Feljton
Tekstovi
Rodoslov bez rodonačelnika
Oko porekla kneza Lazara dugo se plete legenda. On nije direktan potomak srpskih kraljeva, ali je ro?enjem i vaspitanjem pripadao plemi?koj porodici. Lazarev otac Pribac Hrebeljanovi? bio je sluga i peharnik na dvoru cara Dušana
Samodržac svih Srba
Lazar Hrebeljanovi? se na poveljama potpisivao kao knez. Narodno predanje ga je zapamtilo kao cara. Pisci Lazarevog žitija kažu da se on "iz prekomerne krotkosti i smernosti nije hteo da uzvisuje dostojanstvom višim od kneza". Titula samodržac preuzeta je iz
Protiv turske najezde
U svom opisu života kneza Lazara i njegovog sina despota Stefana, Konstantin filozof piše da je sveti knez mirio zava?ene, popravljao porušeno i upokojavao hriš?ane. Najve?a zadužbina kneza Lazara bio je njegov manastir Ravanica, posve?en Vaznesenju Gospodnjem
Božja služba u Samodreži
Dan pre bitke, knez Lazar je svoju vojsku okupio oko bele Samodreže crkve. Vojska sultana Murata, sa vojskovo?ama Evrenosom, Saridžem, Balabanom i mnogim trupama turskih emira beše se slegla oko Kosova polja
Gospode, spasi narod moj
Oprosti mi sve što sam propustio u?initi po svetoj volji Tvojoj, i spasi ovaj narod moj, ili bolje re?i ne moj nego Tvoj narod Gospode, poslednje su re?i Kneza Lazara. Kada Bajazit vide s kakvim dostojanstvom primi smrt ovaj hriš?anski knez, on posle bitke d
Zapad slavi pobedu
Najstarija vest o Kosovskom boju zabeležena je dvanaest dana posle bitke. Ruski monah i hodo?asnik Ignjatije zatekao se na turskoj teritoriji. On svedo?i: "Murat je bio otišao u rat protiv Lazara, srpskog kneza. Kružio je glas da su obojica, Murat i Lazar,
Žena na kormilu zemlje
Posle pogibije kneza Lazara, kneginja Milica je vrlo vešto i hrabro upravljala Srbijom sa maloletnim sinovima Stefanom i Vukom. Primila je monaški postrig, provode?i u monaškom tihovanju po manastirima svoje poslednje dane. Za nju je Konstantin Filozof rekao:
Ustao brat na brata
Posledice Kosovske bitke bile su tragi?ne po Srbiju. Država se našla u procepu izme?u Turske i Ugarske, bez gospodara i neophodne vono-politi?ke snage. U jesen 1389. godine ugarski kralj Žigmund napada razboritu udovicu, kneginju Milicu i maloletnog Stefana
Vuk udara na Stefana
Težak udarac za despota Stefana bila je smrt njegove majke Milice. Kneginja Milica, monahinja Evgenija, u velikoj shimi Jefrosinija, upokojila se 11. novembra 1405. godine.
Pet princeza na četiri strane
Lazar i Milica imali su pet k?eri: Maru, Draganu, Teodoru, Jelenu i Oliveru. Sve su bile udate za vladare. Posle Kosovskog boja, Milica je najmla?u k?er Oliveru morala da da u harem turskom sultanu Bajazitu
