ZABORAVLJANJE ZBOG MANJKA B12: Upozorenje lekara - Hipervitaminoza je potcenjena, ali može biti opasna

ČESTO nam se događa da se fizički osećamo loše, primećujemo kod sebe naznake različitih oboljenja, krenemo u potragu za pravom dijagnozom...

Foto Shutterstock

Obilazimo lekare raznih specijalnosti. Lutamo u potrazi za istinom. Ni ne pomislimo da se odgovor na pitanje šta nam je krije u analizi krvi, odnosno proveri količine depoa vitamina koji se nalaze u našem organizmu. Telo sve zna i signalizira, samo bi trebalo da oslušnemo šta nam govori, a proveravanje navedenog statusa "skladištenih" vitamina i hormona svojevrsni je prevod jezika našeg organizma.

Najbolji "prevodioci" ove vrste jezika pacijentima su endokrinolozi, doktori koji se bave tom granom medicine. Koliko je važno bar jednom u životu uraditi analizu krvi iz koje možemo videti količinu depoa određenih vitamina u organizmu, objašnjava nam asistent dr Ljiljana Marina, internista endokrinolog:

Foto: Free Images Pixabay

- Svako od nas tokom života prolazi kroz različite faze psihološkog i fiziološkog razvoja i adaptacije na stresore iz okoline. Individualne genetske predispozicije predstavljaju značajan deo mehanizma prilagođavanja i adekvatne reakcije na varijabilne stresore, dok ostatak stečenih mehanizama funkcioniše onoliko dobro koliko i svi činioci uključeni u njegovo očuvanje. Oksidativni stres predstavlja narušenu spregu pro/anti oksidanata u organizmu i vodi do nastanka low grade (nižeg stepena) zapaljenja, citokinske stimulacije i, posledično, nastanka određenih bolesti i tumorigeneze.

U poslednje vreme mnogo se govori o značaju vitamina D, toliko da maltene svi počinju da ga piju "na svoju ruku". U čemu ljudi greše prilikom takvog pristupa i koliki je zaista značaj tog vitamina?

Foto Shutterstock

- On je prvi put identifikovan kao vitamin u 20. veku, a potom prepoznat i kao prohormon, sa važnom osobinom da se može uneti egzogeno i sintetisati endogeno u koži posredstvom sunčeve svetlosti. Pripada grupi liposolubilnih sekosterola (skup supstanci topivih u mastima), i sam po sebi je neaktivan, dok njegov aktivni metabolit, kalcitriol, predstavlja jednu od ključnih karika u regulaciji homeostaze kalcijuma i fosfora, te direktno utiče na zdravlje koštano-zglobnog sistema. Nizak status vitamina D postao je veoma česta pojava u populacijama širom sveta sa porastom učestalosti njegovog merenja, a drastičan deficit vitamina D statistički je povezan sa povećanim mortalitetom, rizikom od inflamatornih i kardiovaskularnih bolesti, kao i infekcija. Ipak, broj adekvatnih studija na ovu temu je nedovoljan i nereprezentativan, sa velikim brojem pridruženih faktora koji utiču na preciznost pokazanih rezultata.

Šta od spoljnih, a šta od unutrašnjih faktora utiče na njegovo smanjenje i uništavanje u organizmu?

- Nedostatak vitamina D je problem globalnog javnog zdravlja. Oko milijardu stanovnika ima manjak ovog vitamina, a češće se javlja kod starijih, gojaznih i hospitalizovanih bolesnika. Uzroci koji dovode do deficijencije su brojni, počev od nedovoljnog unosa putem hrane i neadekvatne apsorpcije, smanjenog izlaganja suncu, poremećaja na nivou endogene sinteze (kod osoba sa hroničnim bolestima jetre), pa sve do povećane razgradnje u organizmu (pod dejstvom lekova poput karbamazepina, fenobarbitala, nifedipina, spironolaktona i klotrimazola). Takođe, izvesni malapsorbcioni sindromi (poremećaji varenja i apsorpcije hranjivih materija) poput celijačne bolesti, inflamatornih bolesti creva, bolesti pankreasa, kao i gastrični bajpas, mogu dovesti do manjka vitamina D.

Na šta ukazuje manjak, a na šta višak, ako se uopšte i može stvoriti životom na našem podneblju?

- Vitamin D se najvećim delom sintetiše u koži kada je telo izloženo sunčevim zracima, a drugim delom se unosi hranom i kao takav, može se naći u uljanim ribama, crvenom mesu, žumancu i mlečnim proizvodima. Čak 50–90 odsto vitamina D stvara se u koži i dovoljno je svega 20 minuta izlaganja sunčevoj svetlosti dnevno da se prevenira njegova deficijencija. Odgovoran je za normalan razvoj kosti i igra važnu ulogu u regulaciji homeostaze kalcijuma, magnezijuma i fosfata. Manjak vitamina D vodi u pregršt problema, pre svega rahitisa u dečjem uzrastu, dok kod odraslih dovodi do osteoporoze, a posledično i patoloških fraktura. Nove studije pokazuju i da postoji povezanost između manjka vitamina D i kancera, oboljenja kardiovaskularnog sistema, dijabetesa, autoimunih bolesti i depresije.

Šta signalizira hipervitaminoza?

- Hipervitaminoza je retko, ali potencijalno opasno stanje koje nastaje usled prisustva enormnih količina vitamina D u organizmu. Najčešći uzrok je preteran unos suplemenata koji sadrže vitamin D. Dakle, izlaganje suncu, a ni hrana, neće izazvati ovo stanje, zato što naše telo reguliše količinu vitamina D koji se stvara u koži, a hrana ne sadrži količinu koja bi izazvala hipervitaminozu. Kao posledica hipervitaminoze, razvija se hiperkalcijemija, koja se manifestuje mučninom, povraćanjem, malaksalošću i učestalim mokrenjem. Daljom progresijom bolesti, javlja se bol u kostima i poremećaji na nivou bubrega, poput kalkuloze.

Foto Shutterstock

Recite nam nešto više o značaju vitamina B12.

- Vitamin B12 je hidrosolubilni (rastvorljiv u vodi) vitamin, koji se u našem organizmu, u malim količinama stvara pod uticajem mikroorganizama crevne mikrobiote. Međutim, glavni izvor ovog vitamina gotovo isključivo su namirnice životinjskog porekla, kao i suplementi koji sadrže vitamin B12. Može se naći u mlečnim proizvodima, jajima, ribi i mesu. On ima krucijalnu ulogu u sintezi DNK, eritropoezi (stimulacija rasta i sazrevanja eritrocita), a neophodan je i za normalan razvoj i funkciju nervnog sistema.

Da li bi ga, i na koji način, trebalo veštački nadoknađivati?

- Veštačka nadoknada neophodna je u lečenju i profilaksi perniciozne, odnosno megaloblastne anemije, zatim kod poremećaja apsorpcije vitamina B12 (gastritis, alkoholizam), kao i kod bolesti bubrega i jetre. Primenjuje se vitamin u formi Hidroksikobalamina, intravenski ili u vidu suplemenata sa visokom koncentracijom vitamina B12. Takođe, preporuka je i ishrana koja je bogata vitaminom B12. Nadoknada ovog vitamina preporučena je i kod vegetarijanaca i vegana, zbog smanjenog unosa, odnosno neunošenja mesa, mlečnih proizvoda i jaja. Povećana potreba za vitaminima, između ostalih i za vitaminom B12, javlja se u trudnoći, ali treba biti oprezan sa dozom.

Koji simptomi mogu ukazati na blaži manjak ovog vitamina u organizmu, a koji na ozbiljniji deficit?

- Deficijencija vitamina B12 može da se javi kod oba pola i u svim uzrastima. Manjak ovog vitamina izaziva spektar poremećaja i veoma je važno na vreme prepoznati oboljenje i blagovremeno započeti primenu adekvatnih terapijskih procedura, kako bismo sprečili trajna neurološka oštećenja i onesposobljenost. Nedovoljno vitamina B12 izaziva demijelinizirajuće bolesti nervnog sistema, demenciju, psihijatrijska oboljenja, anemiju, vaskularne okluzije, supresiju imunog sistema i insuficijenciju kostne srži. Blaži nedostatak ovog vitamina manifestuje se malaksalošću, slabošću, anemijom i vrtoglavicama. Daljom progresijom, hipovitaminoza izaziva poremećaj ravnoteže, parestezije (trnjenje, mravinjanje duž ekstremiteta), posturalnu hipotenziju i poremećaje vida. Ovi simptomi dramatično povećavaju rizik od pada, koji posledično mogu dovesti do raznih povreda, hospitalizacije, onesposobljenosti, a u najgorem slučaju i do prerane smrti. Takođe, manjak vitamina B12 povezan je i sa psihičkim poremećajima poput anksioznosti i depresije.

Foto Shutterstock

Dolazi li katkad i do hipervitaminoze?

- Hipervitaminoza je česta i potcenjena komplikacija. Klinički, može biti paradoksalno praćena simptomima deficijencije ovog vitamina. Međutim, povišene vrednosti vitamina B12 mogu biti i manifestacija solidnih neoplazmi, hematoloških maligniteta i bolesti jetre i bubrega. U skladu sa tim, vrednosti serumskog vitamina B12 mogu da posluže kao rani marker u dijagnozi ovih bolesti.

Do čega sve može dovesti zapostavljanje ovog manjka na duže staze? Može li se potpuno iscrpeti depo vitamina B12 u organizmu?

- Ako neko prestane da konzumira namirnice koje sadrže vitamin B12, što je često kod vegana, depoi u organizmu se prosečno iscrpe za tri do pet godina. Nelečena hipovitaminoza može dovesti do trajnih neuroloških oštećenja koja se manifestuju utrnulošću i trncima u prstima ruku i nogu, poremećajima ravnoteže, depresijom i slabljenjem kognitivnih sposobnosti. Upotreba metformina, leka koji predstavlja osnovu lečenja tipa dva šećerne bolesti, može dovesti do sniženih nivoa vitamina B12. Međutim, istovremena suplementacija, može da prevenira manjak ovog vitamina.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 18

VAŽNO JE ŠTA PRVO POJEDEMO UJUTRU: Na prazan stomak izbegavajte ovih 7 namirnica (FOTO)

16. 08. 2024. u 07:00

Dr Novosti

0 6

ZA ZDRAVLjE DOVOLjNE DO 2 ŠOLjE DNEVNO: Mača čaj, snažni antioksidans u prahu (FOTO)

13. 08. 2024. u 07:00

Dr Novosti

0 6

RAZVIJAJU MOTORIKU I KOORDINACIJU: Ove vežbe, kao i borilačke sportove, mogu praktikovati svi od sedam, do 77 godina (FOTO)

11. 08. 2024. u 07:00

Dr Novosti

0 11

PO SAVETU ČUVENOG NARODNOG LEKARA VASE PELAGIĆA: Lekovita kafa od žira - Iznenadićete se koja su njena dejstva

12. 08. 2024. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije