STO PUTA PONOVLJENA LAŽ POSTAJE ISTINA: Medijska histerija na Zapadu je na vrhuncu, ali Rusija ne planira da okupira i pripoji Ukrajinu

ZAPADNI mediji optužuju Rusiju da želi da izvrši invaziju na Ukrajinu, a čini se da zapadni spin-doktori pretpostavljaju da su njihove mete već uspešno obrađene. Smatraju da će prosečan korisnik medija na Zapadu poverovati u navodne Putinove nasilne planove, posle sličnih vesti koje se godinama plasiraju, piše američki analitičar Endrju Koribko.

Foto: Tanjug/AP

Zapad predvođen Sjedinjenim Državama i njihovi saveznici iz glavnih medija vrte lažnu priču da Rusija želi da „napadne“ Ukrajinu, ne objašavajući zašto bi Moskva to uopšte želela da uradi. Publika na koju ciljaju bi jednostavno trebalo da prihvati kao činjenicu sve njihove dramatične tvrdnje, bez dovođenja u pitanje. Zapadni mediji svoje tvrdnje navodno dokazuju vestima o gomilanju trupa Rusije duž njenih zapadnih granica. Čini se da spin-doktori, koji stoje iza ove kampanje u okviru informacionog rata, pretpostavljaju da su njihove mete već uspešno obrađene, i da će u to poverovati, posle neprestanih sličnih lažnih vesti koje se godinama plasiraju.

Foto: Ministarstvo odbrane Ruske Federacije

Ključno je razotkriti ovu lažnu priču. Rusija nema apsolutno nikakav interes da „napadne“ Ukrajinu. Na stranu Krim, koji je jedinstven slučaj i koji ne igra nikakvu ulogu u trenutnoj krizi, nijedna teritorija koju Kijev smatra svojom nije vredna finansijskih, vojnih i političkih troškova Rusije. Ono što se zaista dešava, jeste to da je Rusija konačno povukla svoje crvene linije u odnosu na stalno širenje NATO-a na istok i moguće raspoređivanje nuklearnih raketa blizu svoje granice. Moskva mora da osigura da su njeni nuklearni kapaciteti sposobni za uzvratni udar i tako zadrži stratešku ravnotežu.

Ništa od ovoga se ne odnosi na neku teritoriju, posebno ne na dve samoproglašene republike u Donbasu. Iako u samoj Rusiji postoje emotivni argumenti za podršku njihovim građanima, njihovo formalno uključivanje u Rusku Federaciju se (barem još uvek) nije smatralo vrednim očekivanih troškova. Te teritorije nemaju stratešku vrednost kao Krim, niti isti ubedljiv istorijsko-politički presedan za (ponovno) pripajanje. One čak i ne formiraju takozvane tampon-zone jer čine samo deo rusko-ukrajinske granice.

Ovi razlozi su još očigledniji kada se govori o ostatku Ukrajine. Značajan deo ove etnički mešovite zemlje danas patološki mrzi Rusiju. Moskva ne bi imala interes da ih nasilno „anektira“, kao što Zapad redovno tvrdi, samo zarad „prestiža“ i da bi tamo rizikovala gerilski rat. Štaviše, Ukrajina je već uglavnom deindustrijalizovana i stoga nije vredna ekonomskih troškova „pripajanja". Ako ništa drugo, to bi predstavljalo veliko opterećenje za već opterećeni ruski budžet. Da ne pominjemo sve sankcije koje bi mogao da uvede Zapad predvođen SAD.

Foto: AP

Predsednik Putin nije neki „krajnje desničarski etnonacionalista“, kao što su ga pogrešno prikazali zapadni mejnstrim mediji. Iako mu je stalo do položaja sunarodnika u inostranstvu, posebno u bivšem Sovjetskom Savezu, on nije motivisan za obnovu SSSR-a. On želi je da se očuva mogućnost Rusije za uzvratni nuklearni udar, i smatra da je ona ugrožena stalnim širenjem NATO-a na istok.

Ove velike strateške kalkulacije su iznad razumevanja prosečnih korisnika medija na Zapadu, koji su uglavnom već godinama zaglupljeni dramatičnim i veoma emotivnim pričama koje izazivaju strah o ruskim motivima. 

U najgorem slučaju eventualnog konvencionalnog rusko-ukrajinskog sukoba – Rusija bi planirala da „uđe, završi i izađe“, a ne da „napadne“, „okupira“, a zatim „anektira“ Ukrajinu, bilo delimično ili u celini, iz razloga koji su gore objašnjeni. Cilj Moskve je neutralisanje vojnu pretnje svojim crvenim linijama, premda bi to moglo da se uradi pomoću doktrine „šoka i strahopoštovanja“, u zavisnosti od scenarija.

Ono što je najopasnije u svemu ovome jeste da je antiruska frakcija američke vojne, obaveštajne i diplomatske birokratije („duboka država“) možda sama sebe ubedila da u odnosu sa Rusijom može da izazove takozvanu „krizu kojom se može upravljati“.

To bi bilo učinjeno da bi se oslabio rastući domaći pritisak na Bajdena posle njegovog niza zakonskih neuspeha, i da bi se unizilo održavanje predstojećih Zimskih olimpijskih igara u Pekingu, baš kao što su SAD to učinile tokom Letnjih olimpijskih igara u Pekingu 2008, pošto je Gruzija isprovocirala rat sa Rusijom u to vreme.

Ukrajinci imaju novo oružje, Foto AP

Pripremajući ovaj mogući scenario, oni su preduslovili javnost da očekuje od Rusije da „napadne“, „okupira“ i „aneksira“ Ukrajinu, iako u stvarnosti sve što bi Rusija mogla da uradi jeste neutralisanje vojne pretnje svojoj sposobnosti uzvratnog udara, možda kroz ograničenu kopnenu kampanju u tom cilju, a možda i kroz priznavanje republika Donbasa. Rusija ni pod kojim okolnostima neće „napasti“, „okupirati“ i „anektirati“ celu Ukrajinu, jer bi to bilo krajnje kontraproduktivno i ne bi vredelo finansijskih, vojnih i političkih troškova.

BONUS VIDEO: 

PANIKA U AMERICI: Trupe, duge cevi, vanredno stanje... Šta sledi narednih dana?

Preporučujemo

Svet

0 1

RUSIJA PREBACUJE SU-35S U BELORUSIJU: Lovci će nakon toga stupiti na borbeno dežurstvo

26. 01. 2022. u 07:50

Svet

0 0

RUSKA SEVERNA FLOTA VEŽBA NA ARKTIKU: Planirano učešće do 30 vojnih brodova

26. 01. 2022. u 07:22

Svet

0 4

POKUŠAJ PSIHOLOŠKOG PRITISKA NA RUSIJU: Pentagon povlači opasan potez na šahovskoj tabli - da li je prava meta "Severni tok 2"

25. 01. 2022. u 22:17

Svet

0 0

RUSKA AVIJACIJA UVEŽBAVA RAKETNE NAPADE: Više od 60 lovaca i bombardera učestvuje na manevrima (VIDEO)

25. 01. 2022. u 18:41 >> 19:51

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije