istorijski dodatak
TITO PRVI POČASNI ČLAN SRPSKE AKADEMIJE: Srpski intelektualci u raljama „najvećeg sina naših naroda i narodnosti“
POZNATI srpski lingvista Aleksandar Belić u predratnom Beogradu bio je znan kao čovek lojalan monarhiji i poretku, i jedan od delatnika Kraljevog fonda.
04. 02. 2025. u 09:00
STRAH OD SUDBINE PETLA KOJI PRVI ZAKUKURIČE: Uloga intelektualaca u razgradnji nacionalnog identiteta
APOKRIFNA izreka o Srbima, pripisana Bizmarku, kaže da se u Srbiji može verovati, i to sasvim sigurno, čoveku koji nosi košulju preko čakšira; ako ju je uvukao u čakšire to je preispoljna hulja od koje treba bežati.
04. 02. 2025. u 08:00
LOMLJENJE KIČME SRBIJI: Povijanje kako vetar duva srpske inteligencije na štetu svog naroda
DAKLE, rešio sam da napravim pregledni članak o moralnom liku srpskih intelektualaca koji su služili svakom kome je trebalo služiti da bi se ostalo „u igri“, po načelu iskazanom u stihovima ubojitog epigrama - epitafa za Jašu Prodanovića:
04. 02. 2025. u 08:00
RASTEGLJIV MORAL SRPSKIH INTELEKTUALACA: Kako je misleća elita menjala svoje poglede na svet
ZADATAK intelektualca je da se ne miri sa zatečenim stanjem društva. On poziva ljude da se izdignu iznad očevidnosti, i da krenu ka boljem i pravednijem poretku.
04. 02. 2025. u 07:00
SRAMOTA ZA IZDAJSTVO BOLI I U GROBU: Srpski Peten je iskreno verovao u novi nemački poredak u Evropi
MILAN Nedić nikad nije propuštao da izrazi svoju odanost kralju Petru II i dinastiji Karađorđevića i stalno je ponavljao, da on nije mogao „ni raditi protiv okupatora“ ni „ne raditi ništa“.
21. 01. 2025. u 17:00
KOLABORANT KOJI JE SPASAO STOTINE HILJADA IZBEGLICA: Proslavljeni general voljom okupatora postaje predsednik Vlade
U RATU koji su Srbi vodili među sobom za vreme okupacije, 1941-1945, i oružane borbe protiv okupatora, aktivno je učestvovao sa svojom vladom i vojskom i Milan Nedić, armijski general i nekadašnji ministar vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije (a za vreme aprilskog rata 1941. komandant Treće grupe armije, koja je Nemcima pružila tako slab otpor u Makedoniji da su oni već drugog dana rata zauzeli Skoplje).
21. 01. 2025. u 16:00
U "VUČJOJ JAZBINI" PLANIRANA FEDERACIJA SRBIJE I CRNE GORE: Susret Milana Nedića sa Hitlerom i Fon Ribentropom
SVOJIM punim zalaganjem za ključne interese Nemačke u Srbiji, Nedić je, sa izuzetkom SS-generala Majsnera, šefa celokupne policije u Srbiji, uspeo da sve predstavnike Nemačke u Beogradu zadobije za sebe, da im se učini dragocenim saradnikom, čak onim bez koga se ne može.
21. 01. 2025. u 15:00
KAKO JE PLETEN KVINSLIŠKI VENAC U SRBIJI: Uloga generala Milana Nedića u Građanskom ratu
POJAVA na istorijskoj sceni jednog viđenog i cenjenog vojnika, kakav je neosporno bio Milan Nedić, u času kada se Srbija našla u dvostrukom ognju —u ratu protiv okupatora i u tek začetom građanskom ratu — koja je uticala na tekuće događaje i sudbine pojedinaca, pored nespornih ocena, da se on, prihvatajući od okupatora mandat za sastav vlade, svrstao u red kvislinga i protivnika legalne jugoslovenske vlade zahteva još neka razjašnjenja.
21. 01. 2025. u 13:00
MILAN NEDIĆ SRBIJU UMIRITI NE MOŽE: Bespogovorno izvršenje glavnog zadatka - bratoubilačkog rata
MILAN Nedić je gajio iluziju da će moći u Srbiji da obezbedi nekakvu autonomiju, nešto slično onome što je bilo pošlo za rukom maršalu Petenu u Francuskoj. U tu mogućnost verovali su i Nedićevi prvi saradnici.
21. 01. 2025. u 12:00
RAT PARTIZANA I ČETNIKA ZA NEMCE BIO DAR SA NEBA: Hronologija izbijanja bratoubilačkog oružanog sukoba
U GRAĐANSKOM ratu među Srbima, koji je istorijska istina uprkos i drugojačijim tvrđenjima, dva glavna suparnička fronta činili su partizanska vojska i vojska Draže Mihailovića. Ove dve strane bile su upravo predodređene da vode međusobni rat, po cenu istrebljenja.
14. 01. 2025. u 19:00
VIŠE GINULI U MEĐUSOBNIM BORBAMA NEGO U OKRŠAJIMA SA OKUPATOROM: U Srbiji dejstvovalo pet vojski čiji su pripadnici bili Srbi
SA OBRAČUNIMA sa Srbima - nacionalistima, proglašavanjem svakog za protivnika antifašističke borbe (i trpanja u jedan koš i Mihailovića i Nedića i svih drugih koji nisu pristajali uz partizane) prestalo se, takvih nagoveštaja ima, na intervenciju Kominterne... Ali ne u potpunosti.
14. 01. 2025. u 18:00
NA TLU JUGOSLAVIJE VOĐENA TRI RATA: Međusobno istrebljivanje posle dizanja ustanka započeto u Srbiji
PO svom osnovnom karakteru, rat među Srbima tokom cele neprijateljske okupacije 1941-1945, a i jedno vreme posle toga, bio je i građanski rat, svoje posebne vrste. (Istina ono što se događalo na tlu hrvatsko-muslimanske države, Nezavisne Države Hrvatske, između Srba, na jednoj strani, i Hrvata i muslimana na drugoj, ne bi se, međutim, nikako moglo nazvati građanskim ratom.
14. 01. 2025. u 17:00
RAZVIJANJE MRŽNJE I ŽELJE ZA OSVETOM: Koreni građanskog rata među Srbima koji je vođen 1941-1945. godine
RAZBIJANjE jugoslovenske države, svođenje Srbije na granice pred balkanske ratove 1912-1913. i svakojaka stradanja srpskog naroda tokom okupacije (odmazde, genocid), bili su veliko zlo koje se obrušilo na Srbe u Drugom svetskom ratu. Ali to nije bilo i jedino zlo... Bilo ih je još.
14. 01. 2025. u 16:13
RAT SRBA PROTIV SRBA: Bratoubilački građanski sukob u toku Nemačke okupacije
RAT MEĐU SRBIMA, objašnjavan na ovaj ili onaj način, tumačen ovako ili onako, ili pak osporavan, da je uopšte postojao — i svejedno kako nazivan — jeste činjenica za koju nije potrebno ni navoditi neke posebne dokaze.
14. 01. 2025. u 07:00
KOSOVO JE ZA SRBE SVETA ZEMLJA: Obnavljanje izvornog značenja kulta Kneza Lazara
NA SAMOM početku ustanka iz 1941, prva oružana akcija izvedena je na Vidovdan, pod vođstvom sveštenika i kraljevskih oficira, napadom na ustašku „postrojbu“ u Avtovcu kod Gacka, u Hercegovini. Odmetnute Hercegovce, iz sela Kazanci, vodio je njihov sveštenik Radojica Perišić.
07. 01. 2025. u 22:00
VIDOVDANSKE PORUKE PRENOSILE CRKVA I EPSKA POEZIJA: Uticaj kosovskog predanja na duhovni i politički život
TOKOM XVIII veka kult kneza Lazara doživeće, međutim, nagli uspon među Srbima u Habzburškoj monarhiji, na području Karlovačke mitropolije.
07. 01. 2025. u 21:00
SPAJANJE KOSOVSKOG ZAVETA I PATRIOTIZMA: Opredanja i kultovi osnov posebnog identiteta srpskog naroda
ZAVETNI karakter predanja o Kosovu vidljiv je i iz činjenice da se za objašnjenjem kosovskog poraza i posledičnog pada pod vlast Turaka tragalo u srpskim ogrešenjima i kršenju zaveta.
07. 01. 2025. u 20:00
ZEMALJSKI PORAZI I NEBESKE POBEDE: Teorijski okvir za proučavanje nacionalnog identiteta Srba
RADOVI Entonija Smita (1939-2016), jednog od vodećih stručnjaka za teoriju nacija, nacionalnog identiteta i nacionalizma, nude koristan teorijski model za istraživanje pitanja trajnosti predanja o Kosovu i njegov uticaj na nacionalnu svest Srba.
07. 01. 2025. u 18:44
KOSOVSKI ZAVET I NACIONALNI IDENTITET SRBA: Suština Vidovdanskog predanja i tajna njegove trajnosti
VIŠE od šest stotina godina Srbi pevaju i pripovedaju o bici na Kosovu polju. Traganje za istinom o kosovskoj pogibiji i za njenim dubljim smislom počelo je gotovo sutradan pošto su se vojske razišle.
07. 01. 2025. u 05:00
PAŠIĆ BRANI SLOBODU PISANE REČI: Pokušaji sasecanja krila razuzdanim beogradskim novinama
SVOJE gledanje na štampu Nikola Pašić je sasvim jasno formulisao kad je prvi put uzeo reč u Narodnoj skupštini, 1878. godine.
31. 12. 2024. u 08:30
REVOLVERAŠKA MAFIJA U NOVINAMA: Skandalozno, bestidno i besomučno nasrtanje na ličnosti
PO STATISTIČKIM podacima, na osnovu popisa koji je rađen poslednjeg meseca 1907, Beograd je imao 79.110 stanovnika. Tada je naš glavni grad bio najmanja prestonica na Balkanu: Sofija je, recimo, imala 83.000, a Bukurešt 290.000 stanovnika. Zanimljiv je podatak da je Beograd tada imao samo tri hiljade stanovnika više od Zagreba.
31. 12. 2024. u 08:00
PODMETANJA I KLEVETANJA TUĐE ČASTI: Ogledalo srpske žurnalistike s početka prošlog veka
KRAJEM prve decenije dvadesetog veka, Srbija je bila preplavljena listovima i časopisima, ali pre svega političkim listovima, koji su se delili u dve glavne grupe: u partijske i takozvane tržišne listove (nazvane još i nezavisnim).
31. 12. 2024. u 07:30
ŽUTA ŠTAMPA ODUVEK BILA MOĆNA SILA: Prilozi za istoriju srpskog žurnalizma
SVET u kome živimo odavno je, a posebno u poslednje tri-četiri decenije, postao čudovišno složen i osetljiv sistem.
31. 12. 2024. u 07:00
VELIKI ZALOGAJ ZA MALI BEOGRAD: Kralj Petar I Karađorđević i opozicioni listovi
POSLE dvorske tragedije 29. maja 1903. godine, i smene dinastaija, pojedini listovi, po prirodi stvari, neki dobrovoljno a neki iz „viših razloga“, prestali su da izlaze, ali su se zato preko noći pojavljivale nove novine, prilagođene novim okolnostima.
31. 12. 2024. u 06:45
