KNJIŽEVNA KRITIKA: Hipnotisani svet

NOVA knjiga Bojana Jovanovića "Dolazeće doba" sadrži sve strepnje i prozorljive naslute, pa i rezignaciju, poput njegovih prethodnih zbirki, no, u njoj su, na pesnički način, sadržana velika i raznovrsna znanja ovog polihistora, kao i njegova neposredna iskustva sadašnjosti na osnovu kojih se stiču uvidi o dolazećem.

Foto: Privatna arhiva

Tim uvidima pripadaju i svakovrsni gubitak identiteta, nacionalni i lični samozaborav, dehumanizovanost, obezboženost, potreba užurbanog, zapravo izgubljenog čoveka, sklonog svim kompromisima, da nađe nov objekt vere koji nema ništa sa svetošću.

Ti uvidi, motivi i teme, u okviru ove, meditativne poezije, koja proističe iz dubine bića i saopštava njenu istinu, često su smešteni u okvire savremenog grada, u svet kulture kojem lirski subjekt po prirodi stvari pripada, ali od kojeg ima i nužan odmak, iz mnogo razloga.

Najpre, sa distance je pogled izoštreniji i objektivniji. Pored toga, primeri manifestnosti u kulturi u aktuelnom trenutku, kazuju o zakonima, ako su to zakoni, i zakonitostima na kojima počiva čitavo društvo.

To možemo zaključiti na osnovu niza pojedinačnih slučajeva, uzoraka, koji, poput ispitanih kapljica krvi, daju kompletnu dijagnozu.

Ta dijagnoza kaže da stvarnost ima simptome dehristijanizacije, da urednici nekih uglednih časopisa za kulturu ni o blagdanima ne žele da objave nešto o ovozemaljskom životu / i stradanju Vaskrslog, ali da su, naravno, zainteresovani za spektakle, kao što su, na primer, Manconijeve konzervirane fekalije.

Osim o potrebi svetine ili pak hipnotisanog sveta za stalnim spektaklima, taj primer nam pokazuje i kakvi su čuvari kapija, oni koji proglašavaju šta je umetnost, oni koji odlučuju o svemu, koji su, po društvenoj ili pak srodnoj neumitnosti, sa začelja došli na pročelje, a sa pročelja oterali prve.

Bezbožništvo pomenutih i njima sličnih je slojevito i svakovrsno, ubedljivo i primamljivo, jer je obećavajuće. Otuda je, valjda, budućnost mladih bezbožnika zaslepljujuća, kako se u jednoj pesmi kaže. Ako su ti bezbožnici mladi, a jesu, onda, osim aktuelnog trenutka uviđamo i kakav je odnos gotovo čitavog jednog naroda prema sopstvenoj istorijskoj i kulturnoj tradiciji, kao i to kakvoj se budućnosti, ako je to budućnost, taj narod može nadati, ako je to nada.

Prozirući njegovo nestajanje, lirski subjekt dočarava novo božanstvo tog naroda. Pojavno, ono je sasvim moderno, elegantno i moćno, suštinski, u potpunosti pripada tradiciji i istoriji beščašća. Simbolično je, i duhovito, predstavljeno kolima crnjim od đavola, i istovetnim, drugim vozilima, koja ga prate, ali i onim koji, uvaljan u brašno, nastoji da pridobije narod.

Implicite je tu ukazano na opasnost dočarane mimikrije, na manipulaciju neprepoznatljivu običnom čoveku koji svakodnevno gaca po ambisima bez dubine, sa ponorom u sebi. Takav, on ne može da vidi ni prvi ni poslednji znak. Kakvo je tek dolazeće doba.

Preporučujemo

Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Pohvala nesavremenosti

11. 05. 2021. u 17:27

Kultura

0 0

VIRTUELNA REALNOST: Laži i neistine postale su digitalno oružje kojim se nastoji destruirati i ubiti drugi

04. 05. 2021. u 15:28

Kultura

0 1

KNjIŽEVNA KRITIKA: "Tamna pučina" Dragana Stojanovića - Mračne strane dvadesetog veka

27. 04. 2021. u 14:30

Kultura

0 1

DETE U DUBOKOJ STAROSTI: O romanu nobelovca Petera Handkea "Drugi mač"

25. 05. 2021. u 12:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije