ISTO PAKOVANJE A MANJA TEŽINA: Da li neprimetnim smanjenjem gramaže proizvoda u sličnoj ambalaži firme dolaze do dodatne zarade

E. B. T.

10. 06. 2021. u 13:00

SVE više proizvođača zloupotrebljava navike potrošača i na perfidan i prikriven način povećava cene svojih proizvoda tako što smanjuje količinu sadržaja, a zadržava veličinu i oblik standardne ambalaže.

ИСТО ПАКОВАЊЕ А МАЊА ТЕЖИНА: Да ли неприметним смањењем грамаже производа у сличној амбалажи фирме долазе до додатне зараде

Foto Shutterstock

Kupci po inerciji očekuju da u pakovanju pirinča dobiju kilogram ili pola kilograma proizvoda. Međutim, firma Benlian Food prodaje ovu namirnicu u ambalaži od 450 i 900 grama. "Danibuis", čije je pakovanje brašna kaliralo na 900 grama, o čemu su "Novosti" već pisale, na tržištu ima i testeninu fuslli od 400 grama. "Pionirov" lešnik krem bonno je spakovan u teglu od 370 grama, mada su potrošači navikli da većinu ove vrste kremova kupuju u pakovanju od 400 grama ili pola kilograma.

Ovo je nepošteno i nekorektno ponašanje proizvođača, ali nije kažnjivo, ukoliko su svi podaci o proizvodu jasno navedeni na deklaraciji. Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) ističe da je jedina kazna da kupci bojkotuju takve proizvođače. Veliki broj građna obratio se našoj redakciji žaleći se na ovu praksu koja je uzela maha. Osećaju se prevarenim, ovom "krađom" jedne porcije ili jedne kašike proizvoda. Pitaju se koliko proizvođači na ovaj način uvećaju profit kada od velikog broja kupaca oduzmu pomalo.

Jelena M. iz Beograda kaže da je tek nedavno primetila da je kočanski pirinač firme Benlian food u pakovanju do 450 i 900 grama.

- Svi očekujemo da je ambalaža od pola ili od kilograma, ovo mi nije jasno - negoduje Jelena. - Pitajte ih, molim vas, zašto su oduzeli pola porcije ili jednu. Kada sam shvatila, stvarno me je iznerviralo.

Nada S. iz Novog Sada smatra da je nekorektno što pakovanje testetnine ima 400 grama umesto pola kilograma.

- Za mene je to prevara - ističe Nada. - Oni to rade, zato što mi potrošači pristajemo na to i ne bunimo se.

Kupci su već navikli na smanjeno pakovanje čokolade i ambalaže u kojima ima više vazduha nego grickalica. Naši reporteri su na rafovima pronašli mnoge proizvode koji su stesani. Među njima su kutija sira od 450 i 900 grama, kafa od 175 i 180 grama, umesto uobičajenih 200, kesica kikirikija od 75, 80 i 90, keks u ambalaži od 167 grama. Već smo pisali o čašama jogurta i kiselog mleka koje su sa 200 spale na 180 grama, a sa tim primerima je i započela ova praksa.

Nikica Jovanović iz NOPS-a ističe da ovo predstavlja marketinški trik, jer proizvođači koriste navike kupaca.

- Oni tako na perfidan i prikriven način povećavaju cene, ali to nije nama, potrošačima, jasno i transparentno, jer kupujemo po navici i inerciji - objašnjava Jovanovićeva. - Obično ne proveravamo kolika je težina, jer smo navikli da određena veličina pakovanja ima određenu gramažu, a to proizvođači koriste. To je zloupotreba navika potrošača.

Međutim, to nije kažnjivo, ako su svi podaci o proizvodu jasno istaknuti na deklaraciji. Savet potrošačim je, kako navodi, da uvek pogledaju podatke na pakovanju, kako bi izbegli da im neko po istoj ceni proda manju gramažu ili porciju proizvoda.

Još jedna okolnost može da oteža potrošačima snalaženje sa cenama, a to je da trgovci, prema zakonu, imaju obavezu da uz svaki proizvod istaknu i njegovu jediničnu cenu, a to je po kilogramu, litru ili metru. Međutim, dešava se da to ne rade, ili da je navedena veoma sitnim brojevima, pa je kupcu teško vidljiva. Papović kaže da bi voleo da vidi trgovca koji platio kaznu, jer nije poštovao ovu obavezu.

- Zakon je dobar, ali u praksi se ne sprovodi - ocenjuje Papović. - Potrošači treba da čitaju sve podatke i da veće nezadovoljstvo pokažu negodovanjem i uzdržavanjem od kupovine proizvoda onih proizvođača koji imaju praksu da smanjuju sadržaj, a zadržavaju istu veličinu i oblik ambalaže.

DOSTUPNO SAMO PAKOVANjE OD 370 GRAMA

U SLUČAJU bonno krema, jedina dostupna ambalaža koja odgovara našim proizvodnim procesima bila je upravo ta koja se proizvodi u staklari u Paraćinu. Ovako iz kompanije "Pionir" odgovoraju na naše pitanje zašto njihova ambalaža ima 370 grama, kada se ova vrsta krema obično prodaje u pakovanjau od 400 grama ili pola kilograma. Oni ističu da se u razvoju novih proizvda svaka kompanija susreće sa mnogim izazovima od nabavke sirovina do ambalaže.

- Bonno krem je od svog prvog pojavljivanja na tržištu u gramaži koja napuni teglu, a to je 370 grama - kažu u "Pioniru". - Nismo smanjivali količinu prozvoda. Inače, svi kremovi premijum, visokog kvaliteta, kao što je ovaj, uobičajeno se pakuju u manje gramaže, da bi cenovno bili dostupniji potrošaču. Uobičajeno su to pakovanja od 350, 370 i 400 grama. Procenat lešnika u njima kreće se od 13 do 20 odsto.

Oni naglašavaju da je na etiketi njihovog proizvoda sve istaknuto, tako da se niko od potrošača ni na koji način ne dovodi u zabludu, već naprotiv, dobijaju najbolji odnos kvaliteta i cene u toj kategoriji.

Arhiva

ZA POKLON MANjE, A SKUPLjE

"BAJADERE" se kod nas prodaju u standardnoj ambalaži, ali bi na našem tržištu uskoro moglo da se nađe i "Krašovo" novo pakovanje ovog slatkiša od 175 grama, koje se već nalazi u prodaji kod naših suseda. Na društvenim mrežama je izazvalo buru negodovanja, jer je veličina kutije ostala ista, dok je količina smanjena na dva reda čokoladica. U kompaniji "Kraš" objašnjavaju da je u pitanju specijalno izdanje "bajadere" u posebno osmišljenoj i dizajniranoj ambalaži u obliku knjige koja je deo darovnog segmenta.

- U skladu sa željama potrošača razvili smo više različitih pakovanja koja se razlikuju po obliku, ali i po gramaži koja je uvek jasno naznačena - ističu u "Krašu". - U ponudi imamo standardna pakovanja, ali i luksuznija, osmišljena za darovni program, u koje se ubraja i spomenuto u obliku knjige. Ističemo da svi naši proizvodi imaju jasno navedena svojstva na deklaraciji i jasno istaknutu neto masu

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti