MAŠTOVITI PISAC OSVAJA SRPSKU KNJIŽEVNU SCENU: Avgusta 1925. Živadinović je upućen u prvu diplomatsku misiju, u konzulat u Pečuju u Mađarskoj

DOK je studirao na pariskom Pravnom fakultetu Živadinović se zaposlio kao činovnik u Prosvetnom odeljenju Ministarstva prosvete Vlade Srbije u Parizu.

SAPUTNIK Knjigu ''Događaji i ljudi'' Stojan je posvetio ''ženi Albertini, vernoj u svim nedaćama'', Foto Vikipedija

Na tom poslu radio je od 19. februara 1920. do prvog aprila 1923. godine. Nema sumnje da su mu u tome pomogli njegovi novi pariski prijatelji među kojima je bio i Miodrag Ibrovac. Plata koju je dobijao obavljajući ovaj posao obezbeđivala mu je osnovne troškove studiranja, a uporedo je spremao ispite. Ovaj posao koji je dobro obavljao, odmah posle diplomiranja bio je preporuka za novi posao u Beogradu u Ministarstvu finansija.

U Parizu se Stojan upoznao sa Francuskinjom Albertinom Kajom, njegovom vršnjakinjom rođenom 20. marta 1889. godine u gradu Šavanu u unutrašnjosti Francuske. Za Albertinu Stojan kaže da potiče iz ugledne građanske porodice. Njihovo poznanstvo prešlo je u ljubav i završilo se brakom. Albertina je prešla na pravoslavnu veru, a venčali su se u ruskoj pravoslavnoj crkvi u Parizu. Albertina je do kraja života bila verni Stojanov saputnik. Živela je sa njim po evropskim gradovima u kojima je službovao kao diplomata.   

Dogovor između mladog pisca i izdavača nije postignut. Rukopis je dve godine kasnije štampala Srpska književna zadruga. Pretpostavljamo da mu je u tome pomogao Milorad Ibrovac koji je te godine izabran za profesora Beogradskog univerziteta.                                              

Moguće je to da su preporuke profesora Miodraga Ibrovaca pomogle da Živadinoviću  da se vrati u otadžbinu i  nađe dobar posao. Sa suprugom Albertinom u proleće 1923. godine doselio se u Beograd gde je dobio posao pisara Generalne direkcije Državnog računovodstva u Ministrastvu finansija, a koji mesec kasnije kao sekretar četvrte klase premešten je  u Ministarstvo socijalne politike. Tokom leta te 1923. godine Ministarstvo inostranih dela Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca raspisalo je konkurs tražeći više mladih školovanih ljudi kojima bi ponudili posao u diplomatiji. Na taj konkurs se javio i Stojan Živadinović. Krajem te godine bio je primljen u to ministarstvo i postavljen za pripravnika devete grupe.

GODINA 1923. bila je trijumfalna u životu Stojana Živadinovića. Muke i iskušenja kroz koje je prošao, žrtve  i energija uložena u školovanje i usavršavanje doneli su plodove.

U Beograd se vratio sa diplomom pravnika, stečenom na prestižnom pariskom Pravnom fakultetu. Doveo je ženu Francuskinju iz ugledne građanske porodice. Stan su iznajmili u Skopljanskoj 3. Slavu mu nije donela  nova služba koju je dobio nego dve knjige koje je te godine objavio kod prestižnih beogradskih izdavača. U 26. redovnom kolu Srpska književna zadruga objavila mu je roman prvenac ''Do poslednjeg daha'', a ugledni izdavač Svetislav Cvijanović u ''Maloj biblioteci'' zbirku pripovedaka ''Ispod Ozrena''. Prvu knjigu posvetio je Miloradu Ibrovcu, a drugu svom zemljaku profesoru Jeremiji Živanoviću, uredniku ''Venca''. Živadinović je odjednom blesnuo na srpskoj književnoj sceni, a o njemu je krenula priča da je ''kao Gorki, London, Džozef Konrad i Panait Istrati, premetao se kroz život kao radnik, operski pevač i vojnik''. Nije dugo čekao na treću knjigu, treći ugledni beogradski izdavač Geca Kon štampao mu je 1925. godine treću knjigu ''Događaji i ljudi''. Ovu zbirku pripovedaka posvetio je ''svojoj ženi Albertini, vernoj drugarici u svim nedaćama.''

U to vreme bila mu je živa majka, u  Službeničkom listu u njegovom personalnom kartonu u Ministarstvu inostranih dela stajalo je da se brine o izdržavanju majke  Jelene. Čini se da su mu se obojica braće Miodrag i Predrag preselili u Beograd. U ovom gradu zasnovala je porodicu i jedna njihova sestra. Stojanova braća nisu imala takvu sreću kao što je on imao. Obojicu je rat omeo u školovanju, a kada su se vratili iz rata, nije bilo novca da nastave školovanje. Nismo došli do podataka koji bi nam potvrdili čime se u Beogradu bavio Miodrag Živadinović. Najmlađi brat Predrag bio je zaposlen na železnici, gde je opsluživao luksuzne vagone  u kojima su se vozili visoki državni zvaničnici.

Krajem avgusta 1925. godine Živadinović je u zvanju pisara upućen u svoju prvu diplomatsku misiju, u konzulat u Pečuju u Mađarskoj. Sa njim je pošla i supruga Albertina. U to vreme između novostvorenih država Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Mađarske počela je dogovorena dobrovoljna razmena stanovništva. Srbi iz Mađarske preseljavali su se u jugoslovensku državu, a Mađari iz Vojvodine i Baranje u Mađarsku.

Mladi diplomata Stojan Živadinović se najviše bavio tim optantima. U njegovom dosijeu sačuvana je lista na kojoj je  najvišom ocenom ocenjen njegovo rad. U Pečuju se Živadinović bavio književnim radom. Za kratko vreme, za dva meseca, od početka jula do kraja avgusta 1925. godine završio je novi roman ''Gospođa zagonetka'' koji je uskoro objavila ''Narodna knjižnica'' iz Beograda.

U PEČUJU se Živadinović nije dugo zadržao. Očigledno je da se računalo na njegovu parisku školu i znanje francuskog jezika pa je već krajem oktobra  te iste 1925. godine pozvan u Beograd, gde se pripremao za novu dužnost, gde je unapređen u zvanje sekretara, a već iduće 1926. godine kraljevskim ukazom od te iste godine upućen je kraljevsko poslanstvo u Briselu, gde se javio na dužnost 23. decembra.

U Briselu je Živadinović proveo dve i po godine. Svake godine ocenjivan je njegov rad, i svake godine dobio je dobre ocene.  Bavio se i književnim radom kada se počeo interesovati za istorijske teme.  Napisao knjigu na francuskom jeziku Declic de Sarajevo, en collaboration avec J. Almira, koja se  u oktobru 1927. godine pojavila u izdanju pariskog izdavača Editions Radot, Paris. Sačuvali su se podaci da je izdavač 4. novembra te iste godine organizovao promociju knjige u Parizu, o čemu nam svedoče dokumenta u Živadinovićevom diplomatskom dosijeu. Iz konzulata u Briselu tražena je i dobijena dozvola od Ministarstva inostranih poslova za Stojanovo petodnevno odsustvo kako bi on mogao da otputuje u Pariz na predstavljanje svoje knjige, jer ''prilikom izlaženja nove knjige, pariski izdavači su zaveli običaj, da u određeni dan sazovu predstavnike pariske štampe, kojom prilikom svaki novinar dobija za svoj list primerak potpisan od pisca.

Pored toga, što g. Živadinović ima da potpiše oko 350 – 400 primeraka za parisku štampu, on mora da ide u Pariz, da bi lično preneo u Brisel nekoliko primeraka štampanih specijalno za naše ugledne ličnosti, da uredi još neko pitanje sa svojim izdavačem i da se pozabavi lansiranjem knjige''. Ovaj zahtev uputio je poslanik iz Brisela J. Vučković.

Iz Brisela je Živadinović početkom juna 1929. godine premešten u jugoslovenski konzulat u Bordou, gde je proveo godinu i po dana, gde je i završio roman o Karađorđu. Već sredinom februara 1930.  godine obratio se izdavaču Svetislavu Cvijanoviću ponudivši mu svoj rukopis i uslove pod kojima bi pristao da mu Cvijanović štampa ovaj roman.

OSLANjANjE NA MAŠTU

KNjIGA objavljena u Parizu predstavlja samo početak Živadinovićevog interesovanja za istorijske teme. On se počeo baviti zbivanjima i ličnostima iz Prvog i Drugog srpskog ustanka, što će biti krunisano trilogijom istorijskih romana, u kojima su suprotstavljena dva vremena - herojsko i antiherojsko. Kroz ličnosti Karađorđa, Hajduk Veljka  i Vujice Vulićevića Živadinović je pokušao da promišlja o tome vremenu, suprotstavivši jedne prema drugoj dve istorijske ličnosti Karađorđa i Miloša Obrenovića. Pri tome je stao na stranu Karađorđevog herojskog vremena, za šta postoje čak i porodični razlozi. Njegov deda i otac, zbog učešća u Timočkoj buni, trunuli su u tamnici režima Milana Obrenovića.  U ovom poslu Živadinović je bio daleko od srpskih arhiva i biblioteka gde je mogao naći istorijsku građu koja mu je mogla  biti od koristi pri pisanju ovih  romana. Oslanjao se uglavnom na svoju književnu maštu. Delo je, uglavnom, napisano 1928. godine.

 SUTRA:TRILOGIJA O KARAĐORĐU I PRVOM SRPSKOM USTANKU 

Preporučujemo

Feljton

0 0

NESUĐENI MUZIČAR U RATNOM METEŽU POSTAJE KNjIŽEVNIK: Kao vojnik Timočke divizije, koja je ratovala na Ceru, preživo je albansku golgotu

11. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

DRŽAVA POSLE TIMOČKE BUNE UNESREĆILA MNOGE PORODICE: Posle propasti Timočke bune sledila je odmazda - vlast je pljačkala sve živo

10. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 11

NISKI NAGONI ZLA U SRPSKIM ČARŠIJAMA: Bio je jedan od najtiražnijih srpskih pisaca, a knjige su objavljivale najuglednije izdavačke kuće

09. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 5

NI SMRT NIJE IZMIRILA KARAĐORĐEVIĆE: Zaslugom predsednika Nikolića, moj otac, moja majka i moj brat sahranjeni su u kripti na Oplencu

08. 02. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije