KNJIŽEVNA KRITIKA: Izolacija nije sloboda - Dragan Stanišić, "Parobrod u žitu"
Zbirka Dragana Stanišića "Parobrod u žitu" koju je nagradio časopis "Priča" sastoji se iz dva pripovedna ciklusa.
Već na osnovu njihovih naslova zaključujemo o tematskim osnovama priča koje im pripadaju. Prvi, koji kao i mnoge priče ove zbirke referišu na muziku, nosi naziv "Ovo je strašno velik grad", dok drugi referiše na film. Njegov naslov je "Godine opasnog življenja".
U toj knjizi, sa izvesnim sentimentom junaka koji su rođeni u Beogradu, zastupljeni su svi toponimi tog grada, među kojima dominiraju Banovo brdo i Ada Ciganlija. No, i pored konstantnog sentimenta, pa i ljubavi prema tom velegradu, pripovedano je i o njegovom savremenom licu i o naličju.
U nekolikim pričama sagledano je mesto ljudi u njemu, osobito mladih. Iako ne bi trebalo, oni su po različitim osnovama marginalci, uzrok tome su prvenstveno društveno-politički i socijalni momenti. Mladi su izgubljeni i u sopstvenim životima, ili pak ukoliko su nađeni, u smislu da imaju emotivne partnere, inhibirani su. Iako su obrazovani, neki od njih nemaju nikakav posao ili imaju posao po ugovoru, pa strepe od njegovog otkazivanja. I oni pak koji imaju dobar posao i novac takođe su marginalci zbog strogo programiranog načina života na koji su dobrovoljno pristali, za koji su se grčevito borili, a koje nameće sistem, tekovine liberalnog kapitalizma. Njima nedostaje pravi miris žene, pa im ostaje da uglavnom uživaju u parfemu - koji iza žena u prolazu ostaje. Stranice na kojima je o tome pripovedano sadrže gorak humor i ironiju.
Takve odlike društva određuju odnos junaka prema samima sebi, prema veoma retkim prijateljima, prema fenomenu prijateljstva uopšte. Svi junaci ovih priča zapravo su usamljenici i rado se sećaju detinjstva kao povlašćenog vremena, uvek sa podsećanjem na tada omiljenu lektiru, najčešće na Andersenove bajke i dela Marka Tvena, i na njihova dublja, metafizička značenja u odnosu na konkretne događaje u stvarnosti.
Oni pak koji u pripovedanom, savremenom trenutku, nisu mladi, sećaju se svoje mladosti kao vremena kada su verovali da su besmrtni, vremena u kom su slušali rokenrol i džez, bili spremni na bunt i verovali da umetnost ima moć da humanizuje i običnog, prosečnog čoveka.
S obzirom na to da su usamljenici, visokoosetljivi, veoma intenzivno doživljavaju senzacije u svim oblastima čovekovog bivanja i delanja, pa i prirode. Čula nekih od njih osetljiva su i na dešavanja u mikrosvetu, oni se, zapravo, iz svoje osetljivosti bave strukturom odnosa i u prirodi i u društvu, upoređuju ih i nalaze više sličnosti nego razlika. Stranice na kojima nalazimo potvrdu za to karakteriše izraziti naturalizam. Na njima potvrđujemo sopstvene pretpostavke o sudbini onih koji nemaju razvijen instinkt povezivanja u zajednicu, onih koji iz različitih razloga teže samoizolaciji. Na tom tragu, kao i na tragu stvaralaštva i ispunjavanja sopstvene sudbine, makar ona bila i tragična, junaci se bave pitanjem slobode. Ono što iskustvo govori, a što najčešće nije u skladu sa sklonostima ili potrebama junaka, jeste činjenica da "izolacija nije sloboda", da "je sloboda u vezama sa drugim ljudima".
Ipak, nesloboda koja se danas vrlo surovo manifestuje ogleda se u tome da stvaralac najčešće mora da bude i činovnik. Dakle, u društvu koje se raspada i koje, naravno, ne mari za kulturu, stvaralaštvo je zapravo - besprizornost. Takvi besprizornici, razume se, ne mogu pripadati društvenom mejnstrimu, pošto nisu zainteresovani za delovanje u NVO sektoru i sličnim organizacijama, a kojima je preko glave činovništvo u kojem su zatečeni i zatočeni.
Najbolje strane ove knjige, nastale na proklizaju pripovedača između jave i sna, čini sećanje na one koji jesu deo kolektivnog duha Beograda - na Raku Drainca, Rastka Petrovića i Stanislava Vinavera. Na tim, i ne samo tim stranama, posvećeno se promišlja o humoru, njegovoj funkcionalnosti i moći, o poetikama pojedinih pisaca koji pripadaju srpskom kulturnom obrascu.
Pored toga, u nekolikim pričama, junaci pripovedači, očigledno pasionirani čitaoci, uvereni i u rehabilitacionu moć književnosti, komentarišu svoju omiljenu lektiru u kojima povlašćeno mesto, s razlogom, zauzima erotska literatura.
"Parobrod u žitu" jedna je od najlepših ove godine objavljenih knjiga o umetnosti napisana u povlašćenom žanru.
Preporučujemo
KNjIŽEVNA KRITIKA: O hranljivoj agoniji stvaranja; Tanja Kragujević, Extravaganza
20. 10. 2020. u 20:34
"TRAMP BIO OPSEDNUT TIME" Merkelova otkrila brojne tajne pred izlazak njenih memoara
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu pred izalazak njenih memoara govorila je, između ostalog, o tome šta novoizabrani predsednik SAD misli o nemačkim automobilima, otkrila da li su joj bile poznate namere ruskog predsednika Vladimira Putina i kako je pokušavala da spreči "invaziju na Ukrajinu", navela je ko joj je pomogao da izbegne regrutaciju za Štazi i šta bi trebalo da uradi njena partija kako bi pobedila na predstojećim izborima u Nemačkoj.
23. 11. 2024. u 16:52
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)