NE ŠTITE SVE VAKCINE JEDNAKO OD OMIKRONA: Imunolog upozorava - posledice korone tek ćemo da osetimo

OMIKRON – novi soj virusa korona donosi novi sloj briga, pitanja i dilema – jesu li vakcine protiv novog soja efikasne, možemo li se i kako zaštititi od omikrona?

Foto AP

Prof. dr Miloš Marković, imunolog sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže da se omikron mnogo brže širi, odnosno prenosi.

- Druga važna stvar je izbegavanje imunološkog odgovora. To znači da bez obzira da li se govori o imunološkom odgovoru posle preležane infekcije ili vakcine, postoji izbegavanje, odnosno manja efikasnost imuniteta koji imamo. Ovo ukazuje na to da posle vakcine takođe možemo da se zarazimo - objašnjava Marković.

On naglašava da većina ljudi doživljava imunitet kao „sve ili ništa fenomen“, te da se onda mnogi pitaju: „Što da se vakcinišem kad mogu da se zarazim?“. Ipak, objasnio je da „nije sve tako crno-belo jer kad pričamo da možemo da se zarazimo (i nakon vakcine), govorimo o verovatnoći. Prof. dr Marković naglašava da je i drugo pitanje takođe veoma važno, a ono je: Kakvu ću bolest da razvijem? Dakle, u kontekstu toga jasno je da i vakcinisane osobe mogu da se zaraze, što zavisi od toga koja je vakcina i koliko doza je dobijeno.

Podvukao je da „vakcine nešto slabije štite protiv omikrona, ali da i dalje izuzetno dobro štite od teških formi bolesti“. Zbog ovoga je objasnio da onaj komentar koji često čujemo „džabe sam se vakcinisao“ daleko je od istine.

Foto: Printskrin

- Moj savet je u stvari prilično jasan: da dobijete treću dozu, ako je niste dobili, a ako se neko nije vakcinisao – da se vakciniše. Tu sam prilično jasan i studije potpuno jasno pokazuju da je najbolja opcija da se dobije RNK vakcina - naglasio je imunolog Marković.

Ponovio je da se omikron sloj brže prenosi, da on izbegava (stečeni) imunitet, ali je i pitanje kakvu kliničku sliku daje. Objasnio je da, prema nedavno sprovedenim studijama, može da se zaključi da je delta soj davao tešku formu bolesti jer je imao afinitet za donji respiratorni trakt, odnosno pluća, dok se omikron uglavnom zadržava u gornjem respiratornom traktu. Ovo se zaključuje po simptomima, pa tako omikron soj karakteriše bol u grlu, zapušen nos, curenje nosa, pa tako i ređe daje upalu pluća, koja je ranije bila karakteristična.

- Da budem krajnje jasan – daleko od toga da je to bezazlena bolest i iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) su izašli sa podacima da je srećna okolnost što postoji tendencija ka blažoj bolesti, ali daleko od toga da je to blaga bolest i da kod nekoga ne može da izazove tešku formu, pneumoniju ili čak i smrtni ishod. Već imamo dosta prijavljenih takvih slučajeva - upozorio je profesor. - Ne radi se samo o formi same bolesti. Postoji nešto što još nije potpuno definisano, ali je činjenica da je vrlo često – to je taj postkovid, hronični ili long kovid, dugoročni, koji može da zahvata čitav niz različitih sistema organa, od srca, pluća, poremećaja koncentracije itd. koji ne moraju nužno da budu povezani sa teškim formama bolesti. Naprotiv, pokazano je da se javlja i kod blage forme.

Priznao je da još ne znamo sve posledice, jer nije prošlo dovoljno vremena.

 - Pošto je to dugoročna stvar, hronična, mi još ne znamo u kojoj meri. Možda će long kovid biti i te kako čest posle omikrona, iako je blaga linička slika - rekao je Marković.

Foto P. Milošević

Vakcina u određenoj meri štiti i od postkovida

Na pitanje da li je post kovid kod prethodnih slojeva bio češća pojava kod vakcinisanih ili nevakcinisanih, profesor ističe da su studije prilično jasno pokazale da su mnogo ređa, značajno ređa kod vakcinisanih.

„Dakle, ja ne mogu da tvrdim da ne može da se desi. Mirno kažem da vakcina u određenoj meri štiti i od tog dugotrajnog, hroničnog kovida - zaključio je.

Maske treba i dalje da nose i vakcinisani

Još jedan stav koji se često može sresti u javnosti jeste odbijanje vakcinisanih ljudi da nose maske, pa je profesor razjasnio da li vakcinisani treba da nose maske.

- To i dalje nije potpuno uspostavljena jasna istina oko toga jer imate različite studije, ali je prilično jasno pokazano da vakcinisane osobe mogu da prenesu, ali u značajno manjoj meri - kaže Marković.

Naveo je rezultate epidemiološke studije koja pokazuje da unutar porodica ili nekih kolektiva u kojima se ispitivalo širenje virusa i pokazalo se da što ima više vakcinisanih, postoji manja mogućnost zaražavanja.

- To je potpuno jasan podatak da vakcine smanjuju transmisiju. Voleli bismo strašno da one potpuno to prekidaju“, a rekao je i da to jeste moguće, ali je priznao da je pitanje da li je sa ovim trenutnim vakcinama to moguće i dodao da je pitanje koja vakcina to uopšte može da postigne, jer „nije to cilj vakcinacije“, već prevashodno da zaštiti od teških formi bolesti.

FOTO: Depositphotos

Profesor je odgovorio i na dilemu koja se često čuje u javnosti o tome kako je moguće da se u evropskim zemljama, u kojima je broj vakcinisanih značajno veći nego u Srbiji, ipak povećava broj zaraženih iz dana u dan.

- Selektovao se virus koji se izuzetno lako širi, ali vi nemate praćenje tog broja obolelih sa većom smrtnošću, sa većim opterećenjem bolnica. Da u nekoj meri, jer i mali procenti kad imate velike brojeve se pretvore u velike apsolutne brojeve, znači jedan odsto od 100 i jedan odsto od milion nije isto. Dakle, objašnjenje jeste da se dešava proboj imuniteta u smislu transmisije i širenja, ali vi nemate teže obolevanje i moram da priznam da je potpuno jasno pokazano da je blaža bolest kod vakcinisanih - dodaje profesor.

Vakcine naterale virus da mutira?

Imunolog objašnjava da se mutacije dešavaju zato što nalaze na imunu populaciju i onda se selektuju oni koji izbegavaju imunitet. To je generalno tačno (kao princip), ali to kod ove bolesti, koja je akutna bolest i traje nekoliko dana, nije realno, jer je virus suviše kratko u njemu. 

- Naprotiv, manjak vakcinacije omogućava transmisiju. Dakle, kada vi vakcinišete većinu ljudi, vi smanjujete mogućnost da se oni nevakcinisani, iz bilo kog razloga, uključujući i antivaksere, razbole. Kad vam neko kaže 'evo, ja se nisam vakcinisao i nisam se razboleo' nije svestan svoje nesvesti. I uvek možete da mu kažete – nisi se razboleo zato što sam se ja vakcinisao, i to je vrlo primenjivo za većinu bolesti - pojasnio je profesor Marković svoj stav.

Na pitanje koja nas vakcina štiti manje a koja više od kovida, i koje su šanse da i posle dve i tri doze ipak dobijemo kovid, profesor napominje da su sve one dobre, ali da se do sada prilično iskristalisao neki redosled zaštite, ali da ipak ne želi nijednu da favorizuje, da na osnovu akumuliranih podataka može da iznese podatke.

Foto Shutterstock

- Činjenica je da Moderna i Fajzer, odnosno RNK vakcine najbolje štite jer najbolje indukuju ta neutrališuća antitela, a sasvim solidno te limfocite. Onda idu vektorske vakcine i onda inaktivisane. Za Sinofarm ima vrlo malo podataka, ali ima za neki Sinovak – to je druga kompanija, ali ista tehnologija - temeljno je ispričao dr Marković.

Doktor dodaje i da su RNK vakcine prilično reaktogene i da je retko da nema nikakve reakcije, ali i da su to u ogromnom procentu reakcije prolaznog karaktera koje mogu da budu lokalne, kao što je bol, otok i crvenilo, ali i sistemske – najčešće temperatura i neka jeza, što prođe za dva do tri dana, a najčešće unutar prvih 24 sata.

- Ono čega se mi plašimo su te teške, ozbiljne neželjene reakcije koje su se sada već, posle ovoliko datih doza, iskristalisale i povezane su sa nekom od ovih vakcina. Konkretno, kod RNK vakcina to je miokarditis, odnosno zapaljenje srčanog mišića, a kod vektorskih je to ta tromboza - objašnjava profesor i insistira da se mora imati u vidu  učestalost tih reakcija u odnosu na dati broj vakcina na globalnom nivou.

Najbolja kombinacija vakcina za buster

Čitajući različite studije, profesor je došao do zaključka da je čak i ko se odluči na treću inaktivisanu a prve dve RNK bolja opcija nego da ih uopšte ne dobije, ali zaštita malo skače u okviru omikrona, relativno simbolično.

„Ali ako dobijem RNK vakcinu na dve inaktivisane - ja imam dodatnu zaštitu. Ta zaštita je uporediva, prema toj studiji, kao dve RNK vakcine, što smo rekli da nije sjajno. Izgleda da tim ljudima treba još jedna RNK vakcina, dva bustera“, ali ćemo to tek videti. Rekao je da su to preliminarne studije koje se odnose na neku potencijalnu četvrtu dozu, ali da će se do toga još čekati.

U slučaju da neko odluči da primi tri Sinofarma doktor kaže da je to bolja zaštita nego da nije uopšte dobio vakcinu, ali je takva zaštita nedovoljna u odnosu na to da je umesto treće Sinofarm vakcine uzeo neku drugu treću.

BONUS VIDEO - POSLEDNjE ŠTO VIDE LjUDI KOJI UMRU OD KORONE: Doktor iz kovid bolnice objavio snimak upozorenja

(RTS )

Preporučujemo

Društvo

0 11

ZNACI KOJI UKAZUJU DA JE KORONA NAPALA SRCE: Poznati kardiolog o simptomima omikrona - postkovid ostavlja teže posledice!

29. 01. 2022. u 18:39

Svet

0 3

DVE TREĆINE ZARAŽENIH OMIKRONOM IMA JEDNU ZAJEDNIČKU STVAR: Otkriveno i ko je u najvećem riziku od ponovne zaraze!

26. 01. 2022. u 23:47

Dr Novosti

0 0

SEDAM RAZLOGA DA NE POTCENjUJETE OMIKRON: Iako, zasad, izaziva blaže simptome, svakako nije bezopasan

24. 01. 2022. u 21:00

Republika Srpska

0 0

OMIKRON KOD JEDNOMESEČNE BEBE: U Doboju udvostručen broj hospitalizovanih pacijenata zbog korone

21. 01. 2022. u 16:09

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije