OVCE SPASAVAJU TEKUNICE: Stanovnici Deliblata i naučnici iz Srbije i EU našli način da sačuvaju glodara sa crvene liste ugroženih vrsta

SPECIJALNI rezervat prirode Kraljevac, u blizini sela Deliblato, jedno je od retkih utočišta tekunice (Spermophilus citellus), malog glodara iz porodice veverica, koja je širom Evrope kritično ugrožena i nalazi se na Crvenoj listi.

Kraljevac

 Da bi pomogli opstanku ove vrste, meštani banatskog sela i Specijalnog rezervata prirode (SRP) "Kraljevac" pokrenuli su akciju njenog spasavanja i za to dobili podršku međunarodnih organizacija i donatora, ali i domaćih institucija.

A, važnu ulogu u očuvanju tekunice imaju - ovce, jer ispašom održavaju nisku vegetaciju na pašnjaku, odnosno "skraćuju" visinu trave baš na onu u kojoj se tekunice najbolje snalaze. Zbog toga će meštani Deliblata i Udruženje sportskih ribolovaca "Deliblatsko jezero", koji upravljaju SRP "Kraljevac" organizovati ispašu 30 ovaca na pašnjaku Spasovina.

- Tekunice se u visokoj travi teško kreću, spore su i zato su lakši plen za ptice grabljivice i druge predatore - kaže za "Novosti" Aleksandar Sarmeš iz SRP "Kraljevac". - Ranije je pašnjak Spasovina bio idealno stanište za ovu vrstu, jer su tokom cele sezone na ispaši bila stada ovaca. Kada se to promenilo, a trava počela da se održava košenjem, uslovi života za ovog glodara na staništu su se značajno pogoršali. Ali, ovce prirodno održavaju visinu trave na od 10 do 15 centimetara, što omogućava tekunicama dobru preglednost terena i brzu reakciju u slučaju opasnosti.

Kraljevac

Dogovoreno je da jedan meštanin Deliblata redovno izvodi ovce na ispašu na Spasovinu.

- Sagradićemo kućicu za čobanina sa ugrađenim solarnim panelima, a postavićemo i "električnu pastiricu" koja ograničava kretanje ovaca i omogućava "mozaično pašarenje" - objašnjava Sarmeš. - Ovce često biraju gde će pasti travu, osim kad nemaju izbora. Ova vrsta ispaše podrazumeva da stoka pase naizmenično svuda po pašnjaku da bi se omogućio ravnomeran razvoj vegetacije na celoj površini. Planiramo i pošumljavanje priobalja kako bismo zaštitili teren.

Akcija spasavanja tekunica na njenom prirodnom staništu na Kraljevcu deo je projekta "Zeleni pašnjaci za zelenu tranziciju" koji sprovodi Udruženje sportskih ribolovaca "Deliblatsko jezero" u partnerstvu sa Institutom za regionalni razvoj iz Novog Sada uz tehničku i finansijsku podršku EU i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine. Projekat sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom invsticionom bankom, a uz dodatna sredstva vlada Švedske, Švajcarske i Srbije.

Kraljevac

- Tekunice se među najugroženijim vrstama sisara u Evropi, a na listi ugroženih vrsta je i kod nas - kaže dr Nada Ćosić, naučni savetnik u Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković", koja godinama istražuje život tekunica. - Ova životinja karakterističan je predstavnik stepskih staništa, pripada takozvanim kišobran vrstama ključnim za ekosistem. Kao plen za mnoge grabljivice, igra ključnu ulogu u lancu ishrane. Njeno prisustvo ukazuje na dobar kvalitet staništa, a njene aktivnosti kopanja doprinose aeraciji zemljišta i rastu različitih biljnih vrsta. Gubitak ove vrste na određenom staništu može dovesti do narušavanja ekološke ravnoteže i nestanka drugih vrsta životinja.

Kraljevac

Tekunica se hrani travama, semenkama, cvetovima, insektima, a ponekad i jajima ptica koje se gnezde na tlu. U slučaju opasnosti, ispušta prodoran zvižduk i često se uspravi na zadnje noge kako bi osmatrala okolinu. Tokom zime hibernira u podzemnim jazbinama, smanjujući telesnu temperaturu i usporavajući rad srca.

- Pre nego što se povuku u zimski san, nastoje da sakupe što više energije. Starije jedinke hibernaciju započinju već u septembru, dok mlađe mogu ostati aktivne do novembra, u zavisnosti od vremenskih uslova. Sa prvim toplijim danima, obično u martu, tekunice ponovo izlaze iz svojih jazbina - naglašava Ćosićeva. - Na njih utiču i klimatske promene: problem je što u Vojvodini zimi nema snega, a u proleće pada mnogo kiše. Tekunice žive u kanalima i mogu da nastradaju u poplavama. Najviše se oslanjaju na čulo vida i aktivne su tokom dana. Pošto više nemamo prave stepe, za njihov opstanak važno je prisustvo ljudi. Više od 70 odsto zemljišta u Vojvodini je pod oranicama, tako da je prirodno stanište tekunica, uglavnom, uništeno. Nekada su postojali široki kolski putevi između njiva, bila je niska trava, postojali su koridori između staništa, pa su one mogle međusobno da komuniciraju. Deteliništa su jedina mesta gde danas mogu da prežive, zato što se njive pod lucerkom preoravaju na četiri, pet godina. Tužno je što ih ljudi i dalje smatraju štetočinama, iako ne mogu da naprave štetu: truju ih pesticidima, neprekidno su pod predatorskim pritiscima, psi lutalice ih dave...

Osim u Vojvodini, tekunica je opstala u nekim delovima jugoistočne Srbije.

- Tekunice žive na Staroj planini, a trenutno nije poznato da li ih još ima na Besnoj kobili - kaže Ćosićeva. - U Centralnoj i Zapadnoj Srbiji ove životinje više ne postoje. Više od 70 odsto populacije je nestalo, kako u Srbiji, tako i u ostatku Evrope. Iako u Mađarskoj aktivno rade na zaštiti ove vrste, njihova brojnost i dalje opada. Uzroci su brojni: klimatske promene, širenje različitih bakterija i gljivičnih infekcija, ali i gubitak staništa. Ove životinje naseljavaju travnate predele, a kada uginu, često ostaju u kanalima, što dodatno otežava praćenje njihove populacije. Iako su glodari, tekunice se razmnožavaju samo jednom godišnje, što dodatno ugrožava njihovu opstanak. Stopa preživljavanja je niska jer manje od 30 odsto mladih doživi narednu sezonu. Dovoljne su samo dve loše godine da populacija bude desetkovana.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije