SPAVALI STE OSAM SATI, A IPAK STE UMORNI? Ovo su mogući razlozi

MNOGI veruju da je osam sati sna dovoljno za dobar odmor - ali i pored toga, dešava se da se probudimo umorni, rasejani i bez energije.

Foto: Free Images Pixabay

U tim slučajevima, problem nije u dužini sna, već u njegovom kvalitetu. Dobra vest je da su mnogi uzroci takvog lošeg sna pod našom kontrolom i uz nekoliko malih promena, možemo sebi obezbediti kvalitetan odmor.

Dužina trajanja sna nije jedino što je važno, a kako ističu stručnjaci, naš mozak reaguje na svako buđenje tokom noći kao na stres - pa čak i kada se toga ne sećamo, kvalitet našeg odmora je narušen. Razlozi za to mogu biti različiti, objasnila je za RIA Novosti doktorka Olga Ulankina. Jedan od najčešćih je opstruktivna apneja, to jest kratkotrajni prekidi disanja tokom sna.

Često se javlja kod ljudi sa viškom kilograma, endokrinim i neurološkim problemima, kao i kod onih koji imaju poteškoće sa disanjem na nos. Tokom noći, meka tkiva u predelu ždrela mogu delimično blokirati disajne puteve, što dovodi do čestih "mikrobuđenja" (hrkanje, gušenje, učestalo okretanje u krevetu). Iako su kratkotrajna, ona remete najvrednije faze sna, poput dubokog i REM sna.

Odmor narušava i savremeni način života: Dani i večeri ispunjene stresom, radom do kasno, sedenjem bez fizičke aktivnosti, kao i izlaganje ekranima pod uticajem plave svetlosti telefona, laptopa ili televizora... Te vrste stimulacije mogu "pomešati signale" u mozgu i produžiti vreme koje nam je potrebno da se uspavamo. U pojedinim slučajevima, faza dubokog sna nam može biti toliko skraćena da uopšte ne budemo odmorni, bez obzira na ukupnu dužinu spavanja.

Neredovan ritam odlaska na spavanje dodatno pogoršava stanje. Naš unutrašnji biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam, oslanja se na doslednost. Česte promene vremena za spavanje i buđenje, kao i predugo spavanje vikendom, mogu dovesti do dezorijentacije organizma i otežanog ulaska u duboke faze sna.

Ni okruženje u kome spavamo nije zanemarljivo. Prostorija koja nije provetrena, u kojoj je previše toplo, svetlo ili bučno sprečava nas da dostignemo dubok, regenerativan san. Takođe, neudoban dušek, jastuci ili posteljina mogu biti krivac za česte prekide sna, čak i ako ih ne primećujemo tokom noći.

Još jedan značajan faktor je ishrana i konzumacija stimulansa. Kofein, šećer, alkohol ili teški obroci u večernjim satima mogu uticati na kvalitet sna. Takođe, manjak fizičke aktivnosti tokom dana može dovesti do toga da nam telo ne bude "dovoljno umorno" na prirodan način, što često rezultira nemirnim noćima.

U pojedinim slučajevima, uzrok umora nakon spavanja može biti i nedijagnostikovan medicinski problem, poput hormonalnog disbalansa, hroničnog bola ili drugih stanja koja utiču na dubinu i kontinuitet sna.

Dobra vest je da mnogi od ovih uzroka mogu biti kontrolisani ili potpuno eliminisani. Stručnjaci preporučuju da u krevet idemo u isto vreme svake večeri, da izbegavamo korišćenje ekrana najmanje sat vremena pre spavanja i da se u večernjim časovima posvetimo aktivnostima koje umiruju, kao što su čitanje, toplo kupanje, lagano istezanje.

Takođe, umerena fizička aktivnost tokom dana i izbegavanje stimulansa u večernjim satima mogu značajno doprineti boljem snu. Ako sumnjate na poremećaj spavanja, potražite pomoć stručnjaka. Dakle, osim brojanja sati sna, treba da razumemo šta se dešava našem organizmu dok spavamo i da obezbedimo najbolje moguće uslove da spavamo bez ometanja.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - Potraga za delovima tela kod Lazarevca

Preporučujemo

Dr Novosti

0 1

NAVUCITE ROLETNE NOĆU: Gradska svetla mogu štetiti našem srcu

14. 07. 2025. u 23:35

Dr Novosti

0 3

ŠTA JE ORTOSOMNIJA: Zašto sve više ljudi pati od nje

12. 07. 2025. u 01:22

Svet

0 2

ŠTA SVE TREBA DA ZNATE O KREMAMA ZA SUNČANjE: Šta znače SPF, UVA i UVB i kako vas zaista štite

08. 07. 2025. u 23:33

Dr Novosti

0 1

NAUČNICI OBJASNILI: Kako mršavljenje "restartuje" telo i zašto se kilogrami vraćaju

12. 07. 2025. u 01:41

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije