TIHA MOLITVA ČUVAR HRIŠĆANSTVA: "Novosti" u Crkvi Hrista Spasitelja u Istanbulu - biseru Vizantije, preimenovane u džamiju, pre Aja Sofije

Milena MARKOVIĆ

18. 10. 2020. u 17:00

PADAM na kolena, o dragi Bože, pred ovom lepotom koju si nam ostavio. I, molim se da je ne zaborave deca moja. I svi koje snažiš da istrajemo na putu dobrote i ljubavi, nadahnuti tvojim likom...

ТИХА МОЛИТВА ЧУВАР ХРИШЋАНСТВА: Новости у Цркви Христа Спаситеља у Истанбулу - бисеру Византије, преименоване у џамију, пре Аја Софије

Foto I. Marinković

Istanbul ovih dana, Crkva Hrista Spasitelja, drevni vizantijski hram. Preživeo vekove u veri u jednog Boga. Ovaj hram, u gradu na Bosforu, koji je više od osam decenija bio muzej, sada je džamija. U ovom, po svemu izuzetnom delu arhitekture i umetnosti, još nema verskih službi. Ali, traje tiha molitva.

Ko god da kroči u ovaj božanski prostor ne ostaje ravnodušan. Vekovi trajanja bude emocije.

Foto I. Marinković

Danas posetilaca nema mnogo, svega nas je nekolicina. Mirisi, senke i tišina. Remete je jedino blagi koraci i šapati divljenja. Ovo je vizantijski hram sa najlepšim freskama i mozaicima, sačuvnim u ovom delu sveta uprkos svim sudarima Istoka i Zapada. Mozaici na zidovima i svodu spoljašnje priprate kazuju o životu i čudima Isusovim. Rođenje Isusovo. Istraga kralja Heroda. Svadba u Kani. Isus i đavo. Izlečenje leproznih. Slika za slikom u nizu. Vekovi u mozaicima.

ODOLEVALA ŠEST DECENIJA

POSLE pada Konstantinopolja 1453. godine, Hora nije odmah preobraćena u džamiju, kao Sveta Sofija. Odolevala je gotovo šest decenija. U opštom metežu koji je nastao ulaskom Osmanlija u grad i smrti cara Konstantina XI Dragaša Paleologa, hram je predstavljao utočište većinskim hrišćanima.

Tek 1511. godine po ukazu Hadim Ali-paše, velikog vezira sultana Bajazita II, Crkva Hrista Spasitelja u polju, postaje Karije džamija. A tokom osmanske opsade Konstantinopolja, ikona Bogorodice Odigitrije donesena je u hram kako bi svojim prisustvom uz molitve pomogla da se grad odbrani.

Unutrašnja priprata. Iznad ulaza Hrist Pantokrator, čini vam se kao da je naslikan. Najsitniji delovi mozaika besprekorno nijansiraju Isusovo lice. Drevni zidovi sasvim pokriveni mozaicima. Neprocenjivo bogatstvo umetnosti. Čitave priče o životu Bogorodice.

Foto I. Marinković

Sa desne, južne strane priprate, kupola Hrista Pantokratora. Velelepni i jedinstven prikaz Svedržitelja okruženog lepezom likova predaka. Od Adama do Jakova. Lepeza boja i nijansi. Čini se kao da su ti likovi stvarni. Pokušavamo da ih prebrojimo. U naborima ove čudesne lepeze - dvadeset četvorica. U drugom redu još petnaestorica, sinovi Fareza, Jakova i Jude.

Foto I. Marinković

Slaba je svetlost. Senovito, pod kupolom. Ali sveci svetle. Mladi Jermeni zbijeni na klupici pod kupolom, otvorili Biblije. Šapuću molitve iz Svetog pisma. Suze umivaju slova. Svesni nesreće i nepravde koja je pogodila njihov narod uputili su se ovde da mole za mir.

Nisu znali da je hram Spasitelja preimenovan u džamiju, pre nego što će istu sudbinu doživeti Sveta Sofija. Bio je to test. A, opravdanje da je "zadovoljena volja naroda koji ima pravo na svoju Karije bogomolju, značajnu za Tursku". I, sve je prošlo bez glasa. Samo su osvanuli belezi vere. Aja Sofija je posle ipak uzbudila svet.

Foto I. Marinković

Jermeni se mole. Tišina govori. Pogledi govore. Sudara se toplina i žar njihovih očiju sa hladnoćom mermernog poda. Samo pola sata je njihovo vreme boravka u hramu. I ono curi kao pesak kroz prste. Malo je čitav dan, dani i dani da se ova lepota, svedok vekova i umetnosti davnog vremena, ponese u zenici oka. U srcu. U pamećenju.

BOŽANSTVENA DELA, ZAČETAK RENESANSE

HRAM Hrista Spasitelja dobija na značaju preseljenjem carske porodice u Plakerna palatu, koja je podignuta u neposrednoj blizini Hore. Upravo su Komneni bili zaslužni za obnovu i davanje značaja crkvi. Marija Dukaina, svekrva Aleksiusa Prvog Komnena, obnavlja crkvu.

Većina mozaika i freski potiče iz kasnog vizantijskog perioda, doba Paleologa kada uticajni državnik i mecena Teodoros Metohites početkom četrnaestog veka poklanja punu pažnju obnovi crkve. Mozaik na ulazu u naos iz unutrašnje priprate prikazuje Metohitesa u orijentalnoj odeždi kako Hristu prinosi maketu obnovljenje bogomolje. Umetnička dela, začetak renesanse, prepoznatljiva su po bogatstvu detalja u pozadini kompozicije.

Nemojte, ne želimo fotografiju - kažu ovi mladi ljudi, gotovo deca.
I, možda ne bismo ni dokučili odakle oni dolaze da nam vez na košuljama, njihova tradicionalna simbolika, nije skrenuo pažnju.
Mi molitvu u sebi nosimo, ona nosi nas, o Bogorodice moja - ispresecan je šapat ispod mozaika smrti Bogorodice.

SVEDOČANSTVO Naša novinarka u drevnoj svetinji, Foto I. Marinković

U četvrtom veku sazidana je ova crkva, sada ponovo džamija. Simboli vere su se menjali, hram je rušen i obnavljan ko zna koliko puta. Domaćini ovde neće reći da je crkva Hristova. Nekad, kao i sada govore: ovo je Karije crkva. Grci će reći da je Hora. To znači crkva u polju. Jedina iz davne istorije podignuta izvan zidina Konstantinovih. Kada su istoriju počeli da pišu otomanski pobednici, ustukli su pred lepotom crkve, nisu se usudili da joj oskrnave lica svetaca. Samo su ih pokrili. Malterom i drvenim paravanima.

BOGOMOLjA U POLjU, VAN ZIDINA GRADA

CRKVU je podigao i posvetio je Hristu Spasitelju Justinijan Veliki na temeljima kapele manastirskog kompleksa iz vremena Konstantina Velikog, Niškog koji je Milanskim ediktom hrišćanstvo oslobodio progona. Prvobitno, van gradskih bedema, nazivaju je crkva u polju, Hora, na starom grčkom. Iako je proširivanjem zidina grada (car Teodosije II, početkom petog veka), crkva postala njegov deo, zadržala je svoju seosku odrednicu - u polju.

Ovde nema vodiča da uputi u predstave fresaka optočenih zlatom. Samo obezbeđenje. Motri i meri nam vreme. Da ulaznicu od 65 lira (više od sedam evra) ne potceni prekoračenje od pola sata.

LEPOTA Vekovi na drevnim zidovima , Foto I. Marinković

Bogorodice moja - ponovo šapat.

Toliki vekovi prošli, a ništa pametno nisu doneli. Mi čekamo da se desi zvuk zvona.

VERA Ova crkva sazidana je u četvrtom veku, Foto I. Marinković

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

HUMANOST BEZ PREPREKA: Mozzart i Invictus za Sigurnu kuću, Dečje selo, „Tate Novosađane“...