Reportaže

PRAVE MUZEJ KOJI SE - SADI: Supružnici Ivana i Dragan Sretenović, nedaleko od Monice, čuvaju stare i sade nove vrste drveća

Д. Матовић

13. 07. 2024. u 07:00

BUKVE su sposobne da gaje prijateljstvo, i da se čak uzajamno hrane. Neverovatno su društvene, ali samo u odnosu na svoju vrstu, dok druge biljke "napadaju" da bi se povukle. Hrast je oduvek bio sinonim snage i uzvišenosti, i fizičke i duhovne. Prvo je među stablima postalo simbol mnogih vladara, pa se najčešće susreće u heraldici.

ПРАВЕ МУЗЕЈ КОЈИ СЕ - САДИ: Супружници Ивана и Драган Сретеновић, недалеко од Монице, чувају старе и саде нове врсте дрвећа

Privatna arhiva

Pokazuje nam Ivana Sretenović drveće u neobičnoj šumi. Ona i njen suprug Dragan odlučili su da u blizini njihove porodične kuće, u selu Tolić podno Maljena, naprave muzej koji se ne gradi nego - sadi. Od komšije su kupili 24 ara zemlje sa idejom da tu bude Muzej šume.

- Kada smo šumu raskrčili od trnja i korova, pronašli smo tridesetak različitih stabala - kaže Dragan. - Poželeli smo da ispričamo priču o svakom drvetu koje smo tu zatekli, a posadili smo i neke vrste koje rastu na drugim kontinentima dok smo nekoliko stabala zasadili u čast važnim porodičnim događajima. Kada je rođen naš sin Dimitrije posadili smo paulovniju, koja u Kini raste od davnina. Prema verovanju na Dalekom istoku, svaka porodica bi trebalo da ima makar jedan predmet u kući izrađen od ovog drveta jer donosi sreću i blagostanje. Legenda kaže da će feniks sleteti na njeno drvo samo ako je vladar te zemlje dobar i pametan. A, pokazalo se da listovi paulovnije dobro upijaju ugljen-dioksid, koji je glavni krivac za takozvani efekat staklene bašte.

Privatna arhiva

 

Dragan i Ivana nam pričaju zanimljive priče o drveću kojih nema na internetu: da se grab pominje kao pokroviteljsko drvo u horoskopu Druida, a od davnina mu se pripisuje sposobnost da razbistri svest, poveća koncentraciju i poboljša pamćenje. A, breza, prema verovanjima, u svom lišću krije duše mrtvih.

- Upravo zbog toga je naši preci nisu sadili uz samu kuću, već pored kapije - priča Ivana. - Obavezno su pored ovog drveta stavljali klupu da bi uživali u njegovoj lepoti i razgovarali sa njim. Smatralo se da unosi mir u dušu. I brest je poznato i lekovito drvo, za koje su vezana mnoga verovanja. U Sreteničkoj župi je "samovilsko" drvo pod kojim se ne sme sedeti, ni zaspati. Kod Šida se spominje jedan brest na kome ima najviše vila. O kultnom odnosu prema brestu svedoče i imena naselja. Samo u centralnoj Srbiji od 2.850 dendrotoponima po brestu nosi naziv čak 85: Brestovik, Bresnik, Brešće, Brestovica...

Privatna arhiva

 

Zastajemo i pored ariša i bora.

- Ariš se koristio za gradnju i rekonstrukciju mnogih građevina širom sveta. U izgradnji Venecije korišćeno je više od 400.000 njegovih stabala. Drveni elementi od sibirskog ariša krase unutrašnjost moskovskog Kremlja, kao i Zimski dvorac u Sankt Peterburgu. Upečatljiv primer je katedrala Svetog Stefana u Beču, koja je potpuno uništena u požaru 1258. i obnovljena 1263, pri čemu su za to uglavnom korišćene grede od sibirskog ariša koje su preživele požar - kaže Dragan.

Mesto i za zapostavljene vrste

U MUZEJU šume nalaze se i zapostavljene vrste drveća, koje novije generacije, nažalost, malo poznaju.

- Stekao sam utisak da su ljudi čuli za mnoge od njih, a da ne znaju kako izgledaju - kaže Dragan. - Imamo staro drvo mušmule, divlju trešnju i dud. Posle obilaska, posetioci kod nas mogu da probaju sok od zove, koja takođe raste u našoj šumi.

Privatna arhiva

Sretenovići su odrasli u gradovima: Ivana u Beogradu, a Dragan u Čačku. Pre šest godina, posle venčanja, odlučili su da se dosele na imanje Draganovog dede, smešteno četiri kilometra od Mionice. Ivana je diplomirani ekonomista, a Dragan je završio turizam.

- Nasledio sam ovo imanje kada je deda preminuo 2009. - kaže Dragan. - Da se ne bi ugasilo, zasadio sam aroniju na maloj parceli, a sada je gajimo na dva i po hektara. Kasnije sam zasadio i šljive, a kada smo Ivana i ja odlučili da se preselimo, renovirali smo staru kuću i obnovili sve objekte. Mogli smo da živimo u gradu, ali nešto nas je vuklo da se preselimo na selo. Život je ovde mnogo lepši i izazovniji nego u gradu. Naša deca rastu uz kobilu Dobrilu i naše pse i mačke: Ljubicu, gospođu Savku, Balerinu, Gileta, Prla i Loru.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

O ROBOTIMA U KINI UČILI IZ PRVE RUKE: Šampioni Srbije iz Vladičinog Hana posetili Šangaj
Reportaže

0 0

O ROBOTIMA U KINI UČILI IZ PRVE RUKE: Šampioni Srbije iz Vladičinog Hana posetili Šangaj

NACIONALNI šampioni iz Vladičinog Hana, uspešni učenici Tehničke škole, višestruki osvajači mnogih nagrada i priznanja na takmičenjima u robotici, boravili su u Kini. Gostovali su na šangajskom Tehničkom institutu za elektroniku i informatiku (STIEI), a zanimljivo je, kako su nam ispričali, da je kampus u kom su boravili veći od njihovog gradića na Južnoj Moravi.

22. 12. 2024. u 22:34

ZIMSKA ČAROLIJA U KRAGUJEVCU : „Čarolija je kad zalede vodu, pa se klizaš“
Reportaže

0 0

ZIMSKA ČAROLIJA U KRAGUJEVCU : „Čarolija je kad zalede vodu, pa se klizaš“

„Zimska čarolija“, niz atraktivnih manifestacija namenjenih pre svega deci ali i odraslima, koji se svake zime odvijaju na gradskim trgovima u Kragujevcu, počela je otvaranjem klizališta uz performanse animatora, plesača, klovnova, džinova na štulama i nezaobilaznim vatrometom. Nastup Leontine i hora „Čarolija“ upotpunio je doživljaj i označio početak još jedne kragujevačke „Zimske čarolije“.

22. 12. 2024. u 22:33

Politika
Tenis
Fudbal
OPASNOSTI SU SVE VEĆE Putin progovorio o trećem svetskom ratu - Mi vidimo šta radi naš protivnik

"OPASNOSTI SU SVE VEĆE" Putin progovorio o trećem svetskom ratu - Mi vidimo šta radi naš protivnik