MANASTIR RUDENICA SVOJEVREMENO OTKRIO ČUVENI PUTOPISAC FELIKS KANIC: Porta prepuna tragova zuluma

С.БАБОВИЋ

08. 01. 2024. u 09:45

MANASTIR Rudenica kod Aleksandrovca, svetinju iz 15. veka, Evropi je otkrio Feliks Kanic. Čuveni putopisac je, ostavljajući zapis o crkvi Svetog Ilije - unutar manastirskog kompleksa - napomenuo i da pisanih podataka o gradnji, jednostavno, nema!

МАНАСТИР РУДЕНИЦА СВОЈЕВРЕМЕНО ОТКРИО ЧУВЕНИ ПУТОПИСАЦ ФЕЛИКС КАНИЦ: Порта препуна трагова зулума

Foto:Dom kulture Aleksandrovac

- Na osnovu oslikanih portreta Stefana i Vuka Lazarevića veruje se da je crkva nastala između 1402. i 1405. - zapisao je Kanic o manastirskom kompleksu koji je srpskim vernicima i te kako dobro bio poznat.

Istoriju dugu šest vekova obeležili su stalna borba za veru i brojni tajnoviti elementi prošlosti. Tako su radnici 1959, prekopavajući zemljište za manastirski vinograd, slučajno otkrili pokolj verujućih Župljana - pronašavši čak 18 rovova sa kostima.

Zaslužnici

RUDENICA je spomenik kulture od velikog značaja. Više puta je obnavljana, a poslednjih godina za to su najzaslužniji monahinja Marta, meštani, verni narod i Eparhija kruševačka.

Veruje se da ih ima još, a monahinja Marta, koja brine o manastiru, ispričala je svojevremeno da se dešava da čitav vrt miriše, kao da miomirišu mošti stradalnika...

- U porti, istočno od oltara, danas leži velika kamena ploča, čiji tekst obaveštava da su ovde sahranjene kosti brojnih žrtava turskog zuluma, počinjenog tokom neke manastirske svečanosti - napominje Adam Stošić, hroničar Kruševca i okoline.

Više detalja o tom strašnom događaju dao je slavni episkop žički Nikolaj Velimirović, čijom zaslugom je manastir obnovljen, 1936. Štampa je izveštavala o liturgiji povodom osveštavanja hrama, spominjući da je vladika posebno istakao događaj iz prošlosti, kada su vernici "proterani od Kopaonika"...

- Turci su posekli sav taj narod: i žene, i nejaku decu, pa su potom zapalili crkvu. Retko je naći groblje tako veliko, kao groblje kod ovog manastira - naveo je u besedi episkop Nikolaj.

Neobična je i priča o ktitorstvu ovog manastira. Po sačuvanim zapisima, podigao ga je Vukašin, vlastenik despota Stefana, zajedno sa suprugom Vukosavom. Njihove freske su na južnom zidu crkve, pored prikaza despota Stefana i njegovog brata Vuka, na zapadnom zidu.

Još jedna specifičnost ove bogomolje je u tome što su freske posvećene despotu Stefanu, a ne Isusu Hristu. Građevina, inače, pripada moravskoj školi, ima sažeti trikonhos sa jednom kupolom, te kamenom plastikom na prozorima i portalu. Iako je manastir dugo bio u ruševinama, mnoge freske su očuvane...

- Celokupan živopis radio je slikar Teodora, koji je zapisao svoje ime na zidu u oltarskom delu crkve - zabeležio je 1959. jeromonah Hrizostom, tadašnji starešina manastira Rudenica.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
NEOBJAŠNJEN FENOMEN: Mnoštvo zmija dolazi u crkvu svake godine na Veliku gospojinu - poštuju stari kalendar (FOTO/VIDEO)

NEOBJAŠNjEN FENOMEN: Mnoštvo zmija dolazi u crkvu svake godine na Veliku gospojinu - "poštuju" stari kalendar (FOTO/VIDEO)

PRAVOSLAVNI vernici 28. avgusta slave Veliku gospojinu, a zanimljiv fenomen, koji nauka još nije objasnila, vezuje se za ovaj praznik na grčkom ostrvu Kefalonija. Doduše - ne za 28. avgust, već za 15. kada se Velika gospojina slavila po starom kalendaru. U to vreme, svake godine, u jednu crkvu dolazi veliki broj zmija, što je navelo maštovite lokalce da iskonstruišu brojne legende.

28. 08. 2025. u 11:02

Komentari (0)

PROJEKAT G 80:  Jugoslovenski mit ili zaboravljena istina?