VAŠINGTON: KINEZI, NE ŠALJITE RUSIMA ORUŽJE - Bura posle mirovnog plana Pekinga za sukob u Ukrajini

POJAČANE diplomatske aktivnosti Pekinga oko sukoba u Ukrajini koje su, pošto je najviši kineski diplomata Vang Ji učestvovao na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, a onda dobrodošlicom dočekan kod ruskog predsednika Vladimira Putina u Moskvi, kulminirale mirovnim planom najmnogoljudnije zemlje za mir u 12 tačaka, izazvale su globalni potres.

Foto: Tanjug/AP Photo/Evan Vuči

Ministri finansija najvećih svetskih ekonomija (G20) nisu uspeli da se dogovore oko završne reči posle samita u Indiji, pošto je Kina odbila da osudi rusku invaziju na Ukrajinu. Moskva je, istovremeno, saopštila da su "antiruske" zapadne zemlje "destabilizovale" G20 i optužila Sjedinjene Države, Evropsku uniju i zemlje G7 za "jasnu ucenu", pozivajući ih da "priznaju objektivnu realnost multipolarnog sveta".

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da želi da se sastane sa kineskim predsdnikom Si Đinpingom da bi razgovarali o mirovnom planu, ali i da samo zemlja u kojoj se vodi rat može da inicira mirovne pregovore. A iz EU, NATO i Vašingtona stigla su direktna upozorenja Pekingu.

Iako je Kina ponudila mirovni plan, a ne naoružavanje Rusije, s obe strane Atlantika, iz SAD i iz Nemačke, put Pekinga su krenula upozorenja da ne šalju oružje Moksvi. Američki predsednik Džozef Bajden je konstatovao: "Putin mu aplaudira, pa kako bi to moglo da bude dobro?", da bi onda usledilo konkretno upozorenje savetnika Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena:

- Peking će morati da donese sopstvene odluke o tome kako će postupiti, da li će pružiti vojnu pomoć. Ali, ako ode tim putem, to će Kinu koštati - rekao je Saliven za Si-En-En i dodao da su američki zvaničnici upozorili kineske kolege iza zatvorenih vrata i koliko bi to moglo da ih košta.

Direktor CIA Vilijam Berns izjavio je prethodno za Si-Bi-Es njuz da postoji mogućnost da "kinesko vođstvo razmatra da obezbedi Rusiji oružje", ali da Kina još nije donela tu odluku.

- Zbog toga su, smatram, državni sekretar Entoni Blinken i predsednik Bajden mislili da je važno da jasno navedu kakve bi bile posledice - pojasnio je direktor CIA.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je, istovremeno, da o Kini treba suditi na osnovu njenih postupaka u vezi sa ratom u Ukrajini, a ne na osnovu onoga šta govori. On je, povodom kineskog predloga za prekid vatre u Ukrajini, izrazio skepticizam, jer se istovremeno čuju izveštaji - za koje je rekao da ne zna da li su tačni - da Kina možda planira da snabdeva Rusiju dronovima.

NATO i Evropska komisija izneli su sumnje u vezi sa kredibilitetom Pekinga da bude posrednik. A nemački kancelar Olaf Šolc kritikovao je kineski mirovni predlog:

- Iz moje perspektive, ne postoji jasna rečenica koja kaže: ruske trupe moraju da se povuku - primetio je Šolc.

Istakavši da "ne može biti mira pod ruskim uslovima", on je zatražio od indijskog premijera Narendre Modija da Indija podrži, ili bar da ne blokira, napore Zapada da izoluje Rusiju zbog rata protiv Ukrajine. Modi, međutim, nije odstupio od opreznog pristupa, rekavši da Indija želi da se sukob okonča dijalogom i diplomatijom.

- Indija je spremna da pruži svoj doprinos svakoj mirovnoj inicijativi - dodao je premijer Modi, ali se uzdržao od bilo kakvih otvorenih kritika na račun Rusije s obzirom na to da je Moskva glavni dobavljač oružja, nafte i drugih prozvoda za Indiju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije