Dr Novosti

PROBLEMI SA STOMAKOM DOLAZE IZ MOZGA: Bol u želucu i grčevi u crevima i zbog anksioznosti, stresa i depresije...

I. Kovačić

05. 10. 2022. u 10:50

OSEĆAJ "leptirića u stomaku" ili treme i pojava dijareje pred neki značajan događaj nisu slučajni.

ПРОБЛЕМИ СА СТОМАКОМ ДОЛАЗЕ ИЗ МОЗГА: Бол у желуцу и грчеви у цревима и због анксиозности, стреса и депресије...

Foto Shutterstock

U ljudskom gastrointestinalnom sistemu nalazi se više 100 miliona nervnih ćelija i zato se pouzdano može reći da je stomak - drugi mozak. Kod 60 odsto pacijenata problemi sa crevima i varenjem uzrokovani su problemima u glavi i zato se leče na dva fronta: i mentalnom i gastroenterološkom.

U intervjuu za "Novosti" docent dr Srđan Marković, gastrohepatolog Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara", kaže da su stomak i mozak povezani i fizičkim i biohemijskim putem preko signalnih molekula:

- Najduži nerv u našem telu, nervus vagus, povezuje mozak i gastrointestinalni trakt i prenosi signale u oba pravca. Stručan naziv za nervne ćelije u crevima je enterički nervni sistem. Njega sačinjava više nervnih ćelija nego kičmenu moždinu i periferni nervni sistem. Osim toga, u našim crevima se proizvodi više od 30 različitih neurotransmitera, signalnih molekula koji prvenstveno svoju funkciju ispunjavaju u mozgu. Oko 95 odsto serotonina, poznatijeg kao hormon sreće, proizvodi se, takođe, u crevima.

* Dakle, ako smo loše raspoloženi, to može da se odrazi na želudac, a ako se prejedemo, na koncentraciju?

- Jeste: veza između stomaka i mozga je dvosmerna. Kada postoji problem u stomaku, on će poslati signal mozgu da nešto ne valja, a sa druge strane, problemi u glavi odraziće se na stomak. Tako stomačni problemi mogu biti posledica ili uzrok anksioznosti, stresa i depresije...

Foto: Privatna arhiva

Dr Srđan Marković

* Odakle dolaze emocije, iz stomaka ili mozga?

- I ta veza je dvosmerna. S razlogom se kaže da put do muškog srca vodi preko stomaka. Inače, reč emocija potiče od latinske reči emovere - što znači pokrenuti se, odnosno predstavlja energiju koja se kreće i upravo ove energetske struje mogu ubrzati ili usporiti rad creva. To će posledično dovesti do nadimanja, opstipacije, proliva, hroničnog bola. Sa druge strane, poremećaji u crevima mogu dovesti do depresije, anksioznosti, dalje i do autizma. Znači, naša creva su takođe zadužena za emocije i osećaje u našem mozgu. Glavni krivci za tu pojavu su upravo bakterija u crevima, odnosno naša mikrobiota.

* Koje su bakterije u crevima najbitnije?

- Sve su podjednako bitne, a procenjuje se da je njihov broj oko 1.000, što premašuje broj ćelija u našem organizmu za 10 puta. Međutim, postoje i studije koje pokazuju da je taj odnos 1:1. Dakle, sa razlogom neko može da pomisli da smo mi u stvari sačinjeni od bakterija, ili da smo mi jedna velika bakterija. Upravo ove bakterije proizvode preko stotinu neurohemikalija koje utiču na rad našeg mozga, regulišući bazične fiziološke procese, a sa druge strane utiču i na učenje, memoriju i raspoloženje. Zato moramo da pazimo šta jedemo i kako hranimo naše bakterije.

* Koliko često se u praksi sreću pacijenti kod kojih se posumnja da ih uporni gastritis ili dispepsija prate zbog nervoze?

- Sindrom nervoznih creva (IBS) i funkcionalne dispepsije javljaju se u ambulanti kod šest od 10 pacijenata. Ti pacijenti su zapravo najteži, oni nose hrpu papira i nalaza sa sobom, koji su uredni, međutim imaju pravi problem i opterećenje, te smanjen i kvalitet života, stoga zahtevaju ozbiljan pristup i rad kako bi se problem rešio. U mnogim studijama i radovima koji su sprovedeni, stres na poslu povezan je sa pojavom dispepsije. Dobro je poznato da prolongirani stres može dovesti i do takozvanih stres ulkusa odnosno do čira. Kod ovih pacijenata je neophodno lečiti i mozak i crevo.

PRVO PROMENA ŽIVOTNIH NAVIKA

* Kako se leči sindrom nervoznih creva?

- Terapijski pristup je uvek individualan, može podrazumevati nefarmakološke i farmakološke mere, a zasniva se na lečenju predominantnog simptoma. Važno je da pacijentu objasnimo stanje njemu razumljivim jezikom, kao i da od pacijenta saznamo koja su njegova očekivanja od terapije i ciljevi koje želi da dostigne, kako bismo na najbolji način prilagodili terapiju. Kada govorimo o nefarmakološkim merama, mnogi naučnici smatraju da bi promena životnih navika, a pre svega higijensko-dijetetskog režima, trebalo da bude prvi pristup u lečenju sindroma nervozog creva, bez obzira na to o kom podtipu IBS-a je reč. Alternativna medicina, takođe, može imati ulogu u nefarmakološkom lečenju IBS-a, mada se rezultati dosadašnjih istraživanja još nisu usaglasili u vezi sa njenom efikasnošću.

* Mnogi podriguju na nervnoj bazi, zašto?

- Objašnjenje je vrlo jednostavno. Kada smo pod stresom, ponekad brže dišemo i gutamo višak vazduha, koji će morati na neki način da izađe iz našeg digestivnog trakta, najkraći put je upravo onuda kuda je i ušao, a to je upravo podrigivanjem.

* Čini se da kod mladih ljudi najčešće "radi" veza stomak-mozak?

- Stres i nervoza su češći kod mladih ljudi, pa i samim tim digestivni simptomi koji mogu nastati u stresnom okruženju. Potrebna je dobra procena koliki je udeo stresa u digestivnoj simptomatologiji i koje pacijente ispitivati, jer gastroenterološka dijagnostika nije omiljena među pacijentima, ali je u pojedinim slučajevima od ogromnog značaja.

BONUS VIDEO - BEOGRAD KAO VAŽNA STANICA: Nekad je “Orijent ekspres” jurio Evropom

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
OVO JE ČOVEK KOJI JE U NIŠU NEUTRALISAO TONU TEŠKU AVIO-BOMBU SA 430 KG EKSPLOZIVA: To isto je radio 2011. u Kragujevcu i 2013. na Dorćolu
Reportaže

0 4

OVO JE ČOVEK KOJI JE U NIŠU NEUTRALISAO TONU TEŠKU AVIO-BOMBU SA 430 KG EKSPLOZIVA: To isto je radio 2011. u Kragujevcu i 2013. na Dorćolu

AKO igde postoji "vaga" za merenje snage ljudskog duha, koliko li bi na njenoj skali težila ona koju ima deminer Mihailo Marinković (48), iz Pančeva, pripadnik Sektora za vanredne situacije MUP Srbije? Koliko bi na njen tas stalo njegove odvažnosti, staloženosti, potpune koncentracije..., u trenutku dok je, minule nedelje u Nišu, sam prilazio neeksplodiranoj avio-bombi teškoj 1.000 kilograma koja nosi 430 kilograma eksploziva, zaostaloj iz NATO agresije?

27. 04. 2024. u 07:00

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
LEGENDA KOŠARKE ŠOKIRALA EVROPU: Evo snimka na kome krade parfeme u Beogradu (VIDEO)

LEGENDA KOŠARKE ŠOKIRALA EVROPU: Evo snimka na kome krade parfeme u Beogradu (VIDEO)