GOLI OTOK – TITOV LOGOR ZA GREŠNE KOMUNISTE: Predavanje Srđana Graovca na Jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada (VIDEO)

V.N.

19. 08. 2021. u 18:29

ČUVENI Goli otok na koji su se slali svi politički zatvorenici i neprijatelji vlasti, formiran je 1949. godine kao logor "Goli otok" na nenaseljenom ostrvu u Jadranskom moru. Zbog svoje lokacije, izolovanosti i visoke sigurnosti, upoređivan je sa Alkatrazom.

ГОЛИ ОТОК – ТИТОВ ЛОГОР ЗА ГРЕШНЕ КОМУНИСТЕ: Предавање Срђана Граовца на Jутјуб каналу Културног центра Новог Сада (ВИДЕО)

Foto: KCNS

Prvobitna namena ovog ostrva bila je da primi jugoslovenske građane koji su u sukobu Staljina i Tita stali na stranu Sovjetskog saveza i izoluje ih od porodica i okoline.

Na "Golom otoku" mahom su zatvarani jugoslovenski komunisti, pripadnici UDBE, jugoslovenske vojske i partijskih struktura, tačnije svi oni za koje je vrh KPJ, okupljen oko Tita, procenio da mogu predstavljati „petu kolonu" u slučaju sovjetske invazije na Jugoslaviju.

Odluku o njegovom formiranju donelo je najuže rukovodstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Pretpostavlja se da su ključnu reč u odabiru lokacije i samoj organizaciji logora odigrali Edvard Kardelj, Stevo Krajačić i Jovo Kapičić.

Logor je bio podeljen na četiri celine - ženski logor, novu žicu, staru žicu i petu jamu koja je bila poseban paviljon samo za one „najštetnije“ članove partije.

Predavanje Srđana Graovca na temu „Goli otok – Titov logor za grešne komuniste“ može se pogledati na Jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (1)

RUSI ODUŠEVLJENI AVRAMOVIĆEM: Sve zasmejao jednim pitanjem (VIDEO)