POGLED ISKOSA - Sećanje na vajara
RATKO Vulanović (Nikšić, 1941-2023) je najistaknutiji crnogorski vajar druge polovine XX veka, koga je režim Mila Đukanovića namučio zbog njegove srpske orijentacije.

Ratko Vulanović, Galerija Ulus 2015.Foti Branko Belić
Koliko crnogorskoj, Vulanović pripada i srpskoj likovnoj sceni, u Beogradu je decenijama imao atelje. Završio je Srednju umetničku školu u Crnoj Gori i Likovnu akademiju u Beogradu a njegov uspon u vrhove jugoslovenskog vajarstva bio je nesumnjiv. Vulanovića je cenio i o njemu pisao i Dragoš Kalajić, elitistički okrenut isključivo slikarstvu. Autor je brojnih spomenika, učesnik mnogih kolonija i dobitnik "Politikine" nagrade 1988. godine. Publici je poznat po ogromnim skulpturama koje su se više puta mogle videti u Knez Mihailovoj ulici prilikom njegovih beogradskih izlaganja, a koje su i u stalnoj postavci ispred jezera na Adi Ciganliji. Naglašeni vertikalizam njegovih formi odgovara njihovoj monumentalnosti. Na njima lako prepoznajemo igru sa osnovnim likovnim oblicima, kao što su puno i prazno, linija i volumen, svetlo i senka, uspinjanje i padanje. Iza formalne razigranosti je Vulanovićev svet ideja, nastojanje da se elementarnim, euklidovskim, geometrijskim oblicima izgradi skulptorski svet nalik gradu ili pejzažu. Njegovi kameni i drveni gradovi istovremeno su predlog za arhitektonska rešenja i skoro dečja igra slaganja kubusa koji predstavljaju kuće i crkve. U postmodernom, elektronskom dobu, arhitektura je izgubila dostojanstvo i estetsku neprikosnovenost, mnoge građevine danas se projektuju kao skulpture, arhitekti posežu za vajarskim rešenjima i stvaraju gigantska skulptorska dela o čemu postoje i stručne estetičke studije. Vulanović ne predlaže jedno građevinsko delo, već u malom stvara čitave gradove i umetnički, ni prirodan niti urban pejzaž. Njegovi gradovi i trgovi imaju organsku, ljudsku dimenziju i mogu biti zanimljivi deci koliko i iskusnim poznavaocima, princip ređanja ili nagomilavanja istovremeno je i svetovan i sakralan. Podseća na otpad kao galerijsko-muzejsku postavku ali, kako se iznosi u nedavno objavljenoj knjizi na nemačkom, to je i princip stvaranja oltara u paganstvu i u objavljenim religijama.
Vulanović omogućuje da uđemo u skulpturu, što i nije nešto novo, ali smo pritom rasterećeni od bilo kakve izvanumetničke poruke kojima obiluje današnja likovna scena, a to je već novost i izuzetnost. Ni staro ni (post)moderno, istovremeno i aktuelna ambijentalna galerijska postavka, deo crkvene arhitekture ili instalacija vajarstvo Vulanovića je drevno i prirodno, ne prestaje da iznenađuje, provocira i otvara nove saznajne i estetske vrednosti. Isključivši iz svog sveta bilo kakve prizemne dnevne i političke poruke, parole sadašnje ispolitizovane umetnosti, Ratko Vulanović se borio za slobodu umetnosti i čistu likovnost, a time i za prastaru skulptorsku formu koja je skoro prognana iz galerija ali koja, kako vidimo, ima budućnost.

SKANDAL U BRITANIJI, PORODICE U ŠOKU: Direktorka mrtvačnice gledala crtani film sa mrtvim bebama u svojoj kući
EJMI Apton (38), osnivačica udruženja Florrie’s Army u Lidsu u Engleskoj, našla se u centru velike afere nakon što su roditelji preminule dece otkrili da su tela njihovih beba držana u njenoj kući umesto u mrtvačnici.
27. 08. 2025. u 17:50

OVO JE DETALjAN SPISAK NAMIRNICA KOJIMA ĆE PASTI CENA: Nove ekonomske mere važne za građane
PRESEDNIK Srbije Aleksandar Vučić istakao je juče prilikom izlaganja o smanjenju marži na kućnu hemiju i prehrambene proizvode, a u okviru predstavljanja novih ekonomskih mera za građane, da sniženje koje će uslediti kao posledica ograničenja trgovačkih marži obuhvata 3000 proizvoda iz 23 grupe.
25. 08. 2025. u 13:15

NEOBJAŠNjEN FENOMEN: Mnoštvo zmija dolazi u crkvu svake godine na Veliku gospojinu - "poštuju" stari kalendar (FOTO/VIDEO)
PRAVOSLAVNI vernici 28. avgusta slave Veliku gospojinu, a zanimljiv fenomen, koji nauka još nije objasnila, vezuje se za ovaj praznik na grčkom ostrvu Kefalonija. Doduše - ne za 28. avgust, već za 15. kada se Velika gospojina slavila po starom kalendaru. U to vreme, svake godine, u jednu crkvu dolazi veliki broj zmija, što je navelo maštovite lokalce da iskonstruišu brojne legende.
28. 08. 2025. u 11:02
Komentari (0)