuu za portal "Pavlović tudej", ali i dodao da stav SAD ostaje nepromenjen i da za Vašington konačno rešenje obuhvata međusobno priznavanje i članstvo tzv. Kosova u međunarodnim institucijama.
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
"TERALI SU ME DA RADIM JUTARNjI PROGRAM, NASILNO - PO KAZNI": Olivera Kovačević o karijeri na RTS-u
VODITELjKA Olivera Kovačević je o svojim počecima, izazovima u poslu, o tome zašto ponekad poželi da bude vikinška ratnica, kao i o svemu što joj daje snagu i inspiraciju.
17. 11. 2024. u 09:28
Komentari (15)