KNJIŽEVNA KRITIKA: Budućnost kao ogledalo sadašnjosti; Sonja Atanasijević, “Spavaj, zveri moja”

Slađana Ilić

17. 11. 2020. u 16:58

SPAVAJ, zveri moja je roman ispripovedan u tri glasa koji se pravilno smenjuju.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Будућност као огледало садашњости; Соња Атанасијевић, “Спавај, звери моја”

Foto: Privatna arhiva

Od toga dva su ženska - reč je o glasovima dve prijateljice, ali u dva paralelna sveta - prvi pripada Neveni - sredovečnoj ženi u depresiji, drugi Jovani, Neveninoj generacijskoj i "genijalnoj prijateljici", koja se javlja iz onostranosti, budući da je umrla, a treći pripada svevidećem oku kamere koja, osim što je veštački inteligentna, pomalo je i personifikovana. Pripovedanje je smešteno u budućnost u 2027. godinu.

Pripovedački glasovi, osobito Nevenin, retrospektivno nam kazuju o odrastanju narečenih junakinja, o složenim odnosima u njihovim porodicama, kao i o višestrukoj prepletenosti tih porodica, o statusu žene u tom vremenu, o odlikama muškaraca tog vremena i o njihovom odnosu prema ženama. Oni svedoče i o depresiji kao o dominantnoj bolesti savremenog doba, o odlikama društva 2027. godine, dok dva pripovedačka glasa sadrže i elemente začudnosti.

Iz retrospektivnog pripovedanja zaključujemo o u velikoj meri bezbrižnom odrastanju devojčica u novobeogradskim blokovima, o njihovoj oazi koju čine parčence parka, klupa i pas s kojim se igraju. U okviru retrospektivnog pripovedanja nalazimo i korene izuzetne Nevenine vezanosti za Jovanu, Neveninu otuđenost od roditelja posvećenih poslu, kao i večito neprihvatanje, čak odbacivanje, mlađe sestre. Ono, osim navednog beleži i priču o prvoj Jovaninoj ljubavi, o naličju tog odnosa koji i te kako ima veze s pogrešnim vaspitanjem, odnosno, s neopravdanim zabranama njenog oca, s njegovim diktatorskim ponašanjem u porodici.

Na tim stranama romana obnavljamo znanja o najgorim tekovinama patrijarhata posve živim u savremenom svetu, čak i u metropoli, i o njihovim posledicama. Jovanin otac na sve načine ponižava suprugu, domaćicu iz unutrašnjosti koju je izabrao svojevoljno. Osim što na taj način, nikada ne dovodeći u pitanje sopstveni status povlašćenog, remeti prodičnu atmosferu, remeti i odnose majke i ćerke, koja se, kao i otac, stidi majke, žene koja je, kako Nevena konstatuje sećajući se, jednostavno bila konstantno kriva svima bez krivice.

U romanu je razobličeno i licemerje naoko harmoničnih građanskih, intelektualnih porodica, poput Nevenine primarne porodice, koje žive u materijalnoj blagosti, u udobnosti i koje baš zbog toga ne žele da potežu ozbiljne teme poput zapostavljanja dece i njihovih međusobnih odnosa, bračnog neverstva itd.

Razobličene su različite manifestnosti u okvirima društveno-političkog i socijalnog života Srbije 2027. godine, a koje su identične onima čiji smo svedoci danas agitacija glasača od vrata do vrata, zapošljavanje partijskih kadrova, odlazak mladih obrazovanih u inostranstvo, propadanje ekonomije itd. Sve to Nevenin pripovedački glas dovodi do groteske. Ona je suštinski empatična prema svima koji joj kucaju na vrata prema aktivistima stranke koji nose transparente i izgovaraju slogane, prema prodavačicama ručno rađenih odela za kućne ljubimce, prema gatarama, prema klovnovima koji su to postali jer su izgubili posao zbog propasti firme, a potom i gašenja igraonica zbog manjka novorođene dece...

Na kraju romana konačno zaključujemo o Neveni ne samo kao o depresivnoj već i neutemeljnoj osobi čija raspoloženja, sreća, pa i život, apsolutno zavise od drugih. Tu slabost retko ko prašta, takvu osobu retko ko prihvata. Verovatno je ona baš zbog toga ne samo na margini sopstvenog života već i na margini života svojih bližnjih. Ona je u suštinskoj relaciji samo sa svojom idealnom prijateljicom koja nije živa.

Ta vrsta vezanosti za treću osobu, onu koja nije deo bližnjih po krvi, dosta govori, naravno, o samoj osobi, kao i o prirodi porodice iz koje ona potiče, ali govori mnogo i o muškarcima, kao i o društvu i načinu života koje forsira egoizam i uvećava otuđenje. Isto to misli i superinteligentna kamera.

S obzirom na to da su odlike i manifestnost pripovedanog vremena u potpunom saglasju s vremenom nastajanja ovog romana, nameće se još jedna zabrinjavajuća činjenica za koju je argumentacija očigledna - u tom vremenu ne nazire se suština muško-ženskog odnosa, čak deluje da se taj odnos zasniva na neprijateljstvu, da nimalo nije evoluirao, a u čitavom svetu uvećeva se broj romana o genijalnim prijateljicama. Da li je sa svetom sve u redu?

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
TRAMP BIO OPSEDNUT TIME Merkelova otkrila brojne tajne pred izlazak njenih memoara

"TRAMP BIO OPSEDNUT TIME" Merkelova otkrila brojne tajne pred izlazak njenih memoara

BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu pred izalazak njenih memoara govorila je, između ostalog, o tome šta novoizabrani predsednik SAD misli o nemačkim automobilima, otkrila da li su joj bile poznate namere ruskog predsednika Vladimira Putina i kako je pokušavala da spreči "invaziju na Ukrajinu", navela je ko joj je pomogao da izbegne regrutaciju za Štazi i šta bi trebalo da uradi njena partija kako bi pobedila na predstojećim izborima u Nemačkoj.

23. 11. 2024. u 16:52

Komentari (0)

TOTALNO NEVEROVATNO: Otkrivena evidencija! Evo kako je Nikola Jokić trenirao kao klinac