Veliki rat
ŽIVOJIN MIŠIĆ DRUGI PUT NA UDARU "CRNE RUKE": U Beču je bila planirana Velika Albanija sa Kosmetom, Raškom i Podgoricom
POVODOM 25. godišnjice Bregalničke bitke, naš vojnoteoretski časopis „Ratnik“ objavio je članak u kome se, pored ostalog, kaže: „Od svih pobeda naše vojske to je bila ona kojoj smo se najmanje radovali, od svih naših vojničkih podviga to je bio onaj koga bi najmanje želeli da se sećamo, jer je ovaj rat, iz koga smo i vojnički i politički izašli kao pobednici, bio tragedija isto toliko za Srbiju, kao i za Bugarsku, koja ga je izgubila“.
10. 01. 2025. u 18:00
MIŠIĆEVA ZASLUGA ZA POBEDU NA BREGALNICI: Crna Gora je u Makedoniju uputila diviziju pod komandom serdara Janka Vukotića
ČIM su nesuglasice između Bugarske i Srbije izbile u javnost, umešale su se diplomatije velikih evropskih sila, posebno Austrougarske i Rusije.
09. 01. 2025. u 18:00
TRIJUMF KOD KUMANOVA NAGOVESTIO KRAJ RATA: Mišić je posebno zamerio generalu Jankoviću što se dan duže zadržao u Prištini
U KUMANOVSKOJ bici Srbi su pretrpeli znatne gubitke, naročito u Dunavskoj diviziji I poziva.
08. 01. 2025. u 18:00
SAVEZNICI ODLUČUJU CRNA GORA NAPADA PRVA: Naredba kralja Petra za rat se završavala pokličem: "Brat je mio koje vere bio!"
U PERIODU od 1909. do 1912. godine, Radomir Putnik, Živojin Mišić, Petar Bojović i Stepa Stepanović, četvorica budućih vojvoda ponovo su bili zajedno, na položajima sa kojih su mogli odlučujuće da utiču na pripremu vojske i zemlje za velike događaje.
05. 01. 2025. u 18:00
BUDUĆI VOJVODA NAŠAO SE NA ULICI BEZ DINARA: Mišić je u vreme majskog prevrata, kao lojalan oficir, savesno obavljao svoje dužnosti
U APRILU 1901. Mišić je unapređen u čin general- štabnog pukovnika, a narednog meseca postavljen je za komandanta Beogradske pešadijske brigade i za člana Vojno-disciplinskog suda.
03. 01. 2025. u 18:00
ŽIVOJIN MIŠIĆ SVEDOK DVA ISTORIJSKA DOGAĐAJA: Mišić je sa kraljem Aleksandrom prisustvovao otvaranju modernih Olimpijskih igara u Atini
JEDNA od žrtava, na osnovu lažnih dostava, nepredvidivog mladog kralja Aleksandra Obrenovića, bio je i generalštabnig pukovnik Radomir Putnik, najumniji srpski oficir. Kralj Milan je, još dok je bio na prestolu, sumnjičio Putnika da je naklonjen radikalima i da je pristalica princa Petra Karađorđevića, ali se uzdržavao da ga ukloni iz vojske, jer je Putnik uživao veliki ugled u vojsci koji se, inače, veoma korektno držao u službi.
02. 01. 2025. u 18:00
SRBIJU BRANILE I - AUSTRALIJANKE: Golgotu Velikog rata sa našim vojnicima delile su dobrovoljke sa druge strane planete
DA je Srbija zemlja sa najvećim brojem civilnih i vojnih žrtava, srazmerno broju stanovnika, u Prvom svetskom ratu, svi (u Srbiji) znamo.
31. 12. 2024. u 06:30
MALOLETNI ALEKSANDAR PREUZIMA VLAST: Mladi kralj je vrlo brzo pokazao da je nedosledniji i od svog oca ekskralja Milana
USPON Živojina Mišića u službi i uspešno napredovanje imalo je uzlaznu liniju od završetka pripreme za generalštabnu struku do majskog prevrata 1903. godine.
30. 12. 2024. u 18:00
OFICIRI OD PLATE NISU MOGLI DA KUPE UNIFORME: U školi gađanja austrijske vojske u Bruku Živojin Mišić je postizao najbolje rezultate
POSLE bugarskog rata Mišić je, blagodareći prirodnom talentu i velikom entuzijazmu, vredno radio na svom stručnom usavršavanju i uspešno napredovao u službi.
29. 12. 2024. u 18:00
U RAT SA BUGARSKOM IŠLI KAO NA SVADBU: Jovan Ristić, predsednik vlade, pretio kralju da će ga ubiti zbog bekstva sa fronta
VREME između mobilizacije i početka rata vojska je provodila pod otvorenim nebom blizu bugarske granice i tamo dočekala duboku jesen, kišu i glib ta pugevima, što je psihički iznurivalo ljudstvo, o čemu i Mišić piše u svojim Uspomenama sa neskrivenim nezadovoljstvom.
28. 12. 2024. u 18:00
BEČ GURA MILANA U OPASNU RATNU AVANTURU: Kralj posle mobilizacije nije saopštio vojsci protiv koga će se voditi rat
POSLE godinu dana službovanja u Užicu Mišić je premešten u Valjevo, u maju 1885. godine za komandira čete u 5. bataljonu stajaće vojske.
27. 12. 2024. u 18:00
PRVI OFICIRSKI ČIN BUDUĆEG VOJSKOVOĐE: U vreme rata sa Turskom Bizmark je podstrekivao Austriju da s vojskom upadne u Srbiju
NAJTEŽA situacija u srpskoj vojsci očitavala se u nedostatku školovanog starešinskog kadra. Posle odlaska 646 ruskih oficira, koji su se nalazili u srpskoj vojsci na komandnim položajima u prethodnom ratu, Srbija je imala svega 570 školovanih oficira.
26. 12. 2024. u 18:00
NESVRŠENI PITOMAC - PREKALJENI RATNIK: Da bi zaključo ratni savez sa Srbijom, knjaz Nikola je tražio 40. 000 dukata
U VREME kada je Mišić primljen u Akademiju, slušaoci su u toku četvorogodišnje nastave izučavali sledeće predmete: algebru nižu i, geometriju sa trigonometrijom i analitičkom geometrijom, praktičnu geometriju s premeravanjem, nacrtnu geometriju, višu geodeziju, mehaniku, fiziku, hemiju, građevinstvo na suvu i na vodi, vojne komunikacije i logorske građevine, poljsku i stalnu fortifikaciju.
25. 12. 2024. u 18:00
TROJICA BUDUĆIH VOJVODA SEDE U ISTIM KLUPAMA: Budući vojvoda je ceo život podsvesno osećao da nad njim bdi lik njegove majke
ŽIVOTNI put vojvode Živojina Mišića umnogome je vremenski podudaran sa istorijskim razvitkom moderne srpske vojske, kada je ona počela svoj preobražaj od narodne vojske milicijskog tipa, kakvu je stvorio knez Mihailo, u savremenu armiju po evropskom uzoru upravo u vreme kada je mladi Mišić obukao kadetsku uniformu pitomca Artiljerijske škole.
24. 12. 2024. u 18:00
FELJTON - IDEOLOŠKO PODRIVANJE TEMELJA SRPSKE ISTORIJE: Istina o borbi za slobodu srpskog naroda nije iščupana iz korena narodnog pamćenja
MNOGI istoričari i književnici objavili su brojna dela o vojvodi Živojinu Mišiću. Najinteresantnije i svakako najlepše delo koje po autentičnosti i intimnom pripovedanju stoji iznad mnogih istoriografskih i literarnih radova su Mišićevi memoarski zapisi "Moje uspomene".
23. 12. 2024. u 18:00
FELJTON - VIZIONARSKE SLUTNJE O BUDUĆNOSTI SRBA: U balkanskim ratovima Živojin Mišić bio je desna ruka vojvode Radomira
ŽIVOJIN Mišić je započeo je vojničku karijeru 1874. godine kada je stupio u XI klasu četvorogodišnje Artiljerijske škole.
22. 12. 2024. u 18:00
CRTANE LEKCIJE O VELIKOM RATU: Na festivalu u Solunu srpski strip prvi put predstavljen grčkoj publici
Na stotine učenika i profesora osnovnih i srednjih škola u Solunu organizovano su posećivali najstariji festival stripa u Grčkoj gde su imali priliku da kroz srpski strip serijal „Do pakla i nazad“ uče o Prvom svetskom ratu, Plavoj grobnici i proboju Solunskog fronta, dok je naš strip prvi put predstavljen u ovoj zemlji i serijalom „Vekovnici“, koji je takođe ocenjen reprezentativnim za srpsku strip scenu.
09. 12. 2024. u 14:25
SA SUVOBORA U - LEGENDU: U Gornjem Milanovcu obeleženo 110 godina od Kolubarske bitke, presudne u Velikom ratu
POLAGANjEM venaca na spomenik vojvodi Živojinu Mišiću, obeležena je godišnjica Kolubarske bitke - najznačajnije koja je vođena između vojske Kraljevine Srbije i Austrougarske, tokom Velikog rata.
03. 12. 2024. u 16:01
PRIMER HRABROSTI I VOJNIČKE VEŠTINE: Pre 110 godina počela Kolubarska bitka
Na današnji dan, 16. novembra 1914. godine, počela je Kolubarska bitka - jedna od najznačajnijih i najvećih bitaka koje je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu.
16. 11. 2024. u 06:15
REVIZIONISTIČKI UDAR PO DIKTATU POLITIKE: Srbija pred biblijskim iskušenjima odbranila svoju nezavisnost
SAVREMENA istorija se već duže vreme nalazi pod udarom revizionističke istoriografije koja pod uticajem politike i njenih potreba poništava postojeće znanje o prošlosti, zahteva promenu istoriografske perspektive, na analizi suženog broja istorijskih izvora nameće i prilagođava zaključke, istrajava na radikalnom obrtu u istraživanju prošlosti.
13. 11. 2024. u 15:00
SRPSKI NAROD ODBIO DA BUDE TRAJNO POKOREN: Šta se dešavalo poslednjih ratnih godina s obe strane fronta
KRAJEM 1916. operacije na Solunskom frontu su utihnule. Otpočeo je pozicioni rat, a odnos sukobljenih snaga bio je uravnotežen.
13. 11. 2024. u 14:00
PUT U OTADŽBINU KROZ ČELIČNU ZAVESU KURŠUMA: Proboj solunskog fronta ubrzao kraj Prvog svetskog rata
PREMA ratnim planovima pravljenim krajem 1917. godine u Parizu, Solunski front je prevashodno trebalo da ima defanzivnu ulogu. Angažovane trupe imale su zadatak da spreče prodor Centralnih sila u Grčku. Tek su u drugom planu bile ideje o organizovanju ofanzivnih akcija prema neprijatelju.
13. 11. 2024. u 13:00
SPECIJALAN VAGON REZERVISAN ZA KAPITULACIJU: Zvona širom Evrope 11. novembra 1918. oglasila kraj Velikog rata
JEDANAESTOG dana, jedanaestog meseca, u jedanaest časova 1918. godine zvanično su prestala borbena dejstva u Prvom svetskom ratu.
13. 11. 2024. u 11:00
RAT POČEO I ZAVRŠIO SE U BEOGRADU: Dan primirja: 106 godina od završetka Prvog svetskog oružanog sukoba
MOGLO bi se reći da je Prvi svetski rat započeo onog trenutka kada je Nikola Pašić, 25. jula 1914. godine, 15 minuta pre isteka roka za predaju odgovara na čuveni ultimatum, ušao u zgradu austrougarskog poslanstva u Beogradu s istorijskim dokumentom u rukama.
13. 11. 2024. u 10:00
