Svet

NOVI KRAH AMERIČKOG UTERIVANJA DEMOKRATIJE: Šta čeka Avganistan posle potpunog poraza armije? (FOTO)

Branko VLAHOVIĆ, od stalnog dopisnika "Večernjih novosti" - MOSKVA

11. 07. 2021. u 08:35

NAJNOVIJE reportaže američkih televizijskih kompanija i fotografije iz Avganistana iz najveće vazdušne baze Bagram najvernije su svedočanstvo o tome kako je najmoćnija armija na svetu posle dvadeset godina boravka u toj zemlji doživela zasluženi debakl i pobegla sramno u toku noći.

НОВИ КРАХ АМЕРИЧКОГ УТЕРИВАЊА ДЕМОКРАТИЈЕ: Шта чека Авганистан после потпуног пораза армије? (ФОТО)

Pobacane stvari, ostavljeni neotvoreni kontejneri sa municijom, stara vozila i američke zastave ilustruju rezultat dve decenije boravka Amerikanaca i njihovih saveznika u Avganistanu.

Amerikanci su priznali poraz u Avganistanu kada su 2020. potpisali dogovor o miru sa talibanima, radikalnim verskim fanaticima koji žele da vrate zemlju u srednji vek. Iako u Vašingtonu tvrde da su oni svoj odlazak koordinisali sa vlastima u Kabulu, neosporno je da su talibani već zauzeli veliki deo teritorije, pa mnogi dojučerašnji američki saveznici beže iz zemlje.

Šta očekuje narod te siromašne napaćene zemlje u kojoj živi oko 38 miliona ljudi, pitanje je koje se nameće svakome ko je video kako talibani osvajaju grad za gradom i cele provincije i već batinaju žene koje su izašle na ulicu bez pratnje muškaraca.

Sudeći po sadašnjoj situaciji avganistanska armija pod rukovodstvom vlade u Kabulu nije u stanju da se na celoj teritoriji suprotstavi talibanima. Iako vojska i razne policijske službe Avganistana broje oko 200.000 vojnika i oficira, dobro upućeni kažu da samo tridesetak hiljada sada drže glavne centre. Ostali su u strahu i rasulu. Amerikanci su obećali da će rukovodstvu u Kabulu dati pomoć od 3,5 milijardi dolara, ali će se tek videti koliko će stvarno da im pomažu. Za sada odlazak Amerikanaca liči na beg iz Sajgona 1975.

Sadašnje dvovlašće u Avganistanu ne može dugo da traje. Zbog toga je velika verovatnoća da će u bližoj budućnosti u toj zemlji početi građanski rat. A ako ne dođe do konsolidacije avganistanske armije i ako ona ne bude mogla da se suprotstavi talibanima biće to nova tragedija ne samo za tu zemlju već velika opasnost za centralnoazijski region. Avganistan će postati novi veliki centar muslimanskog terorizma, a trgovina drogom će dobiti još veći zamah.

Istorija pokazuje da svuda gde su Amerikanci silom pokušali da po svojoj recepturi "demokratizuju" društvo ne vodeći računa o specifičnostima pravili su samo još veći haos koji se decenijama nije mogao dovesti u red. Prisetimo se Iraka kao i drugih zemalja gde su bile američke vojne intervencije.

SAD u Avganistan krenule osvetnički posle terorističkog napada na kule u Njujorku 11. septembra

Amerikanci su u Avganistan krenuli osvetnički posle terorističkog napada na kule u Njujorku 11. septembra. Bili su samouvereni da moćnom tehnikom mogu da disciplinuju gorštački narod koji je jako ponosan i koji nisu mogli da pobede ni Britanci ni Rusi.

Način na koji su bombardovali Jugoslaviju uništavanjem električnih dalekovoda i mostova otežavajući život gradskog stanovništva nije mogao da se primeni u Avganistanu. Tamo i dalje veliki broj stanovnika živi u brdsko-planinskim uslovima.

Većina Avganistanaca živi jako skromno i njih nisu mogli na taj način psihološki da slome. Bahati Amerikanci su imali nekoliko strašnih promašaja kada su iz aviona pogodili svatove, a drugi put su poubijali mnogo ljudi na nekoj sahrani, što je stvorilo ogromno nezadovoljstvo tamošnjeg stanovništva.

Jedini veliki "uspeh" Amerikanaca u Avganistanu za poslednje dve decenije je taj što je u toj zemlji udesetostručena proizvodnja narkotika koji se usmeravaju ka Zapadnoj Evropi i postsovjetskom prostranstvu.

Da podsetimo, prvi su hteli da osvoje Avganistan Britanci koje je zanimalo veliko rudno bogatstvo te zemlje. Carska Rusija je takođe imala ambicije da osvoji Avganistan i preko njega dođe u zemlje koje izlaze na obale toplih mora. Kasnije su i Sovjeti bez uspeha bili deset godina u Avganistanu.

POGLEDAJ GALERIJU

Zašto su svi osvajači morali da odu iz Avganistana? Britanci su hteli da imaju još jednu koloniju, ali im to nije uspelo jer gorštačka plemena koja žive u Avganistanu nisu bila spremna da budu pokorna britanskim osvajačima. Ni carska Rusija tamo nije imala šansu.

Sovjeti su naivno poverovali da mogu da feudalni Avganistan uvedu u socijalizam. Posle puča u Kabulu koji je izvela elitna jedinica sovjetskog KGB, Moskva je poslala ne samo veliki broj vojnika nego i raznih specijalista. Pravljene su škole, bolnice, fabrike.

Pisac ovih redaka bio je četiri puta u Avganistanu i svedok je da su Sovjeti kontrolisali samo velike gradove i glavne puteve. Za deset godina u Avganistanu je ukupno boravilo oko 620.000 sovjetskih vojnika.

Amerikanci prvi put koristili prenosne PVO sisteme "stingere" protiv ruske vojne avijacije

Sovjetska armija u Avganistanu nije ratovala samo protiv mudžahedina već i zapadnih instruktora. Amerikanci su prvi put koristili svoje prenosne PVO sisteme "stingere" upravo protiv ruske vojne avijacije. Tada su Amerikanci muslimanske verske fanatike u Avganistanu smatrali svojim saveznicima, pa su ih pomagali u svakom pogledu, što im se kasnije osvetilo. Na kraju su avganistanski verski fanatici ratovali protiv Amerikanaca.

Sada se u Avganistanu rapidno pogoršala situacija otkada su Amerikanci napustili glavnu bazu u Bagramu. Talibani su već zauzeli drugi po veličini avganski grad Kandagar. Oko hiljadu i po avganistanskih vojnika već je pobeglo u Tadžikistan. Zašto beže u tu susednu zemlju, dobro se zna. Oni su etnički Tadžici i logično je da su pobegli kod svojih sunarodnika spasavajući se od osvete talibana. Slično je i sa onima koji beže u Uzbekistan jer su i oni etnički Uzbeci. Treba znati da Avganistan nema modernu naciju već je i dalje plemenski razdeljen. Najbrojniji su Paštuni kojih je 42 odsto, Tadžika je 27 odsto, Uzbeka 9 odsto, Turkmena je tri procenta, a ostalo su druge etničke grupe.

Predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon dobio je podršku predsednika Vladimira Putina da će Rusija pomoći da se zaštite granice sa Avganistanom. Tadžikistan će za to mobilisati 20.000 ljudi kako bi se zaštitio od agresivnih talibana. U Kremlju je potvrđeno da će Rusija pružiti svu potrebnu pomoć Tadžikistanu, tim više što je ta zemlja članica Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

Na teritoriji Tadžikistana se već nalazi 201 vojna baza, one se nalaze u Dušanbeu i Bohtaru.

Po dogovoru, ta baza će se nalaziti u Tadžikistanu do 2042. godine. Ali već sada se zna da u Kremlju uopšte ne razmišljaju o tome da Rusija šalje svoju vojsku u Avganistan, jer je izvukla pouke iz rata koji su vodili Sovjeti. U periodu od 25. decembra 1979. do 15. februara 1989. Sovjeti su u Avganistanu imali velike gubitke - poginula su 14.453 vojnika i oficira, a više od 30.000 je ranjeno.

Sovjeti nisu bežali

SOVJETSKI general-pukovnik Boris Gromov, koji je bio na čelu kolone koja je napustila Avganistan, kaže da je velika razlika između njihovog povratka i Amerikanca.

- Mi nismo kao Amerikanci bežali iz Avganistana, o tome je bio obavešten ceo svet.

Ostavili smo 1989. stabilnu vlast i da Moskva nije prestala materijalno da pomaže rukovodstvo u Kabulu, ono bi sačuvalo vlast - kaže general Gromov.

On smatra da centralnu vlast u Kabulu sada očekuju teški dani jer talibani zauzimaju provinciju za provincijom.

- Sovjeti su u Avganistanu bili devet godina i dva meseca, a Amerikanci dve decenije. Mi smo tamo gradili škole, bolnice, fabrike i elektrificirali smo zemlju. A šta su ostavili Amerikanci? Samo krv i suze - ističe general Gromov.

Putin je razgovarao sa predsednikom Uzbekistana Šavkatom Mirzijojevim. U Uzbekistinu je već podignuto šatorsko naselje za izbeglice iz Avganistana.

Na drugoj strani, predstavnici talibana javno izjavljuju da ne nameravaju da prelaze granice susednih zemalja. Oni najverovatnije to neće činiti u bliže vreme jer nemaju dovoljno snage za eksport muslimanskog fanatizma. Ali ako lako dođu do vlasti u Kabulu ambicije će im sigurno porasti. Zbog toga rukovodioci bivših sovjetskih republika u Aziji traže savezničku pomoć od moćnih država kao što su Rusija, Kina, ali i Turska, koja već ima svoje računice u tom delu sveta gde živi dosta muslimana.

09. 07. 2021. u 08:46

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ILON MASK PODELIO SNIMAK ISTINE: NATO je bombardovao Beograd kako bi rasparčao Srbiju (VIDEO)

Svet

0 93

ILON MASK PODELIO SNIMAK ISTINE: "NATO je bombardovao Beograd kako bi rasparčao Srbiju" (VIDEO)

MILIJARDER Ilon Mask, vlasnik Tesle, "Spejs Iksa", društvene platforme Iks, podelio je na svom profilu govor u kojem Džefri Saks priča o nelegalnom bombardovanju Srbije od strane NATO-a.

12. 11. 2024. u 15:47