DO 30 STRANICA USTAVA UZ BELE RUKAVICE : "Novosti" u Arhivu Srbije gde se čuva originalni primerak rukom pisanog sretenjskog dokumenta

NA Sretenje, pre tačno 190 godina, Srbija je dobila svoj prvi ustav. Sretenjski ustav iz 1835. bio je pionirski pokušaj modernizacije tadašnje kneževine Srbije i uspostavljanja jasne podele vlasti. Ovaj dokument garantovao je građanske slobode i ukidanje feudalizma. Ali, velike sile nisu bile spremne za to. Ustav je de fakto trajao 14 dana, a de jure ukupno 55 dana, jer je pod pritiskom Osmanske, Habzburške i Ruske imperije ukinut.

Foto: Zoran Jovanovic

Originalni primerak Sretenjskog ustava čuva se u Državnom arhivu Srbije. "Novosti" su dobile priliku da vide ovaj dokument koji se retko izlaže. Ustav se nalazi u depou, u specijalnoj vitrini, u strogo kontrolisanim uslovima. Pisan je rukom, krasnopisom, a korice su od goveđe kože. Na 30 stranica, u 14 poglavlja i 142 člana, jasno su određene ingerencije zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, što je u to vreme bilo izuzetno napredno za jednu autonomnu, ali ne i nezavisnu kneževinu. Podsetimo, Srbija je nezavisnost stekla tek 1878. na Berlinskom kongresu.

- Dokument je u izuzetno dobrom stanju - kaže nam arhivator Anja Vulić, dok otvara posebnu kutiju u kojoj se Ustav čuva. - Tekst i brojevi su lako čitljivi, a pravni termini često opisno objašnjeni, zato što u to vreme nije postojala standardizovana terminologija. Ustav je pisan pre Vukove reforme jezika i za mnoge pravne termine nisu postojale odgovarajuće reči. Mnogi pravni termini su navođeni opisno, jer nije postojala konkretna reč u srpskom jeziku. Pisan je ijekavicom. Osim što je prvi ustav Kneževine Srbije, jedno od njegovih najznačajnijih obeležja je to što je nastao po uzoru na belgijski.

Foto: Zoran Jovanovic

Sretenjski ustav stvoren je u turbulentnom periodu. Pobuna rasinskog serdara Milete Radivojevića 1835. primorala je kneza Miloša Obrenovića da popusti pred zahtevima protivnika njegove apsolutne vlasti. Oni su tražili ograničenje kneževskih ovlašćenja i uspostavljanje Državnog sovjeta kao institucije koja bi vršila kontrolu nad vladarom. Iako je Miloš već 1834. na Spasovdanskoj skupštini obećao donošenje ustava, tek posle pobune postalo je jasno da više nema izbora.

Foto: Zoran Jovanovic

- Tokom vladavine kneza Miloša događale su se bune. Mnoge od njih su krvavo ugušene - podseća naša sagovornica. - Miletina buna bila je drugačija, jer su važne ličnosti srpske kneževine učestvovale u njoj. Među pobunjenicima bili su i braća Stojan i Aleksa Simić, Branko Majstorović, Avram Petronijević i kneževa supruga Ljubica. Knez je brzo shvatio da mora da pregovara sa pobunjenicima koji su tražili svojevrsno načelo podele vlasti i da se ograniči njegova vladavina.

Ustav je nastao za samo tri nedelje. Napisao ga je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Zemuna i lični sekretar kneza Miloša. Kao dugogodišnji sekretar kneževske kancelarije, dobro je poznavao političku situaciju i bio svestan da će modernizacija državnog sistema naići na otpor.

Inače, od Spasovdanske skupštine 1834. do Sretenja 1835. nije bilo nacrta ustava koji bi bio prihvatljiv knezu, ali kada je ustav obnarodovan više nije bilo važno da li zadovoljava kriterijume Miloša Obrenovića. Morao je da se donese. Ustav je na narodnoj skupštini u Kragujevcu usvojen bez formalnog glasanja, već jednoglasnim burnim odobravanjem i usklicima, odnosno aklamacijom.

Foto: Zoran Jovanovic

- U to vreme nije postojao model po kome funkcioniše skupština - kaže Vulić. - U Ustavu je bilo predviđeno da knez i Državni sovjet budu organi zakonodavne i izvršne vlasti. Državni sovjet je imao uticaja i u sudskoj vlasti, kao sud trećeg i poslednjeg stepena - član 78. Sovjetnici su mogli da predlažu zakone, ali je knez imao pravo veta ukoliko mu određeni zakon ne odgovara. Kroz istoriju srpske ustavnosti najvažnije zakonodavno telo postaće narodna skupština, ali u Sretenjskom ustavu to nije bio slučaj. Ustavom je predviđeno da se skupština sastaje svake godine o Đurđevdanu kao organ savetodavnog karaktera i imala je izvesna budžetska ovlašćenja.

Anja Vulić lista stranice Ustava. Stari dokument ne sme se listati bez rukavica. Dolazi do glave 11, uz koju piše "Obštenarodna prava Srbina". Čitamo: "...Svaki Srbin i bez svake razlike jednak je pred zakonima Srbskim, kako u obrani, tako i u kazni na svim sudovima ot najmanjeg do najvedeg; Niko u Serbiji da ne stoji više ot tri dana u zatvoru, a da mu se ne javi krivica, za koju je zatvoren, i da se ne uzme na ispit; Niko u Serbiji ne može kaznjen biti, ved po zakonu i po presudi nadležnoga suda; Ko se pokusi, dirnuti u tuđe dobro i imanje, ili prisvajati ga, ili okrnjiti, onaj de se smatrati za narušitelja obštenarodne bezbjednosti, bio on ko mu drago i ot kud mu drago..."

- Ova glava Sretenjski ustav stavlja u rang najmodernijih najviših pravnih akata tog doba - navodi Vulićeva. - Njom su garantovana politička i lična prava građana, čije su vrednosti prepoznate iz francuske i belgijske ustavnosti na tekovinama Francuske revolucije. Kneževina Srbija, mlada država, u okviru svog ustava predviđa nepovredivost ličnosti, imovine, slobodu veroispovesti, kretanja, trgovine. Posebno su interesantni članovi koji govore o tome da svaki rob koji stupi na teritoriju Srbije postaje slobodan čovek, da činovnički posao nije nasledan ili o ukidanju kuluka. Samo u slučaju opštenarodne polze može se događati kuluk, a za to se mora platiti nadoknada. Ustavom se činovnicima zabranjuje trgovina, jer imaju državnu službu. Trgovinom su mogli da se bave trgovci, ali ne i narodni sovjetnici. Na taj način se sprečavao monopol. Činovnici su bili na položaju do penzije. Njihovo mesto, po Ustavu, više nije bilo nasledno, a mogli su da budu otpušteni samo ako sud dokaže da su nešto skrivili. Imali su pravo na penziju.

Kako su potpisnici Sretenjskog ustava, uglavnom, bili nepismeni, njihova imena napisao je pisar, a oni su se "potpisali" pečatima. Pored Miloša Obrenovića, najviši državni akt pečatirali su i Jevrem Obrenović, Jovan Obrenović, Dimitrije Davidović, Ranko Majstorović, Stefan Radičević, Avram Petronijević... Sudbina Ustava bila je kratkog veka. Pod pritiskom Osmanskog carstva i velikih sila, knez Miloš je već u martu iste godine bio primoran da ga suspenduje, a ubrzo i ukine.

- Čin da je u nepismenoj Srbiji, uprkos vazalnom statusu, država samostalno donela ustav, velike sile ocenile su kao "delo ludosti". Ustav je više odgovarao sovjetnicima, nego knezu Milošu zato što je ograničavao njegovu vlast - ističe naša sagovornica. - Najmanje je odgovarao velikim silama, jer te 1835. ni Turska, ni Austrougarska nisu imale ustav, a Rusko carstvo bilo je samodržavlje Romanovih. Ustav je od velikih sila ocenjen kao liberalan i neprikladan za državni položaj Srbije. Njima je najviše smetalo to što jedna mala država ima kvalitetan, slobodarski i progresivno napisan ustav. Glava 11 je za njih bila previše moderna za jednu kneževinu, a trn u oku su im bile odredbe koje ističu spoljašnje atribute državne samostalnosti Srbije koji su bili u suprotnosti sa njenim vazalnim statusom - grb i zastava.

Tri godine kasnije Kneževina Srbija dobila je takozvani Turski ustav u vidu četvrtog hatišerifa Osmanskog carstva. Prema načinu donošenja, Sretenjski ustav možemo okarakterisati kao oktroisani, dok je u četvrtom hatišerifu knez Miloš označen kao adresant. Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1869, 1888, 1901. i 1903. godine. Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni Ustav je usvojen 30. oktobra 2006, koji je na referendumu promenjen 16. januara 2022.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije