VIRTUELNA REALNOST: Laži i neistine postale su digitalno oružje kojim se nastoji destruirati i ubiti drugi

IAKO je čovek tek nedavno tehnološki ovladao mogućnošću neposrednog predstavljanja sadržaja virtuelne realnosti, ona je sa snevanjem i pričanjem priča oduvek postojala u njegovom svetu u kojem je i ispoljenu fiktivnu agresiju doživljavao kao stvarnu.

Foto: A. Stanković

Sagledani kao činioci njegove integralne realnosti, fikcija i stvarnost su utoliko važni ukoliko njime i u njima on uspe da osmisli i potvrdi svoje postojanje. I upravo ta mogućnost da se u sajber prostoru oslobodi sopstvena agresivnost i deluje na druge, dokazuje komplementarnost i jedinstvo stvarnog i virtuelnog. Da agresija u sferi fikcije nije i fiktivna agresija, pokazuje upravo recepcija sadržaja u virtuelnoj realnosti u kojoj je pojedinac dobio mogućnost da sofisticirano izrazi svoju agresivnost.

Deca i mladi odrastaju danas u svetu savremenih tehnologija koji im uskraćuje mogućnost da razvijaju svoju sposobnost empatije i saosećanja sa drugim. Umesto nekadašnjeg slušanja priča i čitanja knjiga, koje je omogućavalo da nauče da se užive u ulogu drugih i prožive ugodne i neugodne emocije izazvane događajima kroz koje je junak prolazio, danas su njihova dominantna zabava kompjuterske igrice. U njima je drugi puki objekat kojim se manipuliše i kojem se može učiniti najveće zlo, a da se zbog toga ne oseti nikakva odgovornost i krivica. Zbog formalne prisutnosti, a suštinske odsutnosti u komunikaciji sa drugim u virtuelnom svetu, pojedinac ne razvijajući svoju empatiju postaje sklon da vređa, ponižava i povređuje druge. Tako je i nastala poznata i popularna video-igra "Karmagedon", u kojoj igrač kao vozač automobila treba da stigne do cilja usmrćujući usput pešake. Nedozvoljena i kažnjiva bahatost u saobraćaju zbog koje stradaju drugi postala je u ovoj igri zadovoljstvo u hotimičnog gaženju ljudi. Biblijski Armagedon, kao polje odsudne bitke između dobra i zla, transponovan je u ravan simboličkog i virtuelnog zbivanja, u kojem čovek pristaje na ulogu u igri svog samouništenja. U ovom kontekstu treba pomenuti da je 2020. godine na aplikaciji "Tik Tok", koja donosi video-zapis sa porukama za primenu snimljenog u svakodnevnom životu, nastao i opasan izazov "razbijač lobanje". Njime se sugeriše podmetanje nogu osobi koja skače sa ciljem da se ona spotakne, padne i izlomi ruku, nogu ili glavu.

Iluzija neograničene slobode u virtuelnom prostoru dobila je drugo značenje kada je učestalo ispoljavanje agresije motivisalo vlasnike pojedinih društvenih mreža da se ograde od takvog načina komunikacije svojih korisnika i uspostave određena etička pravila. U tom kontekstu je važan uzrok raskida saradnje između "Fejsbuka" i "Vibera".

Naime, kao reakcija na nesuprotstavljanje nasilničkoj retorici i govoru mržnje na "Fejsbuku", "Viber" je krajem juna 2020, kao jedna od vodećih aplikacija za razmenu poruka i besplatnu i bezbednu komunikaciju na svetu, prekinuo sve poslovne odnose sa ovom društvenom mrežom.

Time nije zaustavljen ovaj aspekt komunikacije koji omogućuje pojedincu da lako, porukama preko društvenih mreža i slanjem mejlova, ispolji svoj negativitet i izvrši elektronsku agresiju. Budući da su laži i neistine postale digitalno oružje kojim se nastoji destruirati i ubiti drugi, današnji sajber prostor omogućuje da se pod prikrivenim identitetom koriste dezinformacije i laži kao efikasno sredstvo agresije za napade na konkretne osobe i institucije. U realnosti novog načina komunikacije, hejteri uspevaju da pod maskom fiktivnih podataka o sebi i skriveni iza anonimnosti slobodno ispolje svoju malicioznost i iskažu tamnu stranu svoje ličnosti. Otvarajući profile na društvenim mrežama pod lažnim imenima, digitalni nasilnici zloupotrebljavaju ove komunikacijske mogućnosti da bi uznemiravali, maltretirali, ponižavali, nervirali i provocirali druge osobe. Postavljanjem kompromitujućih tračeva o njima, oni zapravo ispoljavaju svoje negativne emocije i mržnju, izražavajući i duboko lično nezadovoljstvo sobom. Zbog takvih napada i maltretiranja, pojedine osobe izvršavaju samoubistvo kako bi izašle iz nepodnošljivog sveta. Osim što dovodi pojedinca do očaja i čini da podigne ruku na sebe, vređanje i ismejavanje drugih, koje se najpre pojavi na internetu, prethodi napadu na njih i u stvarnosti. Događaj u virtuelnoj realnosti je tako i svojevrstan magijski čin koji najavljuje i inicira stvarni događaj.

U virtuelnom saobraćanju nisu zapostavljeni ni klasični, fizički oblici agresije. Kada izvršilac nasilja snimi kamerom svoje nedelo i postavi ga na društvenoj mreži, tada se fizičko pretvori i produži u elektronsko nasilje (Subotić, "Digitalni izazov - putevi hrišćanstva u civilizaciji binarnog koda", 93). Pokazuje se da zadovoljstvo frustriranog nasilnika nije samo u vršenju nasilja i oslobađanju svoje agresivnosti, već i u pričanju priča o tome, odnosno postavljanju video-sadržaja kojima skreće pažnju na sebe (Toh, "Nasilnici - jedan vid ispitivanja psihologije nasilja", 244). Iza takvih devijantnih pojava kriju se pojedinci sa psihološkim problemima i upravo je takvo njihovo ponašanje svojevrstan vapaj za pomoći.

Virtuelna realnost omogućuje pojedincima da ispolje tamnu stranu svoje prirode tako što svesnom zlonamernošću nanose drugima štetu i čine zlo. Hakerisanjem, ubacivanjem virusa i pljačkanjem, sajber kriminalci svojom maštovitošću i kreativnošću u intelektualnom ratu, koji se permanentno vodi protiv njih, postaju sve veće iskušenje za odbranu od njihove agresije. Ova sajber gerila napada sisteme ne zbog neke neposredne koristi, već zbog satisfakcije u sopstvenoj superiornosti nad njihovim kreatorima. Međutim, u virtuelnom svetu su i profilisani moderni pljačkaši bez revolvera, već naoružani znanjem i beskrupuloznošću. Organizovani u kriminalne grupe, oni stvaraju lažne investicione platforme i koristeći veb-strane uspevaju da privuku investitore koji ulažući svoj novac postaju žrtve njihovih obmana.

(Odlomak iz knjige "Agresija i kultura", izdavač "Data status")

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije