Reportaže

PRAVE MUZEJ KOJI SE - SADI: Supružnici Ivana i Dragan Sretenović, nedaleko od Monice, čuvaju stare i sade nove vrste drveća

D. Matović

13. 07. 2024. u 07:00

BUKVE su sposobne da gaje prijateljstvo, i da se čak uzajamno hrane. Neverovatno su društvene, ali samo u odnosu na svoju vrstu, dok druge biljke "napadaju" da bi se povukle. Hrast je oduvek bio sinonim snage i uzvišenosti, i fizičke i duhovne. Prvo je među stablima postalo simbol mnogih vladara, pa se najčešće susreće u heraldici.

ПРАВЕ МУЗЕЈ КОЈИ СЕ - САДИ: Супружници Ивана и Драган Сретеновић, недалеко од Монице, чувају старе и саде нове врсте дрвећа

Privatna arhiva

Pokazuje nam Ivana Sretenović drveće u neobičnoj šumi. Ona i njen suprug Dragan odlučili su da u blizini njihove porodične kuće, u selu Tolić podno Maljena, naprave muzej koji se ne gradi nego - sadi. Od komšije su kupili 24 ara zemlje sa idejom da tu bude Muzej šume.

- Kada smo šumu raskrčili od trnja i korova, pronašli smo tridesetak različitih stabala - kaže Dragan. - Poželeli smo da ispričamo priču o svakom drvetu koje smo tu zatekli, a posadili smo i neke vrste koje rastu na drugim kontinentima dok smo nekoliko stabala zasadili u čast važnim porodičnim događajima. Kada je rođen naš sin Dimitrije posadili smo paulovniju, koja u Kini raste od davnina. Prema verovanju na Dalekom istoku, svaka porodica bi trebalo da ima makar jedan predmet u kući izrađen od ovog drveta jer donosi sreću i blagostanje. Legenda kaže da će feniks sleteti na njeno drvo samo ako je vladar te zemlje dobar i pametan. A, pokazalo se da listovi paulovnije dobro upijaju ugljen-dioksid, koji je glavni krivac za takozvani efekat staklene bašte.

Privatna arhiva

 

Dragan i Ivana nam pričaju zanimljive priče o drveću kojih nema na internetu: da se grab pominje kao pokroviteljsko drvo u horoskopu Druida, a od davnina mu se pripisuje sposobnost da razbistri svest, poveća koncentraciju i poboljša pamćenje. A, breza, prema verovanjima, u svom lišću krije duše mrtvih.

- Upravo zbog toga je naši preci nisu sadili uz samu kuću, već pored kapije - priča Ivana. - Obavezno su pored ovog drveta stavljali klupu da bi uživali u njegovoj lepoti i razgovarali sa njim. Smatralo se da unosi mir u dušu. I brest je poznato i lekovito drvo, za koje su vezana mnoga verovanja. U Sreteničkoj župi je "samovilsko" drvo pod kojim se ne sme sedeti, ni zaspati. Kod Šida se spominje jedan brest na kome ima najviše vila. O kultnom odnosu prema brestu svedoče i imena naselja. Samo u centralnoj Srbiji od 2.850 dendrotoponima po brestu nosi naziv čak 85: Brestovik, Bresnik, Brešće, Brestovica...

Privatna arhiva

 

Zastajemo i pored ariša i bora.

- Ariš se koristio za gradnju i rekonstrukciju mnogih građevina širom sveta. U izgradnji Venecije korišćeno je više od 400.000 njegovih stabala. Drveni elementi od sibirskog ariša krase unutrašnjost moskovskog Kremlja, kao i Zimski dvorac u Sankt Peterburgu. Upečatljiv primer je katedrala Svetog Stefana u Beču, koja je potpuno uništena u požaru 1258. i obnovljena 1263, pri čemu su za to uglavnom korišćene grede od sibirskog ariša koje su preživele požar - kaže Dragan.

Mesto i za zapostavljene vrste

U MUZEJU šume nalaze se i zapostavljene vrste drveća, koje novije generacije, nažalost, malo poznaju.

- Stekao sam utisak da su ljudi čuli za mnoge od njih, a da ne znaju kako izgledaju - kaže Dragan. - Imamo staro drvo mušmule, divlju trešnju i dud. Posle obilaska, posetioci kod nas mogu da probaju sok od zove, koja takođe raste u našoj šumi.

Privatna arhiva

Sretenovići su odrasli u gradovima: Ivana u Beogradu, a Dragan u Čačku. Pre šest godina, posle venčanja, odlučili su da se dosele na imanje Draganovog dede, smešteno četiri kilometra od Mionice. Ivana je diplomirani ekonomista, a Dragan je završio turizam.

- Nasledio sam ovo imanje kada je deda preminuo 2009. - kaže Dragan. - Da se ne bi ugasilo, zasadio sam aroniju na maloj parceli, a sada je gajimo na dva i po hektara. Kasnije sam zasadio i šljive, a kada smo Ivana i ja odlučili da se preselimo, renovirali smo staru kuću i obnovili sve objekte. Mogli smo da živimo u gradu, ali nešto nas je vuklo da se preselimo na selo. Život je ovde mnogo lepši i izazovniji nego u gradu. Naša deca rastu uz kobilu Dobrilu i naše pse i mačke: Ljubicu, gospođu Savku, Balerinu, Gileta, Prla i Loru.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

ŽELIM DA MLADI OSTVARE SNOVE: Hirurg Cvetko Jovanović sav novac koji je dobio ѕa 90. rođendan poklonio Ivi Ristić, koja studira u SAD
Reportaže

0 0

ŽELIM DA MLADI OSTVARE SNOVE: Hirurg Cvetko Jovanović sav novac koji je dobio ѕa 90. rođendan poklonio Ivi Ristić, koja studira u SAD

VEĆ četiri decenije za svaki jubilarni rođendan hirurg dr Cvetko Jovanović (90) zamoli svoje goste da umesto poklona daju novac koji će proslediti onome kome je potreban. Sav novac koji je sakupljen za njegov 50. rođendan darivao je sirotištu, za 60. deci na Kosovu i Metohiji. Novac koji je dobio za 70. rođendan poklonio je za novi krovni pokrivač Muzeja u Čačku, a kako to nije bilo dovoljno dodao je još svojih sredstava. Ove godine odlučio je da pomogne Ivi Ristić, mladoj devojci koja studira prava u Americi.

07. 08. 2024. u 17:19

OD ZLOČINA HRVATSKE VOJSKE I PILOTA NA PETROVAČKOJ CESTI PROŠLO 29 GODINA: Još nekažnjeno i ubistvo četvoro dece
Reportaže

0 6

OD ZLOČINA HRVATSKE VOJSKE I PILOTA NA PETROVAČKOJ CESTI PROŠLO 29 GODINA: Još nekažnjeno i ubistvo četvoro dece

PRIPADNICI hrvatskog vojnog vazduhoplovstva, pre tačno 29 godina, izvršili su, i to na teritoriji druge države - BiH, jeziv zločin nad Srbima: na Petrovačkoj cesti bombardovali su kolonu prognanika koji su iz svojih domova u severnoj Dalmaciji i Lici izbegli spasavajući gole živote pred naletom zločinačke vojno-policijske akcije "Oluja". U mestu Janjilo, između Petrovca i Ključa ubili su 10 civila, među njima četvoro dece, i teško ranili najmanje 24 ljudi.

07. 08. 2024. u 16:35

BANIJSKA BRDA SANJAO SAM U RAVNOJ MAČVI: Nikola Janjanin, iz Gornje Bačuge, posle Oluje vratio se na ognjište i poljoprivrednik je za uzor
Reportaže

0 8

BANIJSKA BRDA SANJAO SAM U RAVNOJ MAČVI: Nikola Janjanin, iz Gornje Bačuge, posle "Oluje" vratio se na ognjište i poljoprivrednik je za uzor

KAD smo čuli da je krenuo opšti napad na Krajinu i Srbe, krenuli smo sa narodom kao naši stari u Drugom svetskom ratu da se sklonimo u Šamaricu, veliku šumu u brdu. Dok sve ne prođe, dok se ne reši. Pomislili nismo da ćemo kao izbeglice doći u Srbiju. Krenuli smo, tog 5. avgusta 1995, oko sedam ujutru i u 10 bili u Dugošima. Tada nas je nadleteo vojni avion i bacio bombu, 250 metara od nas. Jasno je bilo da je namerno, da nas digne da krenemo dalje.

07. 08. 2024. u 12:31

Politika
Tenis
Fudbal
OTKRIVEN PAKLENI PLAN OPOZICIJE I STRANIH AGENTURA: ŽELE VUČIĆEVU GLAVU NA BEOGRADSKOM MAJDANU!

OTKRIVEN PAKLENI PLAN OPOZICIJE I STRANIH AGENTURA: ŽELE VUČIĆEVU GLAVU NA BEOGRADSKOM MAJDANU!