TIHA MOLITVA ČUVAR HRIŠĆANSTVA: "Novosti" u Crkvi Hrista Spasitelja u Istanbulu - biseru Vizantije, preimenovane u džamiju, pre Aja Sofije
PADAM na kolena, o dragi Bože, pred ovom lepotom koju si nam ostavio. I, molim se da je ne zaborave deca moja. I svi koje snažiš da istrajemo na putu dobrote i ljubavi, nadahnuti tvojim likom...
Foto I. Marinković
Istanbul ovih dana, Crkva Hrista Spasitelja, drevni vizantijski hram. Preživeo vekove u veri u jednog Boga. Ovaj hram, u gradu na Bosforu, koji je više od osam decenija bio muzej, sada je džamija. U ovom, po svemu izuzetnom delu arhitekture i umetnosti, još nema verskih službi. Ali, traje tiha molitva.
Ko god da kroči u ovaj božanski prostor ne ostaje ravnodušan. Vekovi trajanja bude emocije.
Foto I. Marinković
Danas posetilaca nema mnogo, svega nas je nekolicina. Mirisi, senke i tišina. Remete je jedino blagi koraci i šapati divljenja. Ovo je vizantijski hram sa najlepšim freskama i mozaicima, sačuvnim u ovom delu sveta uprkos svim sudarima Istoka i Zapada. Mozaici na zidovima i svodu spoljašnje priprate kazuju o životu i čudima Isusovim. Rođenje Isusovo. Istraga kralja Heroda. Svadba u Kani. Isus i đavo. Izlečenje leproznih. Slika za slikom u nizu. Vekovi u mozaicima.
ODOLEVALA ŠEST DECENIJA
POSLE pada Konstantinopolja 1453. godine, Hora nije odmah preobraćena u džamiju, kao Sveta Sofija. Odolevala je gotovo šest decenija. U opštom metežu koji je nastao ulaskom Osmanlija u grad i smrti cara Konstantina XI Dragaša Paleologa, hram je predstavljao utočište većinskim hrišćanima.
Tek 1511. godine po ukazu Hadim Ali-paše, velikog vezira sultana Bajazita II, Crkva Hrista Spasitelja u polju, postaje Karije džamija. A tokom osmanske opsade Konstantinopolja, ikona Bogorodice Odigitrije donesena je u hram kako bi svojim prisustvom uz molitve pomogla da se grad odbrani.
Unutrašnja priprata. Iznad ulaza Hrist Pantokrator, čini vam se kao da je naslikan. Najsitniji delovi mozaika besprekorno nijansiraju Isusovo lice. Drevni zidovi sasvim pokriveni mozaicima. Neprocenjivo bogatstvo umetnosti. Čitave priče o životu Bogorodice.
Foto I. Marinković
Sa desne, južne strane priprate, kupola Hrista Pantokratora. Velelepni i jedinstven prikaz Svedržitelja okruženog lepezom likova predaka. Od Adama do Jakova. Lepeza boja i nijansi. Čini se kao da su ti likovi stvarni. Pokušavamo da ih prebrojimo. U naborima ove čudesne lepeze - dvadeset četvorica. U drugom redu još petnaestorica, sinovi Fareza, Jakova i Jude.
Foto I. Marinković
Slaba je svetlost. Senovito, pod kupolom. Ali sveci svetle. Mladi Jermeni zbijeni na klupici pod kupolom, otvorili Biblije. Šapuću molitve iz Svetog pisma. Suze umivaju slova. Svesni nesreće i nepravde koja je pogodila njihov narod uputili su se ovde da mole za mir.
Nisu znali da je hram Spasitelja preimenovan u džamiju, pre nego što će istu sudbinu doživeti Sveta Sofija. Bio je to test. A, opravdanje da je "zadovoljena volja naroda koji ima pravo na svoju Karije bogomolju, značajnu za Tursku". I, sve je prošlo bez glasa. Samo su osvanuli belezi vere. Aja Sofija je posle ipak uzbudila svet.
Foto I. Marinković
Jermeni se mole. Tišina govori. Pogledi govore. Sudara se toplina i žar njihovih očiju sa hladnoćom mermernog poda. Samo pola sata je njihovo vreme boravka u hramu. I ono curi kao pesak kroz prste. Malo je čitav dan, dani i dani da se ova lepota, svedok vekova i umetnosti davnog vremena, ponese u zenici oka. U srcu. U pamećenju.
BOŽANSTVENA DELA, ZAČETAK RENESANSE
HRAM Hrista Spasitelja dobija na značaju preseljenjem carske porodice u Plakerna palatu, koja je podignuta u neposrednoj blizini Hore. Upravo su Komneni bili zaslužni za obnovu i davanje značaja crkvi. Marija Dukaina, svekrva Aleksiusa Prvog Komnena, obnavlja crkvu.
Većina mozaika i freski potiče iz kasnog vizantijskog perioda, doba Paleologa kada uticajni državnik i mecena Teodoros Metohites početkom četrnaestog veka poklanja punu pažnju obnovi crkve. Mozaik na ulazu u naos iz unutrašnje priprate prikazuje Metohitesa u orijentalnoj odeždi kako Hristu prinosi maketu obnovljenje bogomolje. Umetnička dela, začetak renesanse, prepoznatljiva su po bogatstvu detalja u pozadini kompozicije.
Nemojte, ne želimo fotografiju - kažu ovi mladi ljudi, gotovo deca. SVEDOČANSTVO Naša novinarka u drevnoj svetinji, Foto I. Marinković
I, možda ne bismo ni dokučili odakle oni dolaze da nam vez na košuljama, njihova tradicionalna simbolika, nije skrenuo pažnju.
Mi molitvu u sebi nosimo, ona nosi nas, o Bogorodice moja - ispresecan je šapat ispod mozaika smrti Bogorodice.
U četvrtom veku sazidana je ova crkva, sada ponovo džamija. Simboli vere su se menjali, hram je rušen i obnavljan ko zna koliko puta. Domaćini ovde neće reći da je crkva Hristova. Nekad, kao i sada govore: ovo je Karije crkva. Grci će reći da je Hora. To znači crkva u polju. Jedina iz davne istorije podignuta izvan zidina Konstantinovih. Kada su istoriju počeli da pišu otomanski pobednici, ustukli su pred lepotom crkve, nisu se usudili da joj oskrnave lica svetaca. Samo su ih pokrili. Malterom i drvenim paravanima.
BOGOMOLjA U POLjU, VAN ZIDINA GRADA
CRKVU je podigao i posvetio je Hristu Spasitelju Justinijan Veliki na temeljima kapele manastirskog kompleksa iz vremena Konstantina Velikog, Niškog koji je Milanskim ediktom hrišćanstvo oslobodio progona. Prvobitno, van gradskih bedema, nazivaju je crkva u polju, Hora, na starom grčkom. Iako je proširivanjem zidina grada (car Teodosije II, početkom petog veka), crkva postala njegov deo, zadržala je svoju seosku odrednicu - u polju.
Ovde nema vodiča da uputi u predstave fresaka optočenih zlatom. Samo obezbeđenje. Motri i meri nam vreme. Da ulaznicu od 65 lira (više od sedam evra) ne potceni prekoračenje od pola sata.
LEPOTA Vekovi na drevnim zidovima , Foto I. Marinković
Bogorodice moja - ponovo šapat.
Toliki vekovi prošli, a ništa pametno nisu doneli. Mi čekamo da se desi zvuk zvona.
VERA Ova crkva sazidana je u četvrtom veku, Foto I. Marinković
Preporučujemo
ZEMLjOTRES POGODIO ISTANBUL: Epicentar u moru, tresla se zemlja na Bosforu
24. 09. 2020. u 18:23
ČEKA JE SUDBINA AJA SOFIJE: I crkva Hrista Spasitelja u Istanbulu postaje džamija
21. 08. 2020. u 15:24
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
GOVOR U CIK ZORE - A ONDA SU ISPALjENE RAKETE Putinove reči pred početak rata: "Ukrajinski vojnici, setite se očeva - zakleli ste se narodu!"
PRE tačno tri godine Rusija je ispalila rakete na više ukrajinskih gradova, uključujući prestonicu Kijev, gađajući objekte protivvazdušne odbrane i vojnu infrastrukturu u četvrtak, 24. februara, neposredno pre zore i iskrcala vojnike na južnu obalu zemlje.
24. 02. 2025. u 15:24 >> 18:32
ZAPAD U NEVERICI: Otkriveno šta je Mađarska upravo uradila za Rusiju
Rusija je, otkako je počeo rat u Ukrajini, ili "specijalna vojna operacija" kako to zove Ruska Federacija, uglavnom bila skrajnuta u međunarodnom sportu. I to usled brojnih sankcija ruskim sportistima, bilo da se radi o ekipnoj ili pojedinačnoj konkurenciji. U pojedinačnoj je, istina, bilo i nekih "popusta", pod uslovom da postoji pristanak da se nastupa kao "neutralni" sportista. Ali, izgleda da su došla neka druga vremena.
24. 02. 2025. u 19:21
MNOGIMA NEPOZNATO: Kako gazirana voda utiče na organizam
EVO šta se dešava kada pijemo kiselu vodu.
24. 02. 2025. u 09:02
"HTELA SAM SVE DA KAŽEM HARISU!" Pevačica raskrinkala Melinu: "Bila je grozna, svima se hvalila"
RAZVOD Meline i Harisa Džinovića izazvao je mnogo reakcija...
23. 02. 2025. u 21:20
NEHRIŠĆANSKA IMENA KOJA CRKVA NE PRIHVATA: Evo šta se dešava ako hoćete da krstite dete koje nosi takvo ime
U Srbiji su danas popularna mnoga imena koja ne zvuče tradicionalno srpski i koja ne postoje u crkvenim knjigama.
23. 02. 2025. u 19:52
Majku smestio u dom za stare, ženi prepisao SVE ŠTO IMA! "Voleli bi da su konji kao Šerif Konjević - makar jedan dan"
"PIŠU da sam seljak, konj, a meni je drago kad me tako nazovu. Oni bi voleli makar jedan dan da su konj kao Šerif Konjević. Meni to ne smeta, smeta mi što ne vode računa o svojim životima."
24. 02. 2025. u 19:00
TRAMPA PITALI DA LI JE PUTIN DIKTATOR: Američki predsednik iznenadio odgovorom
NOVINARI su Trampa pitali hoće li ruskog predsednika Vladimira Putina označiti kao „diktatora“, s obzirom na to da je prethodno tim rečima opisao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
24. 02. 2025. u 19:45
USVOJENA REZOLUCIJA O UKRAJINI U GS UN: Amerika i Rusija protiv - ovo su rezultati glasanja
GENERALNA skupština UN usvojila je rezoluciju o Ukrajini koju su podneli Kijev i jedan broj zapadnih zemalja.
24. 02. 2025. u 18:02
PRETIO ŽENI: "Ako rodiš žensko, ne vraćaj se", a onda ga je zvao doktor i rekao: "Sin je", iako je BILA DEVOJČICA
"BOG je taj koji određuje, ali nekada jedno žensko dete može za roditelja biti korisnije nego troje ili petoro muške dece."
24. 02. 2025. u 16:43
Najnovije iz rubrike
IZDAJNIK HITLERA POSTAJE NAJVEĆI STALJINOV TROFEJ: Tolstoj osuđen je u Londonu jer je pisao kako su Britanci predali Sovjetima antikomuniste
FRIDRIH fon Paulus bio je profesionalni nemački oficir koji se postojano i uporno uspinjao u hijerarhiji reformisanog nacističkog Vermahta.
24. 02. 2025. u 18:00
I KRST I PETOKRAKA: Misterija Vlade Zečevića - pravoslavnog sveštenika koji je služio Titu
VLADO Zečević bio je pravoslavni sveštenik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i društveno-politički radnik FNR Jugoslavije i NR Srbije. U periodu od 1945. do 1946. obavljao je dužnost prvog ministra unutrašnjih poslova FNRJ.
24. 02. 2025. u 17:22
SRBIJA NA UDARU KIŠE Oglasio se RHMZ: U ovim delovima zemlje čak i sneg (FOTO)
REPUBLIČKI hidrometeorološki zavod oglasio se na svom zvaničnom sajtu najnovijim upozorenjem.
24. 02. 2025. u 17:21
TEMPERATURNI ŠOK: Od sutra 18 stepeni , a onda kreće nagli preokret, sneg ponovo, na udaru sledeći delovi Srbije
U UTORAK će biti sunčanih perioda. Maksimalna temperatura biti od 10 do 14, u Beogradu do 12°C.
24. 02. 2025. u 16:59
OGLASILO SE MINISTARSTVO PROSVETE: Evo šta će biti sa februarskim platama - prosvetari dobili rok do 3. marta
MINISTARSTVO prosvete uputilo je danas dopis svim osnovnim i srednjim školama u kome se precizira na koji način će biti obračunate zarade za februar 2025. godine i u kome se navodi da su Vlada Srbije i Ministarstvo prosvete zauzeli stav da se zarada za januar isplati bez umanjenja za dane štrajka ili obustave nastave i da su svi prosvetni radnici dobili celokupan iznos plata za taj mesec, navodi se u saopštenju Ministarstva.
24. 02. 2025. u 13:50
Komentari (0)