Feljton
Tekstovi
Tuga mojih roditelja
Medicinske sestre su plakale, babica je jecala, plakao sam i ja. Zar ne zaslužujem ni cveće, pitala je majka
Vanzemaljac u kolicima
Moji brat i sestra nikada nisu dozvolili da sebe sažaljevam. Nisam verovao da mogu da utičem na svoju sudbinu
Čuda samo u snovima
Proveo sam mnoge noći moleći Boga da mi podari ruke i noge. Prvo sam prihvatio sebe, a onda su to učinili i drugi
Glas malog Denijela
Ti si naše čudo, govorila je majka dečaka nalik meni. Naučio sam da svoje malo stopalo koristim kao propeler
Blagoslov moje majke
Nikolase, treba da se igraš sa normalnom decom, jer si ti sasvim normalan. U paklu Haitija Meri je uspela da nađe i spase sina
Kako sam pobedio očaj
Kako sam odustao od pokušaja da u kadi prekratim svoj mučni život. Bićemo uvek kraj tebe, obećao je otac Boris
Jahač sa prve strane!
U sedmom pokušaju uhvatio sam veliki talas i zaplovio na dasci. Betani Hamilton preživela napad ajkule
Rak pobeđen snagom!
Otpisani Čak provodio vreme u teretani i uz nove lekove izbrisao bolest. Obuzet stihovima pesme „svi imamo točkove“
Uvek kriv neko drugi
Džoni je otkrila da je uloga žrtve uništava gore od paralize. Nelson Mendela je praštanjem izmenio sudbinu naroda
Moj neprijatelj Čaki
Hteo je zaista da me prebije, a nisam mogao da računam na bekstvo. Preturio sam se na leđa kao džak krompira
Kad strah parališe!
Strah može gore da osakati nego nedostatak ruku i nogu. Pobedio sam većeg, starijeg, normalno razvijenog dečaka
