Feljton
Tekstovi
Pucanj u Jugoslaviju
Ve? od 1934. ve?ini Jugoslovena se ?inilo da je bolje da ostanu što su ro?enjem postali - Srbi, Hrvati i Slovenci - a ne da budu ono što im se 1918. u?inilo da mogu postati - pravi Jugosloveni. Srpska politi?ka elita je bila razdrobljena i zate?ena, kao po p
Ratni zamor prolazi
Kako su vode?i srpski intelektualci po?etkom 1937, odgovaraju?i na sve otvorenije separatisti?ke težnje u zemlji, rešili da osnuju organizaciju koja ?e se baviti "negovanjem srpske kulture u okviru jugoslovenstva"
Spasioci s Terazija
Me?u sedamdesetoro intelektualaca koji su se 4. februara 1937. smatrali pozvanim da zaštitu srpskih nacionalnih interesa preuzmu u svoje ruke, bili su vode?i akademici, petoro rektora i 23 profesora BU. Musolini je Jugoslaviji pružio ruku pomirenja, kazao
Bez tuđih obrazaca
Srpski narod dao je dovoljno dokaza o svojim kulturnim sposobnostima i, što je naro?ito važno, ne ide za tu?inskim obrascima. Za državnu celinu posebne kulturne organizacije srpstva, hrvatstva i slovenstva mogle bi biti opasne samo ako se zloupotrebe za ra
Ulaz samo probranim
Aktivnost Srpskog kulturnog kluba je bila daleko od o?iju javnosti, a prijem u njegovo ?lanstvo veoma zahtevan. Ve?ina vrednih istorijskih dokumenata nestala je za vreme Drugog svetskog rata, a ono što je sa?uvano sada je prvi put dostupno javnosti
Rasuti opet skupa
Najve?i broj predavanja bio je posve?en prou?avanju prilika u pojedinim pokrajinama koje su bile srpske ili su smatrane srpskim. Na predavanjima je sistemati?no suzbijan duh antisrpske austrougarske propagande s kraja 19. i po?etka 20. veka
Država bez plana
Problem Arnauta u našem nacionalnom i državnom životu nije postao ju?e, kazao Vaso ?ubrilovi? 1937. godine. Poslanici koji nisu mogli da dobiju mandat u svom kraju odlazili dole na jug (Kosovo i Metohija) i laskali anacionalnim elementima (Albancima) žrtv
Tapija - samo reč
Vaso ?ubrilovi? je još 1937. upozorio: Ne raš?istimo li stvari na vreme, za 20-30 godina ima?emo jednu strahovitu iredentu ?iji se tragovi ve? opažaju. Borivoje Panjevac zaklju?uje ne samo da je arnautska jezi?ka grupa najbrojnija manjina, ve? i - najopasnij
Vraćanje otete zemlje
Kolonistima je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca davala uglavnom zemlju koju su turske age i begovi preoteli od Srba. Naseljeni?ke kolonije ?esto su Jugoslavija u malom, jer u njima ima Srbijanaca, Crnogoraca, Bana?ana, Li?ana Dalmatinaca
Država pala na ispitu
Vasa ?ubrilovi? upozorio da su "Arnauti od 1918. do 1938. više porasli prirodnim priraštajem, nego što smo naselili kolonista". Zemlju u novooslobo?enim krajevima dobijali su ne samo seljaci ve? i gra?ani i ?inovnici, pa ?ak i ministri
Parola brani zemlju
Tvrde?i da se i dalje drži daleko od svake partijske politike, Srpski kulturni klub na sve ve?e zahteve Hrvata odgovara parolom: Jako srpstvo - jaka Jugoslavija. Najviše žu?i proliveno je oko stvaranja Banovine Hrvatske, koja je formirana pet dana pred izbi
Svađe preko novina
Decembra 1939, kada je Drugi svetski rat ve? uveliko po?eo, zagreba?ka ”Hrvatska svijest” je pisala da Srbe iz Hrvatske treba uništiti, pa bilo ciklonizacijom (proterivanjem) ili deratizacijom” (trovanjem). ”Srpski glas” je na optužbe iz Hrvatske odgovarao:
Bitka oko vlasti
Duhovni slom centralizma stigao je mnogo pre materijalnog, jer je u samom centru otima?ina za vlast dovela do rušenja svih glavnih politi?kih autoriteta. Nezadovoljna je i Crna Gora koja bira samo ?etiri poslanika, kao dva sreza u bogatijim krajevima
Kriza pre oluje
Mi smo oni koji se najbolje ispoljavamo u olujnim vremenima, a zanat rata poznajemo bolje nego iko, poru?ivao je Srpski kulturni klub. Organizacija koja je želela da brani srpstvo jugoslovenstvom, a nije odbranila ni jedno ni drugo
